Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Na Đurđevdan, kada Romi širom sveta praznuju Ederlezi, u Nišu je otvoren Romski kulturni centar u nekadašnjoj Mesnoj kancelariji „12. februar“. Nakon nekoliko decenija, Nišlijke i Nišlije dobile su svojevrsni nastavak čuvenog kulturno-umetničkog društva „Iba Ademović“. Otvaranjem prvog Romskog kulturnog centra u Srbiji, Niš ponovo dobija status pionira romske kulture.
U periodu između prestanka rada romskog kulturno-umetničkog društva i otvaranja Romskog kulturnog centra, navodi novinar i romski aktivista Turkijan Redžepi, romsku kulturu predstavljala su udruženja i ad hoc kulturno-umetnička društva. Sve je to bilo o sopstvenom trošku, ističe on, jer su sredstva koja su projektima dobijana bila nedovoljna:
„Neko ko je imao udruženje i okupljao decu takoreći sa ulice, okupljao ih je kod kuće ili u prostorijama nekadašnje Mesne kancelarije ’12. februar’, i to ako se odobrovolji gradska vlast. Uglavnom se radilo novcem iz svog džepa“.
Inicijativa za otvaranje Romskog kulturnog centra i ustupanje prostorija mesne kancelarije potekla je iz projekta Romacted, koji se u Nišu sprovodi u saradnji sa Savetom Evrope već godinu dana.
Direktor YUROM centra Osman Balić kaže da je u toku formiranje organa i tela kulturnog centra i ističe da će u Programski savet biti birani i pojedini lokalni radnici u kulturi kako bi se romska kultura predstavila i neromima.
„Naravno, nismo čekali i već smo konkurisali za neka sredstva kod Ministarstva za državnu upravu kako bismo opremili zgradu i pripremili je za namenu koju treba da ima“, navodi Balić.
Naši sagovornici naglašavaju da će ovaj kulturni centar biti mesto na kom će se stvarati novi vid kulture romske zajednice u više oblasti, ali da je otvoren za sve zainteresovane.
„Romski kulturni centar biće mesto druženja Roma i neroma, dakle mesto interkulturalnosti, jer ukoliko nerom ne zna običaje, tradiciju i kulturu romske zajednice – ne može doći do mešanja i otvorenog dijaloga. Ovo je šansa da razmenimo ideje i informacije, uglavnom iz oblasti kulture“, zaključuje Turkijan Redžepi.
