Tenzije na ulicama, hapšenja i kordoni policije obeležili su leto koje je pri kraju. Nova školska godina otvorila je neka nova pitanja ali i podgrejala stare dileme. Dok nastavnici niških škola brinu o trenutnom stanju u prosveti i društvu, ministar tog resora očekuje da sve bude u redu. Hoće li biti simboličnog štrajka prosvetara pitanje je koje će nastaviti da visi u vazduhu bar do oktobra kada se očekuje najavljeno povećanje zarada.
Kriza u srpskom obrazovanju gotovo da je konstantna od 2020. godine. Period korone, prelazak sa uživo na onlajn nastavu bila je samo uvertira za sve ono što će uslediti kasnije. Tragedija Ribnikar probudila je pitanja o tome koliko su škole bezbedna okruženja, dok je kraj 2024. godine obeležio bunt studenata i srednjoškolaca koji su katedre i školske klupe zamenili ulicom.
Nova školska 2025. godina je pred vratima, a društveno-politička situacija u zemlji ukazuje da će biti neizvesna. Kordoni policije, žandarmerije, građani na ulicama, pirotehnička sredstva, biber sprej – samo su neke od scena koje se već mesec dana dešavaju kao vrhunac devetomesečnih protesta.
Kako će u Srbiji izgledati 1. septembar, zbog ovakvih okolnosti, niko ne može da predvidi tačno. Ministar obrazovanja Dejan Vuk Stanković ocenio je da taj dan treba da počne svečano.
Gordana Arsić, profesorka Pravno-poslovne škole iz Niša kaže da će možda prvi dan u novoj školskoj godini biti svečan, ali da su ostali upitni.
Stvari su zaista u ovom trenutku mnogo lošije nego u onom momentu kada smo bili u obustavi rada. Poenta je da će 1. septembar verovatno izgledati lepo i uobičajeno, protokolarno korektno, a kako će izgledati već kasnije, tu možda možemo da postavimo pitanje – kaže profesorka Gordana Arsić.
Dodaje da je sada, kada vidimo u medijima šta se širom zemlje dešava, stanje 10 puta gore nego pre par meseci kada su bili u blokadi.
Kada vi gledate kako batinaši drže palice sa maskama na glavama i upadaju u prostorije, ja se pitam, kako ja mogu da držim čas u učionici? Šta ću ja da uradim ako meni upadne grupa maskiranih sa palicama na čas? Pričam hipotetički, namerno vam malo plastično prikazujem sve opasnosti koje su različite, a izrazito pojačane u odnosu na vreme kad smo bili u obustavi – priča profesorka Arsić.
Prvog dana nove školske godine navršiće se tačno 10 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu, a srednjoškolci širom države poručuju da to pamte i najavljuju proteste gde će im se pridružiti i studenti. Niški studenti u blokadi poručuju da će se 1. septembra i oni pridružiti protestu, a isti je najavljen za 11 i 30 časova ispred Osnovnog suda. Hoće li im se i srednjoškolci pridružiti, za sada nije izvesno.
Informacije o protestu ni profesorka Arsić nema, ali kaže da su sada drugi učenici maturanti. To su oni koji su prošle godine bili treća godina, a profesorka kaže da su mnogi od njih tada bili revoltirani što nisu bili u situaciji da odlučuju o blokadama.
Mi ne znamo kako će oni sada reagovati. Moguće je da će i oni stupiti u obustavu jer de fakto njihove drugare, sa kojima se možda druže, prebijaju po ulici, hapse, stavljaju u zatvore.To nije bilo prošli put kad smo bili u potpunoj obustavi, a mi smo ipak bili u potpunoj obustavi – pojašnjava profesorka.
Otkazi i smene u prosveti – zakonski razlozi ili odmazda za podršku blokadama?
Nakon novosadske tragedije i početka protesta pojedini srednjoškolci, mahom maturanti, zajedno su sa nastavnicima stali uz studente i njihove zahteve. Bokade škola od strane maturanata bili su i njihov način izražavanja bunta, dok je država na to odgovarila skraćivanjem polugodišta. Ipak, to nije uticalo na smirivanje tenzija.
Udar na džep usledio je po početku godine. Vladinom uredbom univerzitetski profesori kao i drugo osoblje suočeno je sa smanjenjem plata. Sličan ultimatum isporučen je i njihovim kolegama u srednjim školama – oni koji nisu održali nastavu prema planu, primili su manje zarade sa naznakom da će im ostatak biti isplaćen kada đacima nadoknade.
Ipak, mesec dana uoči nove školske godine, Ministarstvo prosvete donosi set mera koje jedni pravdaju zakonom, a drugi vide kao kaznu.
U Beogradu, prema pisanju medija, “preti” da oko 30 nastavnika “Pete beogradske gimnazije” ne dobije produženje ugovora. Iako direktorka kaže da su razlozi “tehničke, a ne političke prirode” roditelji i đaci, ipak, to vide kao posledicu javne podrške studentima i blokadama.
Tako je i u Nišu sa direktorske pozicije gimnazije “Stevan Sremac” smenjena Vera Dujaković. Ona je odlukom Ministarstva prosvete razrešena funkcije. “Prva niška gimnazija” ujedno je i ona koja je bila najduže u blokadi nastave od svih škola u Nišu. Dujaković je, kako prenose mediji, svoju smenu ocenila kao odmazdu zbog podrške studentima.
O tome, kakvo je sada stanje u prosveti usled svih okolnosti razgovarali smo sa profesorkom Natašom Medenicom, nastavnicom srednje škole “Nikola Tesla”
Osećaju se tenzije, i te kako, s obzirom na ova dešavanja oko smena direktora, ne samo ovde kod nas u Nišu, nego u celoj Srbiji. Puno je i naših kolega koji rade godinama već na određeno, oni su ostali bez posla. Evo samo imamo primer “Pete beogradske gimnazije”, gde su ljudi ostali bez posla – kaže ona.
Iako kažu da politici mesto u školi nije, prema njenoj oceni, “ovo je klasično politikanstvo koje se svodi na ispunjavanje želje jedne osobe” – smatra profesorka.
Ako nisi lojalista i stranački opredeljen, za tebe nema posla. Ja bih samo volela da to shvate i drugi ljudi, jer smo mi najveći teret pored studenata izneli. Znači, januar, februar, mart, april, mi smo radili. Najveći teret, a malo je ljudi koji su nam se pridružili. Bitno je sada u ovom trenutku da nam se roditelji pridruže i da shvate da je jednostavno cilj ove vlasti, uništavanje javnih škola i pretvaranje u privatne škole – kaže Medenica.
Da li će “ritualnih” štrajkova biti zavisiće od Ministarstva
Prosvetari su prošle godine organizovali brojne štrajkove, jer su tražili veće plate i bolje uslove rada. Sada, ministar prosvete poručuje da nema razloga za “ritualni štrajk” – jer se radi “ozbiljno na poboljšanju materijalnog položaja prosvetara”.
Serija štrajkova prosvetare načelno je dovela do povećanja plata. Sa Vladom Srbije dogovorena su kvartalna povećanja – januara 11%, marta 5%, zatim u oktobru još 5%, kao i januara 2026. godine 7%.
Vladan Ćirić, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da ako ovaj dogovor bude ispoštovan do kraja, problema neće biti.
Školska godina će početi, da kažemo, regularno pod navodnicima. Ali videćemo kako će biti nadalje. Sve zavisi od Ministarstva. Ukoliko budu poštovali ono što smo se dogovorili. Ne bi trebalo da bude problema, ako ne ispoštuju, verovatno će biti reakcije i sindikata i svih prosvetnih radnika – kaže Ćirić.
Cilj prosvetara je bio da se početna plata u prosveti izjednači sa republičkim prosekom. Ipak, republički prosek raste, te će zarada prosvetara i nakon dogovorenih povećanja i dalje kaskati za njim. Trenutno, prosečna plata u državi iznosi 107.000 dinara, dok će početna plata zaposlenih u prosveti nakon oktobarskog povećanja i dalje biti za hiljadu dinara manja.
Međutim kako stvari stoje, mi i sa tim povećanjem nećemo biti na republičkom proseku. Zato što su u međuvremenu podignute plate drugim zanimanjima, penzije su otišle gore. Tako da mi još uvek kaskamo za tom prosečnom zaradom – ističe Ćirić.
Dodaje da ima elemenata za dalje pregovore sa Ministarstvom, ali i za proteste i negodovanje “jer mu se čini da su prosvetari i dalje u drugom planu”.
Dok predsednik države nastavlja sa promocijom “boljeg života” za građane, te najavljuje povećanja penzija i plata u javnom sektoru, reprezentativni sindikati traže da se minimalna zarada od početka godine poveća na 70.000 dinara. U protivnom, ulice srpskih gradova mogle bi i dalje biti blokirane nezadovoljnim građanima, te će se varljivo leto produžiti i na jesen.
Povezane vesti
Oštre kritike iz Strazbura dok se kriza zahuktava – kakvu težinu za Srbiju ima izveštaj EK? 
Ruganje bolu jedne majke: Kako granice ljudskosti blede pred interesima vlasti 
Tri meseca od pada nadstrešnice “pala je” i Vlada – studenti i dalje na ulici, vlast razmišlja o izborima 
Sindikat Sloga traži ostavku ministarke prosvete