Za nedelju dana skoro 20.000 ljudi potpisalo je peticiju na internetu čiji je slogan “Zakuni se u zakon”. Oni koji daju svoj potpis zalažu se za donošenje zakona koji bi neovlašćeno deljenje intimnih fotografija i snimaka kvalifikovao kao krivično delo. Ovu peticiju inicirao je Autonomni ženski centar (AŽC) sa ciljem da se ovaj vid nasilja u zakonodavstvu posmatra drugačije, a žrtvama omogući da lakše dođu do počinioca i pravde.
Pre tri godine javno se govorilo o slučajevima na društvenoj mreži Telegram na kojoj je postojalo desetak grupa u kojima su se neovlašćeno delili intimni snimci i fotografije žena i devojčica. Grupe su ugašene ali tek nakon dve godine, a sa ovim vidom nasilja nastavilo se na drugim društvenim mrežama i platformama. Protiv administratora jedne od grupa u kojima su se delili ovakvi sadržaji odbačena je krivična prijava.
Ovakav vid nasilja nije u zakonodavstvu prepoznat kao krivično delo, a upravo protiv toga se već godina bori Autonomni ženski centar. Jedina povratna informacija od strane nadležnih u državi stigla je krajem prošle godine kada im je rečeno da njihov predlog neće uzeti u razmatranje. Iz AŽC-a kažu da potreba za ovim zakonom i te kako postoji, jer bi žrtvama bilo olakšan put do pravde.
Ono što sigurno znam je činjenica da postoji krivično delo neovlašćeno objavljivanje ne intimnih, nego generalno fotografija i snimaka bez saglasnosti osobe koja je na njima. Međutim, ono što je ključni problem u vezi sa tim postojećim krivičnim delom jeste da se ono goni po privatnoj tužbi, što znači da žena/devojka/devojčica ili neki muškarac, moraju da plate sopstvenog advokata za taj proces i takođe to podrazumeva neke manje nadležnosti tužioca unutar procesa – ističe Sanja Pavlović iz AŽC-a.
Jedna od nadležnosti koju tužilac, kada je po privatnoj tužbi, nema, jeste da može da oduzme telefone, uređaje, kompjutere i slično od onih koji su osumnjičeni, kako bi se lakše i brže moglo utvrditi ko je u stvari počinilac, objašnjava Pavlovićeva.
Mi smo imale situaciju u Autonomnom ženskom centru da su nam se obraćale žene čiji su snimci bili negde javno objavljeni i onda je došlo do tog problema da ona nije znala ko je to uradio, bilo je jako teško da se uopšte otkrije ko je počinilac, za nju je to bilo teško jer je to bila privatna tužba, tako da se nadamo da taj teret odgovornosti odnosno da taj teret bavljenja tim dokazivanjem i utvrđivanjem ko su počinioci će država bolje da radi ako bi to postalo posebno krivično delo.
Ako bi se ovaj vid nasilja regulisao na način na koji se peticijom zahteva, promenila bi se i svest u društvu, smatraju iz AŽC-a.
Ono što je takođe neposredan efekat jeste upravo promena svesti unutar društva o tome ko je to za šta odgovoran, pa i krivično. Mi se nadamo da će doći do promene diskursa o ovoj temi jer nama za peticiju koliko je bilo podrške, toliko je bilo i nekih negativnih komentara poput – zašto je ona to uopšte slala? Tako da je vrlo jasno da je nekako pomeren teret odgovornosti na nju i nije jasno da je odgovornost upravo na onome ko je zloupotrebio njeno poverenje – kaže Sanja Pavlović iz AŽC-a.
Žrtve ovakvih zloupotreba, kojima se često pripisuje i naziv “osvetnička pornografija”, najčešće su žene svih uzrasta, koje osećaju sramotu i doživljavaju emocionalnu patnju i osudu društva, podsećaju iz AŽC-a. Onlajn peticija ima za cilj upravo da unapredi zaštitu žrtava i to tako što bi počinioci krivično odgovarali. Naredne nedelje, dok prikupljanje potpisa i dalje traje, Autonomni ženski centar planira da formalno uputi pismo institucijama u vezi sa ovim zahtevom.
Povezane vesti
Osvetnička pornografija: Bez uvođenja u Zakon, pravda teško ostvariva 
Skidanje odeće uz pomoć veštačke inteligencije novi oblik osvetničke pornografije – Srbija bez efikasnog mehanizma da zaštiti žrtve 
Radnici propalih preduzeća od sledećeg petka sakupljaju potpise za vanredne lokalne izbore 
Skupština odlučila: Građani će taksu za RTS plaćati skuplje za 50 dinara