Nakon što je osumnjičeni za napad na 25-gododišnjeg U. J. priveden, ključno je da delo bude adekvatno kvalifikovano, odnosno da se tokom istražnih radnji uzme u obzir razlog zbog kog je mladić izboden, smatra Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava iz Niša.
“Povod je bila majica koja se nekome nije dopala i taj neko je uzeo za pravo da zbog toga nekog drugog fizički napadne i ugrozi mu život. Ovde je ključan motiv i to bi trebalo da bude odlučujuće kada tužilaštvo kvalifikuje ovaj događaj, u skladu sa članom 51a Krivičnog zakonika za zločin iz mržnje“, smatra Đorđević i dodaje da je ovakav događaj dokaz da je u Nišu prisutan ekstremizam i da je i dalje najteže prihvatiti različitost u pravom smislu te reči, pa čak i različito mišljenje.
I U. J. smatra da je policija neadekvatno kvalifikovala ovaj incident.
“Ovo nije samo nanošenje teških fizičkih povreda, to je zločin iz mržnje“, smatra povređeni mladić.
Sociolog Dragan Todorović kaže da je za njega mnogo indikativnije što postoji jedna grupa ljudi koje zakon sa svojim merilima uticaja ne prepoznaje i dopušta im da se obesno ponašaju u svakom trenutku i na svakom mestu.
“Naravno, okruženje u kome je verbalno nasilje dominantno u javnom diskursu, dodatno ohrabruje nasilnike da sa reči krenu na dela“, rekao je Đorđević.
Kako kaže, pohvalno je što je osumnjičen priveden, ali smatra da je u ovakvim situacijama jednako bitno i da se u javnom prostoru jasno navede da su ovakve stvari nedozvoljene.
“Problematično je to što je donosiocima odluka trebalo tri, četiri dana da se javno oglase nakon ovog događaja. Na to ne bi trebalo da ih neko podseća, već bi trebalo istog trenutka da izađu u javnost, da smire građane i da osude ovakvu situaciju, koja nije obična tuča, već zločin iz mržnje“, poručuje Đorđević.
Todorovića brine što ni društvo u kome živimo ne reaguje adekvatno na ovakve situacije, jer je ili nesposobno ili nezainteresovano ili nema kapacitete.
“Svako bi morao da radi svoj posao, pa bi onda slične pojave bile na isti način sankcionisane. Sada je policija uradila svoje, identifikovala je počinioce, sledeće instance treba da urade svoj deo posla. Za mnoge stvari, od najgorih kao što je ugrožavanje ljudske bezbednosti i života, pa do marginalanih događaja, mi se suočavamo sa činjenicom da institucije ne rade svoj posao. Zašto pak one nisu sankcionisane za to što ne rade kako treba, treba i mi sami da se zapitamo, jer se upravo na ovakvom slučaju suočavamo sa nezainteresovanošću mnogih instanci, od političkih, nevladinih, pa do institucija obrazovanja i socijalnog sektora. Svi se zgražavaju, ali nema javnog reagovanja, sem pojedinih slučajeva. Upravo to je dokaz da živimo u jednoj zajednici koja je debelo ogrezla u nezainteresovanost za društveno zdravlje“.
Povređeni mladić u šali kaže da majicu više neće da nosi jer, između ostalog, ima dve rupe.
“Svestan sam da nekada previše daleko idem, ali neću odustati od svojih ubeđenja o antifašizmu. Ja sam napadnut da bi se neko hvalio svojom moći. To je nešto čega smo svedoci stalno, majica je ovde bila usputna. Ako ne ovde, neko bi negde drugde u ovom ili drugom gradu bio nasilan i ozbiljno povredio drugu osobu, jer nam je to postalo normalno“, naglašava ovaj mladić.
