Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Natpisom „Bugarski okupatori ne mogu biti oslobodioci“ oskrnavljna je spomen-kosturnica palim bugarskim borcima koji su zajedno sa jugoslovenskim partizanima učestvovali u završnim fazama oslobađanja Jugoslavije.
Policijska uprava u Nišu i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije obavešteni su o ovom incidentu, prenosi portal na bugarskom i srpskom jeziku Far. Ovaj portal dodaje da je ambasador Bugarske u Beogradu Radko Vlajkov zatražio od MUP-a da učini sve što je potrebno da se oni koji su počinili ovo kazne kako bi se održalo prijateljstvo ove dve susedne države.
„Toga do sada nije bilo i iznenađenje je za sve. Nadam se da se neće ponoviti i da će svi osuditi“, prokomentarisao je Mila Vasov, direktor nedeljnika na bugarskom jeziku „Novo bratstvo“ koje izdaje Nacionalno veće bugarske manjine u Srbiji.
Ministar za rad, zapošljavanje i boračka pitanja u Vladi Republike Srbije Zoran Đorđević osudio je ovo skrnavljenje i od MUP-aa zatražio hitnu i istragu i kažnjavanje počinilaca.
„Kao resorni ministar osuđujem ovaj vandalski čin koji je delo pojedinca koji će biti kažnjen. Mi kao narod ne stojimo iza toga, već gajimo dobre odnose sa Bugarima koje ćemo nastojati da očuvamo u budućnosti“, naveo je Đorđević u saopštenju ministarstva.
Nesporan dopinos OFA u oslobađanju Niša
Odlukom jugoslovenskih vlasti, 2015 pripadnika Otačestvenofrontovske bugarske armije sahranjeno je u niškom naselju Ledena stena. Spomen-kosturnica otkrivena je 27. oktobra 1963. godine, a četrdeset godina kasnije je na inicijativu Ambasade Republike Bugarske i novinsko-izdavačke ustanove „Bratstvo“ obnovljena.
Iako je od početka Drugog svetskog rata zvanična Bugarska bila na strani nacističke Nemačke, septembra 1944. godine okreće se Sovjetskom savezu i njihovim saveznicima u borbi protiv fašizma. Tokom savezništva sa Nemačkom, bugarske okupacione jedinice učestvovale su u anti-partizanskim akcijama na jugu Srbiji i u Bosni i Hercegovini koja je bila pod okupacijom Nezavisne države Hrvatske.
Međutim, doprinos jedinica Otačastvenofrontovske bugarske armije je nesporan kada su prešli na stranu saveznika, kaže istoričar Boban Janković iz niškog Istorijskog arhiva.
„U suštini, bugarski vojnici su prvi ušli u Niš. Njihov front je bio iz pravca Niške banje. Trepeli su velike gubitke u borbama protiv Nemaca na potezu kod Ćele kule. Imali su velike gubitke u toku operacije oslobođenja Niša, a sam Koča Popović je pohvalio bugarske trupe i njihov dopinos u oslobođenju Niša“, navodi sagovornik portala mediareform i dodaje da je ovaj doprinos bugarskih jedinica potiskivan u istoriografiji nakon Drugog svetskog rata, pa se zbog toga tvrdilo da su nakon Niške operacije u grad ušli pripadnici Jugoslovenske armije.
Janković navodi da je u borbama za oslobađanje Niša poginulo 1665 vojnika, podoficira i oficira bugarske Otačestvenofrontovske armije, a da je konačni broj bugarskih gubitaka nakon oslobođenja bio 2015 poginulih.
„Sada, u 21. veku narušavati odnose je skroz besmisleno. Kao narod, ljudi na jugu pamte nepravdu i zločine, ali nismo na tom nivou da rušimo i uništavamo spomenike – imamo dovoljno neprijatelja koji tako nešto rade“, ocenjuje Janković.
