Jesu li prosvetni sindikati izdali ili iskoristili studente odlukom da nastave pregovore sa državom – jedno je od glavnih pitanja pred najavljeni povratak u škole. Iz najvećeg sindikata kažu da ih je “izdalo članstvo”, jer se većina nije izjasnila da li je za štrajk ili ne. Zato ostaje neizvesno hoće li većina prosvetara u ponedeljak biti uz bivše ili sadašnje učenike. Jedini ko nema dilemu je premijer koji kaže da je na pitanje štrajka stavljena tačka i da oni koji ne dočekaju đake 20. januara u učionicama mogu da se suoče sa posledicama. Niški studenti/kinje jesu razočarani, ali i dalje veruju da će ih nastavnici i učitelji podržati, kao što je to i zvanično učinio deo profesora niškog Univerziteta.
“Učitelji i nastavnici su uz studente” – transparent je koji se i danas video tokom protesta u Nišu. Da bi ovu poruku mogla da zameni ona “Opet ste nas prevarili”, koju su ranije nosili prosvetari, polemiše se danima u javnosti.
Ko je koga izdao – pitanje je koje se nametnulo nakon odluke da reprezentativni sindikati odustanu od štrajka i “okrenu leđa” studentima/kinjama.
Premijer kaže “školska godina počinje, tačka” i tvrdi da su oko ključnih zahteva postigli dogovor. Ipak, deo prosvetara poziva da umesto u školama u ponedeljak 20. januara zajedno budu na ulici, iako su sindikati zvanično uveli “moratorijum na štrajkačke aktivnosti”.
Kako vidi to što su se iz “borbe za pravednije društvo” sada povukli oni koji su im tokom obrazovanja prvi govorili koliko je to važno, priča jedan od studenata niškog Pravnog fakulteta koji aktivno učestvuje u blokadama. Kaže da je tom odlukom razočaran.
Ipak, poziv koji su studenti/kinje uputili svima, a posebno bivšim učiteljima i nastavnicima, da stupe u protestnu obustavu rada – i dalje je otvoren.
Uradili smo jedan, da kažem, prvi korak koji je bio veoma važan da se proširi svest među građanima. Da bi sve ovo imalo uspeha, neophodno je da se priključe prvenstveno prosvetari, a onda i druge sfere društva, i poljoprivrednici i ostali radnici. Važno je da sindikat koji se bori za prava zaposlenih razume situaciju i da ne podlegne pritisku ove vlasti, nego da stanu uz studente zajedno sa narodom, da zajedno svi imaju jedan viši cilj, koji je u ovom trenutku primaran – navodi student.
Najveću odgovornost ovaj student vidi u liderima sindikata i onima koji vode pregovore sa državom. Smatra da bi zbog “sitnih interesa” bilo nepravedno da prosvetari posustanu u ovoj borbi.
Osude ovakvog poteza sindikata stižu i od kolega sa visokoškolskih ustanova. Docenat na Filozofskom fakultetu u Nišu Dušan Aleksić kaže da su ovakvim postupkom prosvetari pokazali da su “nesvesni celokupne društvene situacije”.
Ja to lično vidim kao vrlo nemorala čin, naročito u trenutku kada svaki benefit koji dobiju – dobijaju zahvaljujući studentskim protestima i svemu onome što su studenti do sada postigli. Pokazali su da su vrlo nesvesni celokupne društvene situacije i društvenog trenutka. U ovom trenutku jedini fokus treba da bude na studentskim zahtevima, a ne da se izvlači neka sitna dobit i da fokus bude na nečijoj ličnoj koristi – smatra Aleksić.
“Nas je izdalo članstvo”
Odluka sindikata da se povuku iz štrajkačkih aktivnosti i usmere na ispunjenje svojih zahteva – došla je u trenutku kada su ih studenti/kinje pozvali na protestnu obustavu rada.
Jesu li ih prosvetari time izdali ili čak iskoristili, kako bi na talasu opšteg nezadovoljstva i podrške koje imaju studentski protesti došli do ispunjenja svojih zahteva – pitanja su koja su se nametnula.
Odgovore javnost traži od predstavnika sindikata koji su učestvovali u pregovorima sa onima čiju su smenu prvobutno tražili.
Problem na koji ukazuje predstavnik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) iz Niša Vladan Ćirić je taj što je odluku o obustavi štrajka zapravo donela manjina članova sindikata.
Mi imamo 28.000 članova, pričamo o Uniji. Od toga se u anketi izjasnilo 9.000 – 7.000 je glasalo “za” obustavu rada. Samo 7000. A gde su ostali? I sad je sva odgovornost pala na predsedništvo, na rukovodstvo, na glavni odbor, što nema veze, apsolutno. Ja sam prvi bio za nastavak štrajka, kao i mnoge moje kolege. Ali kako da donesemo odluku mimo želje naših članova? – naveo je Ćirić.
Pojašnjava da sindikati donose odluke dvotrećinskom većinom, koje u ovom slučaju nije bilo. Na pitanje “Da li ste za to da se nastavi štrajk potpunom obustavom nastave ukoliko ne budu ispunjeni svi naši zahtevi?” većina nije dala nikakav odgovor.
Nas je u principu izdalo članstvo, ne rukovodstvo, nego članstvo jer mi odlučujemo na osnovu glasova članova – dodaje Ćirić.
Razlog za tako mali broj onih koji su se izjasnili ni Ćiriću nije u potpunosti poznat. Sumnja da su razlozi zastrašivanje, uticaj direktora škola, reakcije javnosti, kao i pretnje putem društvenih mreža i medija.
Ipak podseća da je odluka o prekidu štrajka “oročena”.
U javnosti je stvorena jedna slika sada da smo mi, maltene, protivnici svih promena, da smo mi kočničari. Pazite, mi smo bili ti koji su prvi stali uz studente. Pričali smo sa nekim studentima, oni upravo zato i kažu da se osećaju kao da smo ih izdali u tom smislu. Nismo. Ja kažem i danas po cenu da dobijem otkaz, ja sam spreman isto da istupim bez obzira. Znači, lično ja, ne u ime Unije – kaže Ćirić.
Ističe i da prosvetni radnici mogu da stupe u štrajk samo sa svojim zahtevima koji su u “sindikalne prirode”. Ćirić kaže da zato ne bi mogao da bude prihvaćen poziv studenata/kinja da njihovi zahtevi budu i prosvetni, jer nemaju pravo da obustave rad na osnovu drugih zahteva, jer to nije u skladu sa statutom.
Premijer stavio tačku na početak drugog polugođa
Iznenada prekinuta školska godina i preuranjeni raspust ostavio je đake bez zaključenih ocena, a njihove učitelje/ice i nastavnike/ice izveo je na ulice. Blokade su sa fakulteta prešle i na gimnazije pa su maturanti i maturantkinje širom države pružili podršku studentskim zahtevima. Zajedno sa budućim kolegama tokom praznika na ulicama su pozivali nadležne institucije da rade svoj posao.
Iako su reprezentativni sindikati na borbu sa studentima, kako kažu, stavili zarez, tvrde da i dalje podržavaju studente. Da li će se i njihovi članovi pridružiti protestu na koji je pozvao Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije – biće poznato u ponedeljak 2o. januara, kada bi zvanično trebalo da počne školska godina.
Premijer Miloš Vučević uverava da će drugo polugođe u Srbiji početi tada i da je na tu temu stavljena tačka. Imao je poruku za one koji bi da nastave štrajk, a koji nisu u sindikatima – kaže da će snosti posledice zbog toga.
Vrlo su proste stvari, to su državne škole. Poruka moja đacima i roditeljima, da vas ne bi bombardovali kroz medije zbog pritisaka koji izmišljaju razne stvari: Škole počinju da rade, odnosno školska godina za celu Republiku Srbiju počinje 20. januara. Kome nisu zaključene ocene, produžava se rok za zaključenje ocena do 24. ili 25. januara – rekao je Vučević.
Niški profesori ne žele da se kriju iza studenata
Više od mesec dana traju blokade fakulteta u Nišu, nije bilo predavanja i nema ispita. Deo profesora podržavao je studente/kinje i do sada, ali je deo njih odlučio da to i ozvaniči.
Proglas o obustavi rada usvojio je deo profesora i naučnih saradnika niškog Univerziteta, a docent Dušan Aleksić objašnjava da nisu više hteli da se “kriju” iza studenata/kinja.
Zato su odlučili da ubuduće studentski zahtevi budu i profesorski.
Ovo znači konkretan doprinos nastavnika, zato što su se do sada neki fakulteti krili iza blokada i prosto ne obavljaju tu nastavu jer im je to praktično neka vrsta izgovora. Nastavnici i saradnici koji su učestvovali na plenumu su dali jednoglasnu podršku da oni stoje iza toga, da taj teret ne prenose na studente nego da će podržati te njihove zahteve koji se odnose na obustavu svih nastavnih, ispitnih i predispitnih aktivnosti – kaže Aleksić.
Još važnijim smatra to što su proglasom uputili poziv i ostalim kolegama, koje ne poštuju odluke usvojene na studentskim plenumima, da im se pridruže.
U okviru Neformalne grupe profesora, prema Aleksićevim rečima, nalaze se predstavnici svih visokoškolskih ustanova u Nišu, a trenutno 250 njih koji su proglas potpisali i veruje da će ih u budućnosti biti i više.
Da studenti i dalje veruju da ih prosvetari neće “izdati” pokazuju i novim protestima, a novi će održati u nedelju 19. januara – okupljaju se u 16 sati kod Ureda, Mosta mladosti i na raskrsnici kod Trošarine, a potom će “održati čas” oko 17:30 na raskrsnici kod Suda i još jednom pozvati sve na “protestnu obustavu rada”.
Studenti/kinje jesu razočarani, ali se i dalje nadaju da će nastaviti da šetaju zajedno sa svojim bivšim nastavnicima i učiteljima ulicama – do ispunjenja zahteva.
Povezane vesti
Odjeci protesta prosvetara: Ministarstvo prebrojava štrajkače i šalje upozorenja direktorima, sindikati ne odustaju od zahteva 
Niški studenti izglasali blokadu Univerziteta do nedelje uveče 
Niški studenti protestovali ispred niške Skupštine – zvali odbornike da izađu, a od Radulovića tražili da se izvini 
Oštre kritike iz Strazbura dok se kriza zahuktava – kakvu težinu za Srbiju ima izveštaj EK?