Ministarstvo prosvete je školama dalo okvire za organizovanje nastave, a na svakoj školi je da do 24. avgusta pronađe odgovarajući model po kome će učenici pohađati nastavu, uz poštovanje svih neophodnih mera zaštite od koronavirusa, rekao je, direktor Osnovne škole „Kralj Petar Prvi“ u Nišu Robert Džunić. Kako kaže, model koji pronađu važiće možda samo u septembru, a možda i duže, što zavisi od epidemiološke situacije.
Ministarstvo predlaže rad u grupama od po 15 učenika, plan je da mlađi razredi obavezno idu na nastavu, pri čemu časovi ne bi bili duži od 30 minuta.
„Recimo, ako jedno odeljenje ima 22 učenika, a drugo 23, moguće je onda od dva odeljenja napraviti tri grupe, pa će dva učitelja kombinovano raditi sa grupama. To je jedan od mogućih modela. U nekim školama se odeljenja možda i neće deliti ako ih nema više od 15 učenika. Kada je reč o velikim školama, kakva je naša, sa preko 1000 učenika, mi ćemo verovatno praviti model rada u četiri smene. To konkretno znači da će prvi razred, ako odeljenja podelimo u dve grupe, kretati od 7:30 ili 8:00, odnosno od 10:30. I onda će isti učitelj raditi sa obe grupe. Do nearedne nedelje ćemo razmotriti sve opcije i odabrati najbolju, a pristalice smo kombinovanog modela, da učenici obavezno idu bar deo vremena na nastavu“, smatra Džunić.
I Društvo direktora, čiji je Džuć član, smatra da učenici treba da idu u školu, uz poštovanje neophodnih mera opreza. Moguće je da jedan deo nastave bude onlajn, kako objašnjava, verovatno iz izbornih predmeta, pri čemu treba voditi računa i o opterećenju učitelja i nastavnika.
„Naš stav je da deca moraju da idu u školu. U kom obliku i u kojoj meri, to je nešto što ćemo razmatrati, ali smo pristalice kombinovanog modela, nikako samo onlajn. Onlajn nastava je u datom momentu poslužila, uradilo se dosta, ali smo uočili i određene nedostatke. Sada se još bolje pripremamo i smatramo da će kombinovani model biti manje loš od onlajn modela nastave. Svi mi znamo da je najbolje da nema svega ovoga, da nastava traje 45 minuta, ali moramo uzeti u obzir ovu specifičnu situaciju i da se nadamo da ćemo se ovaj put još bolje prilagoditi nego što smo završili prethodnu školsku godinu“.
Džunić dodaje da će, u situacijama u kojima postoji povećan rizik od oboljenja, učenicima biti omogućeno i praćenje nastave na daljinu.
„Svako od nastavnika će pripremu za nastavnu jedinicu koju trenutno radi postavljati i na “Gugl učionice”, za one koji ne budu u mogućnosti da dolaze u školu dok traje redovna nastava. Oni će imati mogućnost da tako vide sve što se radi u školi. Sageldaćemo sve strukture i naći odgovarajući model za svakog učenika“.
Što se tiče zaštitne opreme koja će za decu biti obavezna, iz škole kažu da takva uputstva tek treba da dobiju od Kriznog štaba. Vest o obaveznim troslojnim hirurškim maskama koja se pojavila u medijima demantovao je epidemiolog Predrag Kon i rekao da će učenici moći da nose hirurške, pamučne ili bilo koje druge zaštitne maske.
„Ja verujem u saradnju sa lokalnom samoupravom koja treba da nam pomogne u obezbeđivanju finanskijskih sredstava za higijenu, i svu zaštitnu opremu. Dosta toga je već nabavljeno pred kraj prethodne školske godine, videćemo šta nam sve nedostaje i verujem da će sve tri strane – roditelji, lokalna samouprava i mi – maksimalno voditi računa o zaštiti zdravlja učenika i zaposlenih“.
U medijima se govorilo i o drugačije organizovanim časovima muzičke i fizičke kulture, za koje se smatra da mogu da dovedu do većeg rizika od zaraze koronavirusom.
„Što se tiče ovih časova, Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja če uraditi poseban progra, koji tek očekujemo. Videćemo da li će u tom posebnom programu biti ia predlog da se određeno gradivo sažima, ili će doći do preraspodele norme časova, to je sve nešto što ćemo ubrzo da znamo. Taj poseban program nastave će biti sastavni deo našeg godišnjeg rada škole i na osnovu njega ćemo moći da planiramo nastavu. Za početak nam je bitno da svako od nas odradi model koji će moći da funkcioniše u školi, a tiče se grupa i smena u školi.“
Džunić dodaje da je obaveza škole da održi roditeljske sastanke za prvi i peti razred, kako bi se upoznali sa načinom na koji će škola funkcionisati, a veliku ulogu u donošenju odluka imaće i Savet roditelja, koji će reći svoje mišljenje, i izneti neka svoja zapažanja i predloge.
Većina roditelja dece koja treba da pođu u školu ima pomešana osećanja – strah od eventualne zaraze i radost što će njihovo dete ponovo da bude deo grupe u kojoj će razvijati radne navike i provoditi vreme na kvalitetan način, nakon više od šest meseci.
„Roditeljima poručujem da nam veruju da ćemo zaista učiniti maksimum da najpre povedemo računa o našem i zdravlju učenika, ali i da ćemo na najbolji mogući način uspeti da za vreme skraćenog časa uspemo da gradivo obradimo na najbolji mogući način“.
