Romska kultura, iako nomadska i pod uticajem kulutra zemalja u kojima Romi žive, uspela je da očuva svoju autentičnost po kojima je prepoznatljiva. Iako u velikom broju slučajeva budući da je marginalizovana, prenošena sa kolena na koleno – u 21. veku, potrebno je stvaranje instucije za čuvanje i negovanje romske kulture. Upravo takva institucija otvoriće se u Nišu, najavljeno je i na gradskom forumu Romska kultura danas.
Romolog profesor dr Dragan Todorović pozdravio je otvaranje Romskog kultunog centra. Kako navodi, previše dugo je romska kultura bila na “prašnjavim putevima” i da upravo zaštita romske kulture treba da se štiti postojanjem visokih institucija namenjenih tome.
Sa druge strane, naveo je profesor Todorović, potreban je novi spoj romskog i neromskog stanovništva, međusobno razumevanje što bi bio jedan od pravaca očuvanja bogate kulture ovog naroda.
“Okružujući narodi su imali nepoštovanja prema romskom jeziku, kulturi i tradiciji, nisu imali mogućnost da se sa njima upoznaju jer neromski narodi, u većini slučajeva, nisu bili bliski sa Romima“, naveo je on i dodao da priča o romskoj kulturi otvara i priče o ekonomiji, pogledima na svet i svemu što marginalizuje Rome, pa je potrebno raditi na tome.
Profesor Todorović je istakao da za Rome važi isto ono što i za ostale narode – slepo pridržavanje tradicije nikome ne ide na ruku, kao ni bežanja od romskog identiteta.
Predsednik YUROM centra Osman Balić podsetio je da za razliku od drugih evropskih naroda, Romi baštine kulturu neokrvavljenih ruku, odnosno da Romi u godinama previranja i ratova ni jednom drugom narodu nisu naneli zlo, za razliku od nekih naroda koji su Romima naneli velika zla.
Zbog čega je u Nišu planiran romski kulturni centar, Balić je objasnio istorijskim nukleusom ovog grada i izuzetka u evropskoj romskoj priči jer se odavde širila priča o romskoj kulturi u ostalim gradovima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije kroz društvo “Rom”.
Balić je rekao da je proces tranzicije uticao i na romsku kulturu, pa su samim tim i kulturno-umetnička društva ili manje radila, ili se gasila. Međutim, naveo je da će se u Romskom kulturnom centru, osim folkora, a pod uticajem ranijih udruženja, izučavati fenomeni romskih muzičara kao što su Nišlija Šaban Bajramović, ali i ostalih elemenata romske kulture kao što je romski jezik.
Predsednica Udruženja Romkina “Osvit” Ana Saćipović, istakla je da je njeno udruženje iniciralo 2011. godine otvaranje Romskog kulturnog centra u Niša. Čekajući otvaranje, oni su sedam godina unazad radili na promociji romske kulture kroz romske večeri na kojima su predstavljali romske umetnice i umetnike.
“Romski kulturni centar biće mesto na kome će svako od pripadnika romske zajednice dati doprinos promociji Roma“, zaključila je ona.
