Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Kako bi se povezali sa ženama iz ruralnih sredina, ali i drugih krajeva Srbije, udruženje BeFem pokrenulo je inicijativu “Zelena feministička transferzala” kako bi mapirali lokalne probleme, ali i uspehe koje su do sada postigli, pomogli zajednici i razmenili znanja.
Kampanja “Žene govore” koju je pokrenuo BeFem ima za cilj da istakne pozitivne primere i dođe do šire javnosti, kako bi i žene izvan aktivističkih krugova uvidele značaj aktivizma i feminizma, i samim tim podstakle promene u svojim lokalnim zajednicama, navodi predsednica udruženja BeFem Jelena Višnjić.
“Uvideli smo da postoji jedan brisani prostor, jedna nevidljiva istorija, zapravo vrlo intenzivna istorija ženskih glasova, treba da se učini vidljivom. To jeste jedan od naših strateških ciljeva, to je mapiranje glasova koji su višestruko isključivani iz dominantnih medijskih i javnih narativa. Učinilo nam se da bi bilo važno da prenesemo poruke i iskustva žena sa kojima smo mi sarađivali iz različitih sela, i to je prosto postao materijal i sadržaj naše kampanje Žene govore”.
Udruženje je još pre nekoliko godina u saradnji sa Fondacijom Jelena Šantić i nekoliko drugih organizacija, započelo Letnje feminističke susrete mladih seoskih žena u malom selu Bezdan na obali Dunava, koje se nalazi na tromeđi između Hrvatske, Mađarske i Srbije.
“Tada smo mobilisali jednu čitavu generaciju mladih žena. Uspjele smo da ih povežemo i sa ženama koje dolaze iz različith gradova i tu na licu mesta smo zajedno probale da dekonstruišemo neke od ključnih tekovina patrijarhata, ali i da vidimo šta su to feminističke politike koje bi mogle da unaprede njihov rad. Prvi Letnji feministički susreti bili su, sada već davne, 2014. godine i mi smo nastavile to naše jednogodišnje okupljanje i u okviru razvoja različitih Befem programa”, dodaje ona.
Ističe da su susreti njima najdraži, i da je su druženje, saradnja i različite zajedničke aktivnosti koje su nastajale iz Letnjih feminističkih susreta bile uvod i za inicijativu Zelena feministička transferzala.
“Vrlo je bilo važno da se transformišu ta znanja i da delujemo zajedno na lokalu, ali ne tako da dođemo na lokal i donesemo veštine, nego da se mapiraju potrebe koje dolaze od određenih grupa. Iako je vrlo važan čitav aktivistički naboj koji se dešava na društvenim mrežama a mislim da je ono što zaista donosi istinsku promenu zapravo transformacija lokalne zajednice”, navodi Višnjićeva.
Tim povodom su odlučile da u okviru inicijative u prvoj fazi mapiraju zajedno sa ženama iz Priboja, Užica i okoline Sombora koje su njihove lokalne potrebe, ali i šta su oni uspesi koji su do sada postigle i šta je ono što je moguće da zajedno udružene napravimo za njihovu lokalnu zajednicu, kao i šta je moguće da one iz te lokalne zajednice koje znanja zapravo prenesu i njima.
Uspele su da pokriju više aktivnosti. Videle su se i sa ženama iz televizije Forum, ženama jednog sela kod Priboja, Užičankama.
“Prije toga je urađen jedan kratak film o jednoj novoj inicijativi u Somborskom kraju ‘Polja lavande’. Žene su se okupile i na jednom parčetu zemlje počele da sade lavandu i meni su uvek te vrste kolektivne akcije kolektivnih udruživanja jasan signal da do neke promene u jednom trenutku mora doći”, kaže Višnjićeva.
BeFem je za inicijativu Zelena Feministička Transferzala konkurisao preko portala promeni.rs. Ističu da je to vrsta nove politike solidarnosti kroz donatorsku politiku i da predstavlja pionirski gest.
“Ne samo što smo sve vreme osluškivali jedni druge i što se uspostavio participativni model rada, nego što smo bili u mogućnost da gradimo te mostove znanja jedni između drugih, i mojoj organizaciji je bilo vrlo važno da uspostavimo kontinuitet decentralizacije feminističke politike i zato nam je i bila i važna podrška svih ovih grupa. Takođe, ovo čime se vi bavite, kao Media centar, da se medijski arhiviraju različite inicijative, jeste jedan medijski iskorak i meni arhiviranje svih važnih ženskih glasova i inicijativa uvek budi nadu u mogućnost promjene”, navodi Višnjićeva.
U Vojvodini postoji čitava grupa intezivnog feminističkog vrenja u Srbiji
Kako kaže Višnjićeva nezahvalno je da neka žena koja je odrasla u gradu i uživa u različitim privilegijama govori i prevodi kontekstualnu stvarnost nekih žena koje žive u nekim drugim zajednicama.
“Drugo, čini mi se i u nekim drugim zajednicama sa različitim ženskim grupama koje su delovale u seoskim zajednicama nisam željela da pristupim iz neke hijerarhijske pozicije znanja i iskustva gradskog jezgra jer sam mislila da u procesu emancipacije žena jedino što možemo da uradimo jeste da budemo sve zajedno i da učimo jedne od drugih”.
Višnjićeva ističe da je imala otpor prema različitim programima i projektima osnaživanja žena koji su se bavili konzerviranjem personalne usluge.
“Kada to govorim, govorim o jednom paketu mjera i finansija koje su donirane ženskim seoskim grupama koje su se bavile tradicionalnim veštinama, kukičanjem, spremanjem kolača itd. jer sam osetila da tamo postoje, a pokazaće nam i realnost, različite grupe i različite inicijative koje su odlučile da ostanu u lokalnim zajednicama i da te iste unaprijede i promjene”, dodaje ona.
Navodi da su to su bile žene koje su imale imanje u vlasništvu što je, kako kaže, zapravo malo drugačije u odnosu na ono što je opšta slika.
“Veoma je mali procenat žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstava koje nemaju zdravstvena i socijalna osiguranja, tako da otkriće žena koje su odlučile da ostanu, bave se različitim oblicima organske proizvodnje, pokreću svoje farme, su bile pravo osveženje i čini se se da u Vojvodini postoji čitava grupa žena, kao i da je to možda u ovom trenutku najintezivnije feminističko vrenje u našoj zemlji”, ističe ona.
BeFem ima plan da iz različitih sekcija, gradova, zajednica budu deo tog velikog ženskog glasa, koji se nekako, kako kažu iz BeFem-a, povremenemo utiša, ali nas manje više upozorava na goreće društvene probleme.
