Institucije izvršne vlasti u Srbiji i dalje su među najmanje transparentnim u regionu – pokazuje novi izveštaj organizacije “Partneri Srbije”. Kako navode, pre svega nedostaje veća finansijska transparentnost, a ističu i da Srbija nema strateški dokument koji bi regulisao otvorenost i transparentnost institucija. U Izveštaju stoji i da za napredak u ovoj oblasti nedostaje politička volja.
U susret Međunarodnom danu prava javnosti da zna, koji se obeležava 28. septembra, organizacija Partneri Srbija prezentovala je svoj redovni godišnji izveštaj pod nazivom “Otvorenost izvršne vlasti u Srbiji i regionu” koji govori o stanju transparentnosti izvršne i zakonodavne vlasti u Srbiji i regionu.
Osmu godinu zaredom, objavljeni izveštaji i prikupljeni podaci svedoče da nivo otvorenosti vlasti u regionu nije na zadovoljavajućem nivou, dok se Srbija nalazi pri samom dnu ove neslavne liste.
Srbija kao i neke druge zemlje u regionu i dalje nema strateški dokument koji bi regulisao otvorenost i transparentnost institucija, dok izmene Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja iz 2021. godine nisu doprinele efikasnijem ostvarivanju ovog prava.
Takođe, akti koji su usvojeni i koji bi trebalo da poboljšaju stanje na ovom polju, i dalje čekaju na svoju praktičnu primenu.
U decembru 2023. godine usvojen je peti Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2023-2027, međutim, do ovog trenutka još uvek nema informacija da li je njegova implementacija započeta – piše u izveštaju “Otvorenost izvršne vlasti u Srbiji i regionu”.
Ovo su samo neki od pokazatelja nedostatka političke volje za usvajanje i sprovođenje politika otvorenosti i transparentnosti kada su u pitanju institucije izvršne vlasti, pokazuje ovaj izveštaj.
Posebno je izazovan, kako se navodi u Izveštaju, deo koji se odnosi na finansijsku transparentnost izvršne vlasti koja je daleko od zadovoljavajuće. U Izveštaju se navodi i da “institucije nisu razvile praksu objavljivanja čak ni nekih bazičnih informacija o planiranju i trošenju javnih sredstava”.
Netransparentne javne nabavke
Već nekoliko godina unazad Srbija ne uspeva da ispuni ni polovinu ukupnih indikatora koji se odnose na učinak izvršnih vlasti u poštovanju principa otvorenosti prema građanima, što je svrstava među najlošijima u regionu.
Poređenje ovogodišnjih rezultata sa prošlogodišnjim pokazuje da ključni parametri uglavnom nisu unapređeni u znatnoj meri, a u nekim oblastima su i nazadovali. Sa indeksom otvorenosti 54,94% Vlada Republike Srbije nalazi se na trećem mestu od četiri posmatrane države – piše u izveštaju.
Sa druge strane, nešto je bolja situacija kada su u pitanju ministarstva i drugi organi javne uprave gde je primetan ograničen napredak u odnosu na prošlu godinu.
Srpska ministarstva nastavljaju da zauzimaju drugo mesto u regionu, sa indeksom otvorenosti od 56,54%, dok organi uprave imaju nešto bolji rezultat u odnosu na prošlu godinu 36,28%, a u poređenju sa zemljama regiona sada zauzimaju treće mesto – navodi se u istraživanju.
Ipak, napredak u procentima ne ukazuje na suštinski napredak u radu ovih institucija kada su u pitanju otvorenost i transparentnost – “trend netransparentnog i zatvorenog poslovanja nastavlja da se primenjuje jednakim ili jačim intenzitetom”, ocenjuje se u izveštaju.
I Vlada Srbije kao i Pokrajinska Vlada (AP Vojvodina) pokazuju samo elementarni nivo transparentnosti, dok javnost ostaje uskraćena za ključne informacije o radu ovih institucija.
Pokrajinska Vlada nije objavila godišnji program rada, dok ni pokrajinska ni republička nisu objavile godišnje, polugodišnje i kvartalne izveštaje o radu. Poslednji dostupan godišnji izveštaj o radu Vlade Srbije je za 2022. godinu, izveštaj o radu za 2023. godinu nije dostupan na internet stranici ove institucije – stoji u istraživanju.
Kada je reč o javnim nabavkama postupanje obe vlade je potpuno netransparentno, a odnos institucija prema javnom novcu oslikava i projekat EXPO 2027.
Vlada Srbije je 2024. godine za potrebe sprovođenja projekta EXPO 2027, donela poseban zakon, kojim se između ostalog isključuje primena Zakona o javnim nabavkama, te su propisana posebna pravila kada se radi o trošenju javnog novca u ove svrhe.
Nedostatak finansijske transparentnosti odlikuje i odsustvo finansijskih planova i izveštaja, završnih računa, kao i to što se na sajtovima i republičke i pokrajinske vlade ne mogu pronaći informacije o državnom, odnosno pokrajinskom budžetu, kao ni izveštaji o sprovođenju ovih budžeta.
Prema Regionalnom indeksu otvorenosti, najbolje rezultate među vladama u regionu postigle su Vlada Severne Makedonije sa 78,33% i Vijeće Ministara BiH sa 74,93% ispunjenih indikatora otvorenosti.
Povezane vesti
Ko su “Instagram političari” u Nišu – Medijski prostor za kritičare vlasti u sve većoj opasnosti 
EU izbori zatalasali Evropu – većina za narodnjake i demokrate, ojačala desnica 
Vlast koja se svađa sa novinarima – apsurd u demokratskom društvu 
Prosjačenje u Srbiji – između zarade, prinude i života na ulici