Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Iako u tehničkom mandatu, Vlada sa svojim ministarstvima tokom proteklog perioda donela je niz odluka, među kojima su i one koje se odnose na Niš. Sve to prati organizacija Transparentnost Srbija koja na sajtu tehnickavlada.rs rangira ova rešenja i odluka po stepenima rizika u zavisnosti od širine mogućnosti rada Vlade u trenutnom statusu. Zlatko Minić iz ove organizacije navodi da iako su neke odluke označene kao rizične, to ne treba odmah da bude protumačeno kao signal za korupciju. Ideja je da informacije budu dostupne javnosti, a da se kasnije, po potrebi, njima pozabave stručnjaci.
Raspuštanjem Narodne skupštine 9. septembra Vlada na čijem je čelu Đuro Macut prešla je u tehnički mandat. Prema Zakonu o Vladi, u takvom statusu, najviši organ izvršne vlasti tada obavlja samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu specifične potrebe države.
Iako se u javnosti situacija u državi neretko predstavlja kao pravno-politički vakuum, a odlazeća vlast i njima bliski mediji određene probleme spočitavaju Studentskoj listi, realonst je takva da je odgovornost za rukovođenje zemljom i dalje u rukama naprednjaka.
Među odlukama koje su Vlada i ministarstva u proteklom periodu usvajale, jedan deo odnosi se i na Niš. Među njima su odluke o budućoj gasnoj elektrani u Nišu, izgradanja brane na Nišavi i prodaja opasnog otpada vojske za dve naredne godine. Organizacija Transparentnost Srbija označila je ove odluke na sajtu tehnickavlada.rs kao akte sa najvišim i povišenim rizikom.
Zlatko Minić iz ove organizacije kaže za naš portal da sajt funkcioniše pomoću veštačke inteligencije te da prikuplja usvojena odluke i rešenja, dok oni proveravaju stepen i nivoe rizika koje one nose.
Da li može Vlada u tehničkom mandatu da donese uopšte takvu odluku po Zakonu o vladi? Zatim da li to stvara neku dugoročnu, dugogodišnju obavezu, o kom iznosu novca se radi? (…) Ono što je specifično i na šta treba obratiti pažnju, a to su stvaranje dugotrajnih finansijskih obaveza, nekakvi dugoročni zakupi, zatim podela novca, potpisivanje ugovora na veći broj godina. Suština priče jeste da Zakon o vladi vrlo fluidno definiše šta sme vlada u tehničkom mandatu – kaže Minić.
Objašnjava da iako su odluke označene kao rizične, ne treba da budu protumačene kao signali za zloupotrebu ili korupciju, već da javnost i stručnjaci procene da li su takve odluke donete u tehničkom mandatu sporne i da li je njihovo usvajanje bilo neophodno u ovom trenutku.
Čemu žurba da se takve odluke usvajaju sada, Minić kaže – teško je pronići.
To je upravo taj problem što oni uvek mogu da kažu da su to tehničke aktivnosti ili tekuće aktivnosti. Nama je najvažnija stvar da se što pre reguliše precizno šta Vlada u tehničkom mandatu može ili ne može, da se u budućnosti ne dešavaju slične stvari. Ovo nije prvi put da je Vlada u tehničkom mandatu. U proteklih 14 godina, ona je u tom statusu bila mislim preko 800 dana, znači više od dve godine. Ali prvi put se menja vlast i ono što se zaduži Vlada u tehničkom mandatu, neće ta vlada vratiti – pojašnjava Minić.
Neke odluke za Niš označene sa „povišenim rizikom“
Jedno od rešenja koje je označeno da nosi najviši rizik jeste ono koje se odnosi na Ugovor akcionara za gasnu elektranu u Nišu. Kako je na sajtu navedeno, tri energetska preduzeća potpisala su 30. septembra 2026. ugovor akcionara za razvoj gasne elektrane u Nišu, koji predviđa osnivanje zajedničkog društva.
Zašto je ovaj akt označen kao takav, na sajtu se navodi da: „Novo strateško partnerstvo sa zajedničkim vlasništvom, upravljanjem i finansiranjem razvojnih aktivnosti pripada najvišem nivou rizika prema metodologiji popisa zbog dugoročnog uslovljavanja budućih odluka“.
Još jedan akt koji se tiče gasne elektrane, a koji je takođe označen sa najvišim rizikom, jeste – saglasnost na odluku Nadzornog odbora Srbijagasa o zaključenju ugovora akcionara radi osnivanja zajedničkog društva za razvoj, finansiranje i izgradnju gasne elektrane za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u Nišu, kao i za upravljanje tom elektranom.
Sa druge strane, akt koji takođe nosi povišeni rizik odnosi se na izgradnju tri vrećaste brane na Nišavi. Srbijavode i Grad Niš objavili su da je počela izgradnja tri vrećaste brane sa pratećom infrastrukturom na Nišavi.
Izgradnja novih brana predstavlja trajan investicioni zahvat u rečno korito, pa je rizik povišen zbog nepovratnosti radova, a ne zbog samog datuma njihovog početka – navodi se u analizi sajta tehnickavlada.rs
I prodaja opasnog otpada Vojske za 2027. i 2028. godinu označena je kao akt povišenog rizika. Na sajtu se navodi da je Vojna pošta 2079 Niš objavila u „Službenom glasniku“, broj 101/2026, javni poziv za prikupljanje ponuda za prodaju opasnog otpada iz jedinica i ustanova Vojske Srbije i Ministarstva odbrane za 2027. i 2028. godinu.
Povišen rizik odnosi se na pokretanje prodaje otpada za dve buduće godine, dok sam poziv ne predstavlja izbor kupca ni zaključenje ugovora – stoji u oceni Transparentnosti Srbija.
Na pitanje da li će buduća Vlada moći da stopira ova rešenja ukoliko bude bilo potrebno, Minić navodi da nije pravnik i da ne može to zasiguno da tvrdi. Ipak, napominje da ukoliko su neki od njih doneti na nezakonit način, sigurno postoje mehanizmi da se oni i opozovu. Navodi da buduću vladu očekuje težak posao.
