Problem pasa lutalica u Nišu prisutan je već godinama – sve veći broj čopora na ulicama, stotine prijava napada i ujeda i milioni iz gradskog budžeta za naknadu štete. Oni koji se bave zaštitom životinja kažu da tome doprinose neodgovorni vlasnici i nelegalne odgajivačnice. Iako dobra rešenja na papiru postoje, naši sagovornici ukazuju na to da se godinama ne sprovode u praksi. Zabrana svih pasa, pa i vlasničkih, u dvorištima vrtića i škola – jedina je mera za koju je gradska vlast najavila da će se strogo sprovoditi, a koju mnogi pak smatraju potpunim promašajem.
Psi lutalice su u Nišu tema koja godinama otvara brojna pitanja i probleme. Sve češće se kao odgovor na to šta je najveći problem nameće – neadekvatan rad službi, neodgovorno vlasništvo od strane građana, kao i nedovoljno mesta u azilu.
U anketi koju smo sproveli sa građanima, kao najveći problem Nišlije i Nišlijke istakle su to što je mnogo lutalica koje su bez kontrole i zbog kojih su građani u strahu, a smatraju i da nema prave brige o njima.
Mislim da je najveći problem što nema dovoljno ljudi koji su im posvećeni i što ih vraćaju na ulice nakon sterilizacije, niko nema kontrolu nad njima, a napadaju ljude. I veliki problem je lokalna samouprava koja nikako ne može da reši taj problem već godinama. Rešenje je bolja organizacija, da se udomljavaju i da se napravi mesto u kome će biti zbrinuti i gde će neko stvarno da brine o njima – kažu građani i građanke u anketi.
Naša sagovornica koja se godinama bavi njihovom zaštitom, Svetlana Dejanović Avramović iz Društva za zaštitu životinja, koje u Nišu postoji gotovo 30 godina, ističe kao dva najveća problema – neodgovorno vlasništvo i neregularne odgajivačnice.
To je najveće zlo koje postoji, jer neodgovorno vlasništvo uopšte ne sprečava vlasnike da se deca poigraju pa da ih onda izbace ili iz ko zna kojih razloga, da pas malo živi sa tom porodicom pa ga posle izbace. To je zaista u velikim količinama. Nikada nije bilo više pasa na ulicama našega grada nego sada, nikada. I ove odgajivačnice koje niko ne kontroliše, mnogo neprijavljenih odgajivačnica i onda primerak ne odgovara vrsti, onda oni prodaju to jeftinije, ljudima se isplati da kupe to jeftinije, baš ih briga sada za sertifikat i tako se stvaraju ti jadnici na ulicama – napominje naša sagovornica.
Istakla je i da zakon i propisi koji već postoje nisu loši, ali da se ne sprovode u praksi. Rešenja za koja kaže da su se i ranije našla u zvaničnim predlozima u Nišu, a koje Svetlana izdvaja kao najbolja, odnose se na – popis i registraciju vlasničkih pasa, sterilizaciju i kastraciju o trošku Grada, kao i kažnjavanje odgajivačnica.
Registruju se po domaćinstvima vlasnički psi i odmah se čipuju. Upozoravaju se kako moraju da se ponašaju kao vlasnici pasa, na odgovornost i na kazne, jer niko nikoga ne tera silom da čuva psa ako neće. I onda se sterilišu i kastriraju opet o trošku grada. Jer taj novac koji se daje za dozidavanje, za lažne ujede, može da se koristi za ovu svrhu, da se sterilišu, kastriraju i da se tako smanjuje potomstvo. Da se komunalna inspekcija, komunalna milicija angažuje, da se vidi koja su, a otprilike svi znamo, Niš nije Njujork, odgajivačnice ove privatne da se srežu – pojašnjava.
Veruje da sve to u Nišu može i mora da se uradi, ali da mora da postoji volja onih koji su na vlasti.
Šta piše u zvaničnim predlozima?
Da problem pasa lutalica jeste jedan od najznačajnijih u Nišu priznaju gotovo sve garniture gradske vlasti već godinama. Ono što je poslednja na čelu sa gradonačelnikom Pavlovićem uradila je formiranje Radne grupe za rešavanje problema napuštenih pasa na teritoriji Niša, još 6. marta 2025. godine. 
Njihov predstavnik i član Gradskog veća Svetozar Aleksov, poslao je novinarima nekoliko dokumenata, a u jednom od njih je Radna grupa konstatovala da je pre donošenja mera potrebna detaljna analiza.
Kako je za to potrebno dosta vremena, predložili su gradonačelniku početne mere, među kojima su:
Kampanja o odgovornom vlasništvu i sterilizaciji; Povećanje postojećih kazni i uvođenje strože kontrole i kažnjavanja; Osnivanje odeljenja Komunalne milicije za rad sa životinjama; Obavezna registraciju, odnosno čipovanje svih životinja u gradu, gde bi pripadnici Komunalne milicije imali čitače čipova za njihovo kontrolisanje; Popis svih vlasničkih pasa.
Ipak, iako su ovi predlozi, kako stoji u dokumentu, načelno usvojeni, ponovo izostaje njihova stvarna primena u praksi. Da problem i dalje nije rešen pokazuju i brojna svedočenja građana i građanki o napadima pasa i ujedima prethodnih meseci.
Zone „nulte tolerancije“
Jedna od poslednjih najava, za koju je gradska vlast imala kampanju u medijima i najavila “nultu toleranciju”, odnosno stvarnu primenu u praksi, odnosi se na povećanje bezbednosti dece u školama i vrtićima – time što će zabraniti sve pse u dvorištima.
Konkretne mere, kako je najavio gradonačelnik, uključuju kompletno ograđivanje dvorišta škola i vrtića, pojačanu kontrolu prostora, upozorenja i hitne intervencije Komunalne milicije i JKP „Mediana“. Navedene mere odnose se na pse lutalice, kao i na vlasničke.
Ipak, deo građana i onih koji se bave zaštitom životinja, je tog stava da potpuno zabrana pasa u dvorištima škola i vrtića, rešava samo posledice nastale dugogodišnjim tolerisanjem problema. Dejanović Avramović takođe ističe da ovakve mere mogu samo udaljiti decu od pasa i pojačati strah.
Potpuni promašaj, kako ćete da ogradite decu, kako da ne pustiti psa u dvorište, to je vid zajedništva, svi znamo da pas važi za najboljeg čovekovog prijatelja. Problem je što niko neće da sluša one koji su posvećeni tome, kao što sam ja. Ljudi koji štite živa bića, a štiti ih i zakon koji se u praksi ne sprovodi – ističe Svetlana.
Gradonačelnik između dve suprotstavljene strane
Gradonačelnik je u gostovanju na jednoj televiziji rekao da je svestan ovog problema, koje u Nišu traje godinama, a da je jedan od razloga pojave čopora na ulicama to što su viđena kombi vozila iz drugih opština koja dovoze pse i puštaju ih na ulice u okolini grada.
Kao najveći problem ipak izdvaja to što, kako kaže, postoje dve grupe ljudi sa potpuno suprotnim stavovima kada je reč o rešenju ovog problema i da je gradska vlast praktično “između dve vatre”.
Imate dve grupe ljudi koji potpuno različito razmišljaju. Jedni bi da psi budu na ulicama grada i stalno ih hrane i tako što ih hrane oni ih održavaju na staništima na kojima su. Drugi jednostavno ne žele pse na ulicama grada, zato što se verovatno boje i žele da mogu mirno da prošetaju, a da ne strepe od toga da li će neki pas da laje na njih ili hoće da ih napadne. Imate bukvalno dva sveta koja su jedan protiv drugog i šta god uradio tim gradonačelnika biće prozivan od strane jedne grupe ljudi – rekao je Pavlović.
Kao moguće rešenje najavio je promene čelnih ljudi koji su u Nišu zaduženi za pse lutalice, jer veruje da “postoje ljudi koji mogu da se obračunaju sa ovim problemom”. Kada i hoće li se to i desiti – za sada nije poznato.
Šta još piše u zvaničnim dokumentima?
Među dokumentima koje je kao svoje odgovore Aleksov poslao novinarima našla se i Strategija bezbednosti Niša za period 2017-2020. godine, u kojoj je problem napuštenih životinja identifikovan kao jedan od osnovnih problema lokalne zajednice.
On ima svoju zdravstvenu, higijensku, ekološku, ekonomsku, bezbednosnu i socijalnu dimenziju. Rešavanje problema pasa lutalica veoma je složeno i kompleksno, zahteva poštovane bezbednosti građana/ki i osnovnih prava životinja, isključivo je u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, a prema zakonskim propisima svaka jedinica lokalne samouprave dužna je da izgradi svoj program za rešavanje problema smanjenja populacije napuštenih životina na teritorijama za koje ima nadležnost – piše u dokumentu.
Članovi radne grupe definisali su u jednom od dokumenata i glavne uzroke ovog problema:
- Nesavestan i neodgovoran odnos stanovnika prema životinjama – nedostaje sistemska edukacija stanovništva, od najranijih dana – od vrtića, preko škola i medijskih servisa.
- Nedovoljna spremnost države da preduzme adekvatne operativne mere – nedostaju kapaciteti i resursi za dosledno sprovođenje usvojenih zakona.
- Nedostatak odlučnosti lokalne samouprave da primeni sopstvene propise i kazni sugrađane koje zlostavljaju ili napuštaju svoje kućne ljubimce – nadležnim službama na lokalnom nivou dešavalo se da propuste da reaguju pred očiglednim, pa i prijavljenim zlostavljanjima, zanemarivanjima kućnih ljubimaca, izbacivanjima štenaca i odraslih pasa, kao i neposrednim prekršajima vlasnika pasa.
- Hiperprodukcija pasa – broj štenadi višestruko nadmašuje broj domova gde bi se mogli udomiti. Pitanje sterilizacije i kastracije kućnih ljubimaca je verovatno prioritetno pitanje. Postoji otpor dobrog dela stanovništva prema ovim merama, te je neophodna značajna kampanja da se taj odnos izmeni. Pored neodgovornih građana, veliki problem u Srbiji čine legalne i polulegalne odgajivačnice koje produkuje rasne i takozvane rasne pse, od kojih mnogi završe na ulici.
Nova garnitura vlasti – nove/stare ideje
Godinama unazad se spominje kastracija i sterilizacija napuštenih životinja, kao i registracija vlasničkih pasa kao jedno od najvažnijih rešenja problema pasa lutalica u Nišu. Ipak, ostaje pitanje zašto se tako naizgled očigledna rešenja ne sprovode u delo.
Dejanović Avramović ističe da je svaka promena vlasti organizovala novu radnu grupu, te da to sada već postaje humor, a da je najbolja ideja, o kojoj je govorila na početku, već 5 godina u fioci. 
Ta radna grupa je uvek imala za zadatak da smisli nešto pametno što će smanjiti populaciju na ulicama. Definitivno najbolje doneto rešenje je bilo 2021. godine koje je, tadašnja gradonačelnica, stavila u fioku. Trebalo da prođe Gradsko veće, da dalje prođe Skupštinu i zaživi. Taj akcioni plan je rađen po uzoru na zemlje koje nemaju lutalice po ulicama i prilagođen je shodno našim uslovima, koji je garantovao da za 2-3 godine bude do 75% manje pasa na ulicama. A to znači manje prljavštine, manje, moram da kažem, lažnih ujeda – ističe Svetlana.
Napominje da je i su predstavnici “zaštitara” imali sastanke i sa novom Radnom grupom koju predvodi većnik Aleksov, ali da su i ti novi-stari predlozi sada ponovo u fioci.
Svetlana zaključuje i da je svakom psu mesto u porodici i ističe da nije tačno da oni koji se bave zaštitom životinja vole da su psi na ulicama i da ih je što više, već upravo suprotno, da svaki pas ima svoj dom.
Da ovaj problem nije samo društveni, već i finansijski, pokazuju i zvanični podaci prema kojima svake godine iz niškog budžeta odlazi na desetine miliona dinara na odštete zbog ujeda pasa. Tako je na primer prošle godine, kako prenose Južne vesti – podnet 1.521 tužbeni zahtev za naknadu štete zbog ujeda pasa ili mačaka, za šta je iz gradskog budžeta, po vansudskom poravnanju, isplaćeno više od 78 miliona dinara, odnosno više od 665.000 evra.
Povezane vesti
Radnici propalih preduzeća od sledećeg petka sakupljaju potpise za vanredne lokalne izbore 
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije – kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama 
Dr Janković: Dramatično stanje u Nišu, bolnica na ivici kapaciteta 
Uprkos Vučićevom priznanju Tužilaštvo već 6 meseci ispituje prijavu niških studenata za njegov ulazak u intenzivnu negu