Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Emisija “Pravi ugao” novinarke Radio televizije Vojvodine Ljubice Gojgić jedna je od retkih emisija gde gledaoci mogu da čuju obe strane – i opoziciju i vlast. Iako i sama priznaje da to nije lak zadatak, Gojgićeva smatra da je jednostranost veoma opasna za novinarstvo, premda se vrlo često vidi u domaćim, ali i svetskim medijima.
Posao novinara je da omogući da se čuju sve strane i sva relevantna mišljenja, naročito ako radi na javnom servisu, navodi Ljubica Gojgić. Ipak to nije lako, jer kako kaže, neki gosti smatraju da su problem sa novinarom i eventualnim neprijatnim pitanjem rešili bojkotom određenog programa.
“Onda vas stavljaju u problem koji vi morate da rešite, ubeđujući ih da ipak je bolje da se pojave i da javnosti, ne vama lično, daju neke odgovore”, kaže Gojgićeva.
Ona dodaje da i kada se novinar susretne sa očiglednim bojkotom, mora da pokušava da ga prevaziđe. Podseća da se samo davanje kompletne slike može nazvati kvalitetnim novinarstvom. Ovakav način vođenja emisije “Pravi ugao” nije, kaže, zasmetao nikome, ali jeste za nju veliki pritisak da se izbori da to bude tako.
“Gledalac ne zna da su razgovori i pozivi za ta gostovanja nekada poslati mesecima unazad i da se mesecima vodi prepiska, ali deo novinarskog posla je da ubedite onog ko ne bi sa vama pričao da je dobro i važno da se taj razgovor ipak vodi”, napominje Gojgićeva.
Velika je protivnica takozvanih crnih i belih lista i poželjnih i zabranjenih ljudi u emisijama. Smatra da ukoliko postoji interes da se neko čuje i da se neke teme otvore, na novinaru je da se samo dobro spremi za tu temu i sagovornika. Međutim, dešavale su se i situacije kada je gost i odbio gostovanje u njenoj emisiji.
“Postoje oni koji su odbili, postoje oni koji su prihvatili pa odbili i ja to kažem u emisiji kad neko izigra dogovor. Nedavno je to učinila ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković, otkazala već zakazanu emisiju”, dodaje Gojgićeva.
Društvo bez dijaloga, TV bez duela
Kjučni problem vidi u tome što se mi kao zajednica i kao društvo udaljavamo od dijaloga. Naši razgovori su, kaže, sve više razgovori jedan na jedan, a sve manje razgovori dvoje, troje, četvoro ljudi u studiju pri čemu se ljudi uvažavaju i govore u emisijama koje mogu da se isprate iz ugla gledaoca.
Kada je reč o njenoj emisiji, kao neuspeh vidi to što je za sada samo dva- tri puta uspela da napravi duel, a nijedan od njih, smatra, nije bio naročito uspešan.
“Nema ovde raspoloženja da se u pola sata na pristojan, argumentovan način ljudi suoče, a da se to ne pretvori u svađu i nadvikivanje koje niti mogu da ispratim ja kao voditelj, niti mogu da prate gledaoci”, ističe Gojgićeva.
Polarizacija u medijima utiče i na goste u emisijama. Neretko se desi da deo političke scene ne želi da dođe u emisiju na javnom servisu. Drugi deo ne želi da gostuje na privatnim televizijama, a sve to je, prema njenim rečima, diskvalifikacija novinara. Ipak, Gojgićeva kaže da čak i ukoliko neko 50 puta odbije gostovanje novinar je dužan da proba i 51. put, jer ‘nema odustajanja’.
