Zajednički cilj članicama NATO-a jeste mir i bezbednost. NATO nije isključivo militaristička organizacija. Srbija može i ostati vojno neutralna i učestvovati u mirovnim operacijama u svetu. To su zaključci nedavne panel diskusije „Saradnja Srbije i NATO: izazovi i perspektive“ na Pravnom fakultetu u Nišu. U diskusiji su učestvovali brigadni general i šef NATO kancelarije u Beogradu Ćezare Marineli, zamenik šefa misije SAD pri američkoj ambasadi Kurt Doneli, pomoćnik ministra spoljih poslova Srbije za bezbednost mr Branimir Filipović i narodni poslanik Dragan Šormaz.
„Jedan od najvažnijih zadataka NATO-a jeste da pritekne u pomoć ukoliko neka njena članica bude napadnuta i to je bezbedonosni zadatak koga se uvek pridržavamo. NATO, koji želi da blisko sarađuje sa Srbijom, kao i SAD, nemaju problem sa tim da Srbija ostane neutralna. Ova saradnja je dobrovoljna i na Srbiji je da odluči u kom pravcu će se ta saradnja kretati“, izjavio je Doneli.
On ističe da partnerstvo Srbije i NATO-a donosi brojne koristi, a najvažnije su bezbednija zemlja i bolja saradnja sa zemljama u regionu.
„NATO nije jednostavna niti isključivo militaristička organizacija. Ona Srbiji može da otvori brojne mogućnosti vezane za nauku i reagovanje u kriznim situacijama. Osim toga tu su i poverenički fondovi koji mogu poslužiti Srbiji. Važno je da objasnimo šta je zapravo NATO jer se čini da ljudi još uvek povezuju NATO sa vojnim operacijama. NATO zapravo povezuje različite države i brine o krizama“, objasnio je brigadni general i šef NATO kancelarije u Beogradu Ćezare Marineli.
Individualni akcioni plan saradnje Srbije i NATO sadrži četiri poglavlja. Prvo se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku. U njemu su, između ostalog, partnerstvo za mir, evrointegracije, unutrašnja politika i ekonomske reforme, ali i borba protiv svih vidova terorizma. Drugo poglavlje obuhvata vojna i odbrambena pitanja. Treće se odnosi na javnu diplomatiju, naučnu saradnju i upravljanje u kriznim i vanrednim situacijama. Četvrto, ali ne i najmanje važno poglavlje, odnosi se na zaštitu tajnih podataka.
„Saradnja bivše Jugoslavije sa NATO ima dugu istoriju. Ugovor, potpisan u Ankari 1953. godine predstavlja početak naše saradnje. Srbija i NATO imaju mnoge zajedničke ciljeve, a najvažniji je ostvarenje mira i bezbednosti. Kroz ovu saradnju čak i naše institucije dobijaju poseban značaj“, oceno je pomoćnik Ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku mr Branimir Filipović.
Odnosi Srbije i NATO su, medjutim, bitno obeleženi intervencijom ovog vojnog saveza protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. i specifični su zbog činjenice da su na Kosovu i Metohiji raspoređene vojne snage KFOR. Čini se da je baš zbog toga za mnoge građane Srbije saradnja sa NATO još uvek nezamisliva.
„Imamo bolna i traumatična iskustva. Međutim, neke zemlje su u svojoj istoriji imale još veće i brutalnije sukobe sa zemljama saveznicama kao što su Japan i Nemačka na primer. Ipak, te zemlje su se okrenule budućnosti i ne osvrću se na prošlost. Nemačka i Japan su danas jedne od vodećih u svetu, sa stabilnom ekonomijom. Tako i mi treba da koristimo razum, a ne srce. Naša saradnja sa NATO je dobra, planirali smo 22 vojne vežbe prošle godine, a realizovali smo ih 16“, ističe narodni poslanik Dragan Šormaz.
Republika Srbija je decembra 2006. pristupila NATO programu Partnerstvo za mir. Srbija je izabrala ovu vrstu partnerstva kao optimalan vid za ostvarenje svojih bezbednosnih ciljeva – unapređenje odbrambenih sposobnosti uz zadržavanje vojne neutralnosti. Procedura usvajanja Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP – Individual Partnership Action Plan) Republike Srbije i NATO okončana je 15. januara 2015. IPAP je najviši nivo saradnje sa NATO u programu Partnerstvo za mir, za one države koje se nisu opredelile za članstvo. Na sajtu Misija RS pri NATO stoji ocena da su u IPAP-u jasno i transparentno istaknuti ciljevi i prioriteti koje Srbija želi da dostigne kroz saradnju sa NATO, kao i da će Implementacija ovog programa doprineti jačanju poverenja između Srbije i NATO.
Panel diskusiju organizovao je Klub srpsko – američkog prijateljstva i Studentski parlament Pravnog fakulteta Univetziteta u Nišu, uz podršku Ambasade SAD u Srbiji.
