Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Bez pomoći međunarodnih organizacija lokalni mediji ne bi mogli da opstanu, saglasni su koordinatorka Internews-a za Srbiju i novinarka Antonela Riha i suosnivač “Južnih vesti” Dragan Petković. Ipak, kako su naglasili, ni pomoć koju međunarodni fondovi daju lokalnim medijima često nije dovoljna za njihovo funkcionisanje.
Da međunarodna zajednica ima važnu ulogu kada je opstanak medija u pitanju, zaključak je foruma na temu saradnje Srbije i zapada. Ukoliko se ne bi finansirali projektno, uz pomoć inostranih fondova, lokalni mediji bi morali da se oslanjaju na državu i konkurse za sufinansiranje, što nikako ne bi bilo dovoljno, smatra Petković.
“Mogu da se oslone na čitaoce, i definitivno tu može jedan deo prihoda da se ostvari, ali ta praksa pokazuje da su ti prihodi poprilično mali. Ako pričamo o marketingu, to je oko 25 odsto, što je takođe, nedovoljno za funkcionisanje. Ono što mediji mogu da urade jeste da deo prihoda dobiju od međunarodne zajednice, deo od marketinga, ali definitino, bez podrške međunarodnih organizacija ne bi mogli da prežive”, kaže Petković.
Ipak, ova podrška medijima koja dolazi sa zapada se neretko koristi za etiketiranje onih redakcija koje se na ovaj način finansiraju. Antonela Riha smatra da je problem u tome što mnogi ne razumeju kako projektno finansiranje funkcioniše.
“Reč je o neznanju šta rade donatori, a šta mediji, ali i o stalnoj podeli u našem društvu na različitim nivoima, pa se tako prenosi i na priču o tome kako mediji pišu po nekakvom diktatu. Pojedini nezavisni mediji u Srbiji ne mogu da žive od pomoći sa strane, jer tržište ne postoji, jer teško mogu da budu samoodrživi, da plaćaju sve svoje potrebe koje imaju kao mediji. Oni sami konkurišu za donacije kod raznih organizacija koje putem svojih konkursa na neki način biraju svoje partnere odnosno one projekte koji imaju najveće šanse po onome kako su napisani”, kaže ona.
Prema njenim rečima, mediji sami nude sadržaj, a donatori na osnovu kvaliteta samog medija biraju kome daju podršku. Smatra da je koren sumnjičavosti javnosti uglavnom motiv donatora, ali podseća da finansijsku podršku ne dobijaju samo mediji.
“Izdvajati samo medije iz cele te priče negde je nefer. Mi smo siromašna zemlja i u raznim aspektima ovoj zemlji treba pomoć – od infrastrukture, podriške za pravljenje zakona… Ta podrška nije uvek u novcu i često se odnosi na konsultantsku pomoć. Tako je i kod Internews-a koji ovde ima regionalni projekat i koji obuhvata pet zemalja. Motiv je da se pomogne onlajn medijima da postanu samoodrživi, jer su svih pet zemalja siromašne zemlje”, dodaje on.
Petković navodi primer etiketiranja koju su doživele “Južne vesti” prilikom pisanja teksta o lokalnom funkcioneru koji je krao struju. Naime, pomenuti funkcioner je sazvao pres-konferenciju, na kojoj je posebno naglasio da “Južne vesti” dobijaju sredstva od međunarodnih organizacija da bi napadali vladu Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku.
“To u suštini govori odakle ta podela. On nije govorio o tome da je krao struju, već da se Južne vesti finansiraju iz međunarodnih fondova i zbog toga praktično one pišu negativno o tome ili bilo čemu. To nije od juče”, kaže on.
Ideja lokalnih konkursa za sufinansiranje nije finansiranje medija, već medijskih proizvoda koji bi bili važni za građane, kaže Petković.
“Nažalost, od toga je ostala samo ideja. U Nišu se godinama deli najveći novac za sufinansiranje medija, 60-90 miliona dinara, što je ogromna cifra. Taj novac odlazi u medije koji praktično nemaju novinarstvo. To je jedna propagandna mašina, koja u ovom trenutku, radi za trenutnu političku garnituru”, dodaje on.
Novinarka Antonela Riha kaže da Internews, osim što radi na poboljšanju vidljivosti lokalnih medija, takođe i osnažuje one su već vidljivi. Kredibilitet medija je jedan od bitnijih faktora kada se dodeljuju granotovi Internews-a na Zapadnom balkanu, zaključuje ona.
Ceo Gradski forum o saradnji Srbije i zapada u oblasti medija u organizaciji Media i reform centra Niš možete pogledati ovde.
