Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Društvene mreže danas su postale mesto gde se ljudi najčešće informišu. Ipak, zbog prevelikog broja informacija teško je razaznati koje su istinite, a koje lažne. Kovid je obezbedio prostor za oluju infodemije, koja se ne stišava, navodi Kristijana Salvi iz Svetske zdravstvene organizacije.
Infodemiju možda najbolje oslikava vreme pandemije virusa korona, kada smo se susretali sa najrazličitijom vrstom neproverenih informacija. Paralela se može napraviti i sa akutelnom temom majmunskih boginja kod koje su od samog početka već krenule da se šire dezinformacije. Krstijana Salvi iz Svetske zdravstvene organizacije je gostujući na RTS-u rekla da je infodemija prava pretnja po zdravlje ljudi i dodaje da postoje tri vrste lažnih informacija.
Prva je dezinformacija i to je u suštini lažna, netačna informacija. Druga je namerno širenje lažnih informacija i to je najopasnije i treća vrsta su glasine koje su često deo kulturnih verovanja i tradicije, objašnjava Salvi.
Dezinformacije utiču na građane, ali otežava rad i institucija i nadležnih. Prema njenim rečima, infodemija je najveći izazov sa kojim se SZO suočila tokom epidemije kovida.
Infodemija je previše informacija i ljudi ne mogu da pronađu prave informacije kojih treba da se drže da bi zaštitili svoje zdravlje. U tom mnoštvu postoje i lažne informacije koje su najgore jer navode na pogrešne i štetne odluke. Lažna informacija nije ništa novo, ali je kovid obezbedio prostor za oluju infodemije, da se širi Evropom i svetom, ističe Kristijana Salvi.
Kao primer jedne od posledica dezinformacija vezanih za kovid navodi i to što su ljudi odbijali da se vakcinišu nakon svih lažnih vesti i dezinformacija o kojima su čuli i čitali. Salvi naglašava da je sve vezano za koronu bilo nešto poptuno novo i nepoznato, pa je manjak informacija uslovio nastanak dezinformacija.
Na početku je trebalo da imamo prave informacije da bi ljudi mogli da shvate šta je kovid i da počnu da se štite. Došlo je do razvoja infodemije kada je reč o nekim aspektima kovida, raznim sojevima kovida i onda su ljudi počeli da veruju, zbog lažnih informacija, da vakcine ne deluju na omikron. Zato smo morali brzo da delujemo i objasnimo da vakcine štite od teških oblika bolesti kod svih varijanti, pa i omikrona, kaže Salvi.
Ono što je prema njenim rečima neophodno jeste da svi udruže snage, vlade, organizacije civilnog društva, zajednice jer se informacije ne prenose samo digitalno već i na nivou zajednice. Radi se i na izgradnji kapaciteta u mnogim zemljama sveta da bi profesionalci mogli da se pozabave lažnim vestima.
Takođe, važno je, kaže, da se ne zanemare glasine i lažne informacije, već priznati da su tu i pružiti tačne informacije. Preporučuje i da građani gledaju pouzdan izvor informacija, zdravstvene službe, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje, međunarodne organizacije, SZO.
