Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Poslednjih godinu dana čitali smo brojne lažne vesti – da korona ne postoji, da su Srbi na ovaj virus otporni, da je dovoljno da se lečimo sodom bikarbonom, da će nas maske ugušiti, a vakcine čipovati… Pandemija je prouzrokovala da se stvori čitava industrija lažnih vesti, koje se fabrikuju po šablonskom obrascu, sa ciljem da se javnost uznemiri, kaže Dušan Aleksić, sa Filozofskog fakulteta u Nišu.
Od kada je u medijima prvi put pomenut virus korona, pa sve do danas kada je pandemija u punom jeku, ceo svet bio je suočen sa ogromnim brojem najrazličitijih, često neproverenih informacija. Taj fenomen nazvan je infodemija.
”Infodemiju možemo definisati kao širenje različitih, odnosno mnogobrojnih informacija, koje su vezane za neku temu koja interesuje veliki broj ljudi, globalnog karaktera. Ovaj izraz upravo je počeo da se koristi u trenutku kada je počela i pandemija koronavirusa“, navodi Aleksić, asistent na departmanu za novinarstvo i komunikologiju.
Iako ni profesionalni mediji nisu „imuni“ na lažne vesti i dezinformacije, poseban problem jesu društvene mreže. Aleksić podseća da klasični mediji imaju uređivačku politiku i da u njihovom slučaju mora da postoji neka vrsta odgovornosti, s obzirom da se zna koji novinar ili medijska kuća stoje iza objavljene informacije. Društvene mreže su, kaže, mnogo kompleksnije:
“Informaciju može plasirati svako, može je uobličiti da deluje kao istinita i da dostigne određeni efekat na veliki broj ljudi, što može da ima nesagledive posledice. U tom smislu, odgovornost jeste na medijima, ali i na pojedincu“.
Pandemija je, objašnjava, prouzrokovala stvaranje čitava industrija lažnih vesti, koje se fabrikuju po šablonskom obrascu, sa ciljem da se javnost uznemiri, da javnost reaguje na određeni način.
„Ljudi je često ne prepoznaju da postoji namera da se na jedan jako sofisticiran način izmanipuliše emocijama, da se izmanipuliše strahom, koja je negde i najosetljivija emocija. Prosto niste svesni da stavove koje preuzmete o nečemu, napravo stavovi nekog drugog, nekog ko želi da na taj način mislite, a vama se čini da ste do toga došli sopstvenim zaključivanjem“.
Inače, ono što lažnu vest razlikuje od dezinformacije je to što se dezinformacija bazira na polu istinama, dok je lažna vest je u potpunosti bazirana na lažima. Infodemijom, lažnim vestima i teorijama zavere bavila se i naša nova epizoda emisije „Media Bookmark“.
