Roditelji dece sa teškoćama u razvoju dugo vode borbu da njihova deca, nakon što postanu punoletna, imaju priliku da se osamostale uz podršku porodice i stručnjaka. Ipak, sistem često zanemaruje činjenicu da stanovanje uz podršku ne košta više od institucionalnog smeštaja, poručuje Jelena Petković iz organizacije “Dan”. Upravo zato, ova organizacija pokrenula je projekat “Pod krovom podrške, zajedno do usluge“, kako bi se zajedno sa drugim organizacijama uključila u pisanje nove Strategije socijalne zaštite Grada, sa ciljem da ova usluga konačno bude dostupna i u Nišu.
Dok većina mladih sanja samostalan život, za mlade sa intelektualnim smetnjama to je nekada privilegija. Roditelji dece sa poteškoćama zato se bore da mladi nakon što postanu punoletni dobiju priliku da se i osamostale i normalno funkcionišu u svojoj zajednici.
Upravo to može da omogući stanovanje uz podršku – usluga socijalne zaštite koja omogućava osobama sa smetnjama da žive u stanu ili kući, u zajednici, a ne u instituciji, uz onoliko podrške koliko im je zaista potrebno.
Ova podrška, iako prepoznata Zakonom, u Strategiji socijalne zaštite Grada Niša nije bila do sada. Zato je organizacija “Dan” odlučila da pokrene incijativu u okviru projekta “Vidimo se u EU” koji sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Proaktiv i Odbor za ljudska prava.
Jelena Petković u ime organizacije kaže da su još pre godinu dana pokrenuli ovu temu, a sada žele da se za nju i izbore.
Konkretno nas interesuje da ako možemo da pokrenemo inicijativu da se organizacija DAN i druge relevantne gradske organizacije uključe u formiranje nove radne grupe koja će pisati strategiju grada Niša 2026-2030. Zato što ova trenutna Strategija o socijalnoj zaštiti ističe 2026. godine, tako da bi ta priča morala pod hitno da se pokrene – pojašnjava Jelena.
Ona kaže da su proučavali prethodnu strategiju, da se u njoj stanovanje uz podršku pominje, ali ne za ovu kategoriju osoba sa intelektualnim smetnjama i invaliditetom, već se odnosi na osobe koje su izašle iz domova socijalne zaštite, hraniteljskih porodica i usluga je određena vremenskim rokom.
Zato mi želimo da učestvujemo u kreiranju te nove strategije grada gde bismo za početak ubacili i uslugu stanovanja uz podršku, koja je inače prepoznata Zakonom o socijali iz 2011. godine – pojašnjava.
Predstavnici organizacije “Dan” već su započeli razgovore sa lokalnom samoupravom, Opštinom Medijana i Gradskom upravom za socijalna pitanja, sa namerom da se uključe u formiranje radne grupe koja će pisati novu strategiju.
Strategija sama po sebi ne menja stvari i nekada bude mrtvo slovo na papiru, kaže Jelena, ali veruje da će to biti važan dokument na koji kasnije tokom zagovaranja mogu da se pozovu.
Najznačajnija aktivnost u okviru projekta biće izrada cost-benefit analize, koju će raditi docentkinje sa Filozofskog fakulteta u Nišu, sa Departmana za socijalni rad i socijalnu politiku.
Analiza če pomoći donosiocima odluka da negde shvate i vide da zapravo korisnik u instituciji ne košta ništa mnogo više od korisnika koji je ostao u svom okruženju, u svom domu, i u stanovanju uz podršku – pojašnjava Jelena.
Iskustva iz Srbije već postoje, Jelena kao primer dobre prakse navodi Pančevo i udruženje “Na pola puta”, po čijem se modelu planira uspostavljanje usluge i u Nišu.
Rezultati analize biće predstavljeni javnosti i donosiocima odluka na konferenciji za medije, sa ciljem da se razbije jedan od najčešćih mitova – da je život u zajednici skuplji od institucionalnog smeštaja.
Inkluzija počinje jezikom
Jelena kaže da se o inkluziji u poslednje vreme dosta priča jer je stopa autizma i smetnji kod dece velika. Ipak ističe da svest ne postojji toliko kod ljudi, dok im se u porodici ne dogodi da neko ima poteškoće.
Ljudi ne razmišljaju previše o tome jer mi prosto živimo u zemlji koja sistemtski ima mnogo problema sa kojima se svakodnevno građani susreću, pa onda je lakše ljudima da okrenu glavu. Živimo u jednom vrlo neinkluzivnom društvu, da se razumemo. To što smo mi uveli inkluziju u obrazovanje, to nas apsolutno ne čini inkluzivnim društvom.
Ona podseća da su deca sa smetnjama u razvoju, autizmom, ali i roditelji, uvek obeleženi.
Ja sam za komšije ili ljude koji me viđaju na ulici ona žena sa onim detetom. Ali od nas roditelja i od stručnjaka koji sarađuju sa nama najviše zavisi u stvari koliko će ljudi biti obavešteni i koliko će biti svesni da su svi ti mladi ljudi zapravo njihove komšije i da imaju apsolutno ista prava kao i oni.
Zbog toga pored zagovaračkih aktivnosti, projekat uključuje i edukativne tribine koje imaju za cilj da ljudima podignu svest.
Prva tribina, pod nazivom “Kako me zoveš, tako me i prihvataš” biće posvećena inkluzivnom jeziku. Namenjena je predstavnicima lokalne vlasti, novinarima, studentima i svim zainteresovanim građanima. U okviru tribine biće predstavljena i besplatna brošura sa 10 osnovnih principa inkluzivnog jezika, dostupna za preuzimanje na sajtu organizacije.
Druga tribina, “Vidljivi i nevidljivi – umetnost drugačijih“, baviće se načinima na koje su osobe sa invaliditetom prikazivane kroz istoriju umetnosti, otvarajući prostor za razgovor o stereotipima, vidljivosti i prihvatanju.
I kada se ovaj projekat bude završio, iz organizacije “Dan” poručuju da će nastaviti kao i do sada da se bore za prava svoje dece.
Ovaj tekst je napravljen uz finansijsku podršku Evropske Unije. Za sadržinu teksta isključivo je odgovoranMedia i reform centar Niš ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske Unije.
