Godišnji barometar američke nevladine organizacije Ajreks (IREX) svrstao je Srbiju među države sa slabim informacionim sistemom u kojoj su kvalitetne informacije veoma ograničene i u kojima većina ljudi nije u stanju da prepozna dezinformacije.
Srbija je u Barometru o stanju informacionih sistema koji je nazvan „Vajb“, ocenjena kao zemlja sa „slabim informacionim sistemom“, u kojoj su kvalitetne informacije dostupne samo za mali broj tema ili su geografski ograničene i u kojoj cirkuliše značajna količina dezinformacija i jezik mržnje.
“U javnosti generalno dominiraju dezinformacije, zlonamerne informacije i jezik mržnje. Mediji oblikuju sadržaj obično u skladu sa političkim stavovima koje promovišu, a manje vode računa o javnom interesu. U Srbiji dominiraju štampani i elektronski mediji koji ne oklevaju da objave očiglednu neistinu. Predstavnici vlasti ekstenzivno šire lažne vesti da bi sebe predstavili u boljem svetlu. Lažne vesti su im najvažniji alat za pridobijanje glasača”, kako prenosi NUNS iz Ajreksovog barometra.
Dok najviše dezinformacija šire tabloidi i društvene mreže, ne postoje efektivne sankcije za neprofesionalan rad koje bi mogle da zaustave ovakvu praksu. Lažne vesti i poluistine koje su dolazile iz vlasti bile su evidentne tokom pandemije.
Novi indeks za praćenje načina na koji se informacije proizvode, šire, konzumiraju i koriste u modernoj eri, nazvan „Vajb“ nastao je kao odgovor na lekcije naučene iz dugogodišnje implementacije “Indeksa održivosti medija”.
U okviru istraživanja ispitivano je stanje u 13 zemalja Jugoistočne Evrope i Evroazije, a Srbija je svrstana u istu grupu sa Rusijom, Gruzijom, Bosnom i Hercegovinom, Belorusijom i Azerbejdžanom. Ispod Srbije je jedino Azerbejdžan, a Srbija ima isti broj poena (15) kao i Belorusija. Dok su u grupu zemalja sa „stabilnim informacionim sistemom“ svrstani su Kosovo, Jermenija, Moldavija, Albanija, Ukrajina, Severna Makedonija i Crna Gora.
“Za države koje su svrstane u grupu „Stabilnih informacionih sistem“ kaže se da su kvalitetne informacije dostupne i da postoji nezavisna uređivačka politika u medijima, zasnovana na činjenicama, a informacije se ne objavljuju da bi naškodile nekome. Većina ljudi ima pravo, sredstva i kapacitet da pristupi širokom krugu informacija. Većina prepoznaje i odbacuje dezinformacije”, prenosi NUNS.
Četiri glavna kriterijuma u istraživanju bila su: kvalitet informacija, raznovrsnost kanala kroz koje se primaju informacije, konzumiranje informacija i transformativno delovanje.
Kad je u pitanju kvalitet informacija, Srbija je druga po redu najlošije ocenjena zemlja sa 15 poena, iza Azerbejdžana, sa 13 poena. Slede Bosna i Hercegovina i Rusija sa 17 poena, Gruzija i Belorusija sa 18, Severna Makedonija i Crna Gora sa 19, a Moldavija i Ukrajina imaju po 20 poena. U naprednijoj grupi kad je u pitanju ova kategorija nalaze se Jermenija (21), Albanija i Kosovo (po 22).
Srbija pripada grupi u kojoj je ograničeno pravo na informacije ili je neadekvatan pristup kanalima na kojima ima kvalitetnih informacija. Srbija je ovde četvrta najlošije rangirana zemlja, sa 17 poena. Gori je Azerbejdžan (9), koji je jedini svrstan u grupu „Neuspešan informacioni sistem“, kao i Belorusija (13) i Rusija (16). Bolje su BiH (18) i Gruzija (19).
Grupa u koju je Srbija svrstana opisana je kao grupa zemalja u kojima je relativno mali broj ljudi sposoban da koristi zaštitu privatnosti i instrumente bezbednosti. Relativno mali broj ljudi postupa na osnovu informacija koje su im dostupne.
U odnosu na razumevanje informacija, odnosno njihovo konzumiranje i angažman, Srbija je među „Slabim informacionim sistemima“, u društvu Belorusije i Rusije sa po 14 bodova. Najgori je ponovo Azerbejdžan (11), koji i u ovoj kategoriji spada u „Neuspešne informacione sisteme“.
U kategoriji „Transformativno delovanje“ Srbija je, sa 13 poena, najgora posle Azerbejdžana (12). Belorusija i Rusija su nešto bolje (po 15 poena), BiH (18), te Gruzija i Ukrajina (po 20).
Irex je definisao i neke preporuke o načinima za poboljšanje informacionog sektora za Srbiju prema kojima treba: 1) podržati otvaranje više portala koji će se baviti proverom istinitosti (fact-checking), posebno na lokalu i u regionima; 2) uvesti programe medijske pismenosti koji bi poboljšali tematsku raznovrsnost sadržaja i uvesti posebne programe medijske pismenosti koji bi bili usmereni ka marginalizovanim grupama i starijoj populaciji.
Glavna prepreka za protok informacija je ugroženost novinara i napadi na njih. U poslednje dve godine, uhapšeno je nekoliko novinara, zabeleženo je 189 napada na novinare, 32 fizička napada i 14 napada na njihovu imovinu. Glavni problem u Srbiji jeste nefunkcionalan pravni sistem, što utiče i na medije.
Barometar je medije u Srbiji podelio u dve grupe: na one koji proizvode kvalitetne informacije u skladu sa profesionalnim standardima i na mnogo brojniju i veću grupu medija koji proizvode obilje sadržaja na neetičan i neodgovoran način. Ova veća grupa ne poštuje činjenice i ne izveštava istinito o političkim događajima. Prema istraživanju Centra za stratešku politiku, svaki šesti naslov u dnevnim novinama bila je lažna vest.Više o stanju informacionog sistema u Srbiji i regionu možete pročitati na NUNS-ovom sajtu ili u Ajreksovom izveštaju.
