Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Mesto za igru, trčanje, pevanje, za radionice i male pozorišne predstave – ovako Dorćolci vide budući park u svom naselju. Sve ove ideje i predloge koje su dale komšije iz kraja predstavljene su na “Dorćol park festu”. U toku je i prikupljanje potpisa za izgradnju parka koji je na ovom mestu planiran još pre 20 godina, ali nikada nije izgrađen.
Udruženje “Komšije sa Dorćola” je zajedno sa “Ekonautom” preduzelo prve korake kako bi deo Dorćola, u blizini Sportske gimnazije, dobio komšijski park. Na “Dorćol park festu” su u okviru radionice “Kakav park želimo” pitali građane kako vide uređenje zelenog prostora na uglu Mihizove i Herceg Stjepana u Beogradu. Kako bi to zaista bilo mesto za sve generacije svoje predloge davali su i najmlađi na radionicama, kaže Srđan Cvetić iz ovog udruženja.
“Videćemo šta su deca zamislila kako treba da izgleda parkić, dobiće nagrade svi koji su napravili najbolje ideje, odnosno koji su bili najbolji. Suštinski, jako smo zadovoljni, jer je veći odziv nego što smo očekivali”, navodi Cvetić.
Tokom ovog jednodnevnog festivala promovisana je zaštita životne sredine, a na radionicama su deca u posebno osmišljenim žardinjerama pravila takozvanu urbanu baštu. Sa mališanima je na radionicama bila Sabina Kerić, iz udruženja Ekonaut.
“Dogovorili smo se sa udruženjem da radimo na zagovaranju parka koji želimo da ovde bude. Organizovali smo radionicu koja treba da simulira proces kada se prave parkovi uz učešće građana. Kod nas ti procesi još uvek nisu utvrđeni, praktično, ne postoje, a zapravo bi trebalo da budu vrlo važan alat kada se donese odluke kako će se neki prostor koristiti, ko su njegovi korisnici i da, zapravo, to budu ljudi koji taj prostor koriste ili ka njemu gravitiraju. Pružili smo mogućnost da kažu svoje mišljenje, da kažu šta treba tu da bude – da li treba da se sedi, da li treba da bude mesta za sadnju”, ističe Kerićeva.
Zelenilo i biljke doprinose i borbi protiv klimatskih promena, jer je, kako kaže, potrebno više otvorenih površina i otvorene zemlje.
“Imamo malo sušu, pa malo poplave, i to treba uzeti u obzir kada se projektuju prostori. Jako malo faktora utiče na uređenje prostora i to su zapravo neki sebični interesi lokalnih investitora ili ljudi koje zanima samo da naprave neki profit, da obrnu neki novac kroz preskupe stanove koje više ni ne znamo ko plaća ni na koji način”, kaže Kerićeva.
Dorćolci čekaju park skoro 20 godinaPlan za ovaj prostor rađen je 2004. godine. Ideja je bila da se parkom od 1000 kvadrata ozeleni Stari grad koji inače ima malo zelenila. Međutim, realizacija ovog plana nadležnima do sada nije bila prioritet.
“Postojala je i inicijativa da se, umesto parka, izgradi 2.000 kvadrata stambenog prostora. Stanovnici su se tada pobunili, stavili svoje primedbe i komisija je 2013. godine usvojila iste te primedbe i ostavila ovde park. Tako da je i dalje po važećem planu ovde park, sada samo čekamo kada će se steći uslovi da se realizuje. Ova inicijativa je zaista nešto lepo, i ja sam došla da to podržim”, kaže urbanistkinja Zorica Alavantić.
Glavni problem kod izgradnje parka su imovinsko-pravni odnosi, tačnije nekoliko parcela različitih vlasnika i oronuli objekti navode iz ovog udruženja. Kako kažu taj problem može da reši jedino Grad Beograd, a potom bi udruženje moglo da napravi park.
“Kada budemo sakupili dovoljno potpisa koji su na nivou Starog grada pokrenućemo građansku inicijativu. Predložićemo gradskom pravobraniocu da pokrene postupak po predlogu za eksproprijaciju. U tom postupku, gradski pravobranilac bi trebao da konstatuje da postoji javni interes da ovde postoji park i da predloži da grad reši te imovinske odnose na ovoj parceli, formira sve što je potrebno i da obešteti te ljude koji se nalaze trenutno ovde, koji su se javili i koji su zainteresovani”, objašnjava Srđan Cvetić.
Inače, udruženje “Komšije sa Droćola” se više od dve godine protivi projektima koji, kako kažu, nisu po meri građana, koji su suprotni od urbanističkih planova i propisa. Zalažu se za održivi razvoj i zdraviju životnu sredinu. Cilj im je da se što veći broj građana uključi i učestvuje u javnim raspravama, jer je to, smatraju, najbolji način da dođu do rešenja koja su u javnom interesu.
