Povodom odluke Agencije za restituciju za iseljenje Galerije „Srbija“, ali i zbog lošeg stanja kulture u gradu, Media i reform centar Niš organizovao je gradski forum „Niš i kultura…“. Gosti su bili arhitekta i društveni aktivista Hadži Ivan Redi i sociolog kulture dr Predrag Cvetičanin. Planirani treći gost Milić Petrović, direktor Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, otkazao je svoje učešće.
Krajem 2013. godine postupak vraćanja objekta na Trgu kralja Milana 13 započet je u Agenciji za restituciju, a konačno rešenje za iseljenje jednog od tri izložbena prostora Galerije savremene likovne umetnosti došlo je krajem maja. Od 1. juna ove godine, oko 1400 umetničkih dela koja su skupljana od 1965. je na ulici, a zgrada koja je od 1993. poznata kao Galerija “Srbija” – izgubila je svoju namenu.
Gosti su istakli da bi dokument, po ugledu na strategije razvoja kulture iz 2004. i 2012. godine, morao da postoji i da se lokalni političari, ali i kulturni radnici toga pridržavaju. Sa druge strane, uprkos postojanju sličnog akta, Akcionog plana za razvoj grada Niša do 2020. godine, u kome se nalazi razvoj kulture, pa i planovi za Galeriju savremene likovne umetnosti i njene izložbene prostore – dogodilo se iseljavanje Galerije „Srbija“.
„Nedopustivo je da mi o Galeriji govorimo u minut do 12. Mi ne govorimo tri meseca ranije, mi ne govorimo dve godine ranije jer se u Akcionom planu vrlo nedvosmisleno govori o Galeriji. Osim toga, pratimo proces restitucije. Ako smo se već odlučili za jedan društveni iskorak u smislu promene sistema i da privatno vlasništvo bude neprikosnoveno – mi smo morali da kao grad i kao ljudi budemo spremni da bivšim vlasnicima sve vratimo nazad. Nama nedostaje jedan koherentni, dobro određen program rada za jedan određeni period“ – istakao je Redi.
Napominjajući da ovaj slučaj nije usamljen i da niška kultura može imati još gubitaka u procesu restitucije, Predrag Cvetičanin je istakao da kultura služi za promociju grada, da političari vole strategije u obliku knjižica i da se njima hvale gostima, ali da je ustvari strategija „ono što se koalicija dogovori“.
„Kultura u Nišu je u ozbiljnoj krizi destak godina, a gubljenjem Galerije počinje njen sunovrat. Izgubljen je najbolji kulturni prostor u gradu. Niški političari, posebno u poslednje četiri godine od kad je podnet zahtev za restituciju – naneli su ozbiljnu štetu niškoj kulturi i zbog toga bi morali da odgovaraju“ ocenio je Cvetičanin i dodao da Niš ima mogućnost kulturnog, ali i turističkog i ekonomskog razvoja na osnovu istorije i istorijskih događaja koji su su se zbili ovde, ali da se na tome ne radi.
Ono što je zanimljivo, a u isto vreme i pogubno za nišku kulturu, je mlaka reakcija kako građana, tako i kulturnih radnika. Ivan Redi je istakao da nedostaju tri oblika kulture: kultura pamćenja, kultura življenja i kultura planiranja.
„Problem kulture u Nišu je sistemski. Na primer, kada je Galerija u pitanju, naslednicima je u okviru restitucije moglo da bude ponuđeno nešto drugo. Proces je krenuo pre četiri godine, u jednom trenutku se videlo kuda to ide. Istovremeno, grad u ovom trenutku prodaje petnaest lokala u glavnoj ulici, a pitanje je za šta će taj novac biti upotrebljen. Da su tim naslednicima ponudili odmah tri-četiri lokala, ja sam siguran da bi oni to prihvatili. Nije restitucija u tome da oni dobiju baš taj objekat, nego da se ti ljudi obeštete“ – rekao je Cvetičanin i dodao da je u sve te objekte kulture uloženo dosta.
Ivan Redi istakao je da je bitno angažovanje pojedinaca i organizacija i kao dobar primer naveo Mlade ambasadore, Aleksandru Mirić, arhitektu konzervatora, ali i narodnog poslanika Dušana Milisavljevića koji svojim zalaganjem daju doprinos Nišu u svojim oblastima.
Dalibor Popović Pop iz Društva književnika i književnih prevodilaca Niša govorio je o nekim greškama u kulturnim manifestacijama u Nišu, a kao najveću je označio to što proslava 1700 godina donošenja Milanskog edikta nije nazvana “Konstantinovim ediktom“. Dragan Aranđelović je ocenio da je “jedina moguća inicijativa – inicijativa pojedinaca u saradnji sa institucijama“.
„Sve ono dobro u Nišu radili su neki pametni i sposobni ljudi. Mi sad imamo grupu nesposobnih ljudi koji uopšte ne uviđaju značaj kulture“ – zaključio je Predrag Cvetičanin.
Ivan Redi je, na kraju, podsetio na staroatinsku izreku da Atinjana neće biti ako nestane kulture, a Predrag Cvetičanin je zaključio da je „rak rana“ kadrovska politika po partijskoj liniji u kulturi.
