Ekspanzija lokalnih inicijativa i pokreta koji se bore protiv pojedinih odluka gradskih i opštinskih vlasti globalni je trend. Neki od aktivnih pokreta bore se za takozvanu demokratiju odozdo i učešće građana u odlučivanju. U Srbiji su jedni već deo političke scene – Ne davimo Beograd, Lokalni front iz Kraljeva, a drugi postižu konkretne rezultate u javnom interesu u svojim zajednicama, poput Incijative za Požegu.
Jedan od niških primera lokalne incijative jeste Ne damo niški aerodrom. Pre oko godinu dana građani su se suprotstavili odluci da aerodrom pređe iz gradskog u republičko vlasništvo. Nakon višemesečnih protesta, kao i odluke odbornika Skupštine Grada Niša da se aerodrom ipak preda Republici, ova inicijativa krenula je drugačijim putem. Sa ulice, prešla je na institucionalnu borbu protiv ove odluke, uprkos novonastalom stanju.
Sa druge strane, Požežani su početkom 2018. godine krenuli sa građanskim protestima jer su došli do dokaza da opštinska vlast ne radi po zakonu, već nauštrb ovog mesta. Rezultat njihove borbe: u maju je čitavo rukovodstvo ove opštine uhapšeno.
„Počeli smo tako što se opštinska vlast osetila moćnom da može da radi šta hoće i na bahati način u krugu porodice podeli sto hiljada evra otkupninom nelegalne zgrade. Skupili smo se, bio je prvi protest, bio je drugi protest, ali ništa se samim protestima ne bi rešilo da nismo krenuli u pravno-formalnu borbu sa njima i da podnosimo krivične prijave, vodimo upravne sporove, da učestvujemo na javnim raspravama, da podnosimo žalbe“, pojasnio je Dejan Mirkić iz Incijative za Požegu.
On navodi da su građani bili na njihovoj strani, ali da zbog društvene klime nisu smeli da istupe. Međutim, dodaje da su sada ohrabreni kada su videli da grupa ljudi može da promeni nešto u gradu.
Kamenčići pobune
I u susednim zemljama građani se okupljaju oko konkretnih situacija koje ih dotiču, a kako to izgleda, predstavljeno je na konferenciji Pobunjeni gradovi/Fearless cities čiji je domaćin ove godine bila inicijativa Ne davimo Beograd.
Jedan od takvih primera je glavni grad Moldavije, Kišinjev, i njihov pokret Okupirajmo Gugucu, park u ovom gradu, gde se nalazi stara sovjetska kafeterija, koja je spomenik pod zaštitom. Međutim, ovaj objekat dat je privatnom vlasniku, koji je krenuo da mu menja izgled i da krši zakon. Građani su se okupili jer ih vlasti nisu pitale kada su davale ovaj objekat od javnog značaja.
Iako nastao kao rezultat pobune protiv odluka vlasti, ovaj pokret bavi se i rodnom ravnopravnošću, načinima građanske pobune, političkom edukacijom ljudi, stvaranjem novog, ravnopravnog političkog prostora. Predstavnik ovog pokreta Vitalij Gavruc kaže da u Moldaviji nedostaje osnovno političko obrazovanje.
„Neki od naših ciljeva su bolji alati kojima bi se iskazalo građansko nezadovoljstvo i političko delovanje samih građana jer u korumpiranoj i otetoj državi, kao što je Moldavija, beznadežnost i nemoć građana se i te kako osećaju. Zato pokušavamo da građanima pokažemo šta mogu da urade kako bi tražili ili izvojevali neke pobede“, kaže i dodaje da su imali problema da objasne sugrađanima šta je to javni prostor i zašto je bitan.
Međutim, nakon svih akcija i performansa koje su imali, Gavruc priznaje da se nameće pitanje njihovog daljeg delovanja – da li će nastaviti kao organizacija, politička partija ili kulturni centar.
Braneći jedan vid javnog prostora, stanovnici Bara odlučili su se za malo drugačiju akciju nego grupa Okupirajmo Gugucu. Krajem prošle godine, gradska vlast u Baru odlučila je da napravi vrtić u jednom naselju. Stanovnici okolnih zgrada nisu videli ništa loše u samoj ideji, ali kao opasno istakli su da će taj objekat zagraditi igralište koje koriste osnovne i srednje škole u blizini.
Savremena tehnologija pomogla je stanovnicima kvarta „Krugovi“ da se organizuju, navodi jedan od učesnika protesta Stefan Đukić, pa su putem Fejsbuka i Vibera uspeli da prikupe više od tri hiljade potpisa svojih komšija. Šetali su krajem, gradom, odlazili do sedišta Delegacije Evropske unije, Evropske banke, Višeg suda Crne Gore i želeli da isteraju pravdu pre nego što sud naloži da je reč o bespravnoj gradnji odavno sagrađenog objekta.
Stefan Đukić navodi da je njihova borba pre svega bila antisistemska i da je morala biti na ulici. Tri osnovna cilja ove borbe bila su prestanak izgradnje i vraćanje igrališta u prethodno stanje, pronalaženje druge lokacije i utvrđivanje krivice za odgovorne. Nakon šest meseci borbe, vlast je za nedelju dana našla alternativnu lokaciju za vrtić.
Iako do utvrđivanja odgovornosti i procesuiranja krivice nije došlo, građani Bara su pokrenuli kamenčić pobune u zaspaloj Crnoj Gori, navodi Đukić.
„U Žabljaku su hteli da jezero pretvore u elitno naselje i marinu. Međutim, ljudi su se pobunili. Na planini Sinjevina hteli su da naprave vojni poligon, ali su odlučili da će raditi samo puteve. Na Brezovici su pokušali da naprave mini-hidroelektrane, ali je to stopirano nakon građanske pobune. U tom trenutku mi smo predstavljali pokretače lokalnih incijativa“, kaže on i zaključuje da iako nisu postali formalna organizacija, uvek nalaze načine kako da unaprede svoju zajednicu, ali i druge gde je potrebna pomoć.
