Ismevanje majke koja štrajkuje glađu i to od strane pristalica vlasti stacioniranih u šatorskom naselju pred Narodnom skupštinom, zgranuo je domaću javnost. Time se, čini se, ionako krhka atmosfera u društvu dodatno rasplamsala, a studenti, građani i brojne poznate ličnosti ujedinile su se u poruci da “bol majke ne sme biti predmet ruganja”. Da u ovakvoj situaciji nema neutralnih posmatrača, te da će ovi događaji neminovno uticati na svakog pojedinca, ističe psihološkinja Delibašić, dok politikolog Stojanović objašnjava koliko se zemlja promenila od 1. novembra.
Metalna ograda i kordon policije na Trgu Nikole Pašića u Beogradu već danima odvaja dve grupe ljudi. Sa jedne – pristalice SNS, osuđivani kriminalci i narkodileri, koje su identifikovali istraživački novinari KRIK-a. Sa druge – spontano okupljeni građani koji podržavaju Dijanu Hrku, majku mladića stradalog u padu nadstrešnice prošle godine u Novom Sadu.
Tenzije i političko-društvena kriza poslednjih godinu dana gotovo da se ne smiruju. Nakon komemorativnog skupa u Novom Sadu, kada je još jednom odata počast žrtvama u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici – novi incidenti počeli su da se nižu.
Štrajk glađu Dijane Hrke, majke mladića stradalog u ovoj tragediji, postaće još jedna crvena linija preko koje studenti u blokadi i građani koji ih podržavaju neće hteti da pređu, dok će istovremno pokazati i koliko daleko su pristalice vlasti spremne da idu.
To što su ljudi sumnjivih biografija među pristalicama vlasti gotovo i da nije novost. Ono što je međutim javnost šokiralo nakon što je Hrka otpočela štrajk ispred Skupštine, jeste ismevanje žene koja je izgubila dete. Tako su stanovnici “Ćacilenda” Hrki posvetili pesmu “Pošla majka da potraži sina”, uz opšte veselje i očite provokacije.
Ovakve provokacije razbesnele su građane na društvenim mrežama, istovremeno motivišući sve više njih da podrže Hrku u njenoj borbi. Poruku da “bol majke ne sme biti predmet ruganja” poslale su i brojne poznate ličnosti, među kojima su i proslavljeni sportisti Bogdan Bogdanović i Novak Đoković.
Psihološkinja Maja Delibašić ističe da se moglo i očekivati da će veliki broj građana biti ljut, jer je na ponižavajući način napadnuta majka koja žali za izgubljenim detetom.
Majka je u našoj kulturi za manje-više sve slojeve društva nešto što je prilično važno i sveto. Bol majke koja je nama tradicionalno vrlo poznata, naročito majke koje gube sinove je vrlo poznata i nešto sa čim se mi saosećamo i što nam je i blisko u izvesnoj meri. Kada imate osobu koja je u toj poziciji, veliki broj ljudi ima potrebu da je zaštiti i mislim da napadi na nju provociraju jednu ljutnju koja je, iz moje tačke gledišta, opravdana – objašnjava Delibašić.
Dijana Hrka se od početka studentskih protesta i blokada nalazi na ulicama i učestvuje u protestima. Kao i studenti u blokadi i pobunjeni građani, Hrka traži odgovornost za one koji su krivi za smrt njenog sina. Odluku da stupi u štrajk glađu donela je godinu dana od tragedije i nakon što nijedno suđenje ovim povodom nije održano.
Moj štrajk glađu trajaće dok vlast ne ispuni tri uslova koja ću im postaviti. Prvo, očekujem da saslušaju sve osumnjičene za pad nadstrešnice i da ih sve pritvore, da konačno krenu suđenja, ali ne samo za onih 13 koje su naveli, jer ih ima još. Drugo, moraju da puste sve protivpravno pritvorene studente, da ih oslobode svake krivice. I treće, da predsednik raspiše izbore – rela je Dijana za Novu, a prenosi Danas.
Podrška Dijani od tada stiže sa svih strana. Niški studenti u blokadi putovali su do Beograda kako bi podržali majku koja traži pravdu za svoje nastradalo dete, dok su niški gimnazijalci iz Prve niške gimnazije “Stevan Sremac” i 12. novembra bojkotovali nastavu i održali protestnu šetnju u centru grada.
Porast tenzija u društvu u poslednjih godinu dana, kao i mnogobrojne konfliktne situacije kojima građani svedoče, neminovno su uticale na svakoga od nas, objašnjava psihološkinja Delibašić.
Ovakav razvoj događaja, navodi Delibašić, odrazio se na svakog pojedinca, čak i na one koji se drže po strani ili smatraju da u svemu ovom mogu biti neutralni.
Čak i da niste aktivni ni na koji način ili da imate ideju da ste neutralni, iako stvarno mislim da to ne postoji u ovom trenutku, čak i tada vi živite u jednoj situaciji tenzije godinu dana. To ne može da nema posledice na naše mentalno zdravlje, ali i na nas kao osobe. Mi ćemo neminovno da budemo drugačiji ljudi posle ovoga – smatra Delibašić.
Godinu dana života pod konstantnim tenzijama i izloženosti mnogobrnojnim informacijama mogu doprineti tome da se osećamo emotivno preplavljeno, ističe psihološkinja. Savetuje da svako pronađe određenu aktivnost koja će mu pomoći da kanališe emocije.
Ograničite sebi unos informacija, nađite izvore kojima verujete. Mislim da je jako dobro, naročito za ljutnju, da se uđe u nekakvu akciju, u smislu ako idete na proteste, idite na proteste. Prosto nađite način da ispoljite svoju ljutnju, da ne ostanete sa njom, jer ako ostanete sa njom ona će da napravi problem. Koristite nekakve umetničke prakse. Možete da slikate ili pišete poeziju ili uđete u nekakvu fizičku aktivnost – navodi Delibašić.
Par dana uoči Dijaninog, štrajk glađu otpočeo je i narodni poslanik iz redova vlasti Uglješa Mrdić, nezadovoljan radom tužilaštva zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, ali ga je zbog zdravstvenog stanja prekinuo. Štrajk glađu potom su započeli nedavno i autoprevoznik Milomir Jaćimović kao i njegov maloletni sin. Prema pisanju medija, policija je Jaćimoviću zaplenila autobuse, zbog njegove podrške studentskim i građanskim protestima.
Ko stanuje u “Ćacilendu” ?
Improvizovano šatorsko naselje ispred Narodne skupštine u Beogradu, tzv. “Ćacilend”, već mesecima mesto je okoupljanja pristalica SNS i protivnika studentskih blokada. Paradoksalno, i ako se ova pojava nalazi ispred najvažniijeg zakonodavnog tela u zemlji, u “Ćacilendu” i za njegove “stanovnike” očigledno mnogi od tih zakona ne važe.
Brojni snimci sa društvenih mreža, kao i svedočenja onih koji su se blizu “Ćacilenda” našli, govore o njemu kao o sivoj zoni – mestu koje iako čuva policija, bezbednost gotovo da ne može biti garantovana.
Tako je juna, ranije ove godine, upravo u tom “naselju” pretučen poznati srpski jutjuber dok je tamo snimao reportažu. Novinarku Insajdera Nataši Mijušković koja je izveštavala iz tog dela grada, opkolila je grupa muškaraca u civilu koji se nisu legitimisali, a koji su joj tražili da obriše sve fotografije koje je napravila, “da joj ne bi sve kosti polomili”.
Mijušković je kasnije, kako tvrdi, u KRIK-ovoj bazi prepoznala muškarca koji joj se obratio i navela da je reč o Jelenku Pijevcu. Ovaj sitraživački portal u svom tekstu “Ćaci(ji), čuvari partije” navodi da su od kako je oformljeno šatorsko naselje ispred Skupštine, tamo viđeni brojni bivši osuđenici, među kojima su i oni za najteža krivična dela poput ubistva i pokušaja ubistva.
Javnost je ovde takođe imala priliku da vidi i Dijanu Hrkalović, bivšu državnu sekretarku Ministarstva unutrašnjih poslova, hapšenu oktobra 2021. godine, zbog sumnji da je uklanjala dokaze posle ubistva Vlastimira Miloševića početkom 2017.
Hrkalović je uoči Vidovdana u pratnji obezbeđenja prisustvovala književnoj večeri koja je organizovana upravo u “Ćacilendu”.
Šta posle 1. novembra?
Komemorativni skup u Novom Sadu 1. novembra, na koji su pozvali studenti u blokadi bio je, prema pisanju medija – najveći skup u istoriji ovog grada. Novosađani, studenti, kao i mnogobrojni građani iz svih delova zemlje, još jednom, zaćutali su na 16 minuta ispred zgrade Železničke stanice, gde je pre tačno godinu dana pad nadstrešnice odneo 16 nevinih života.
Tog neobično toplog dana za novembar, nepomice je stajalo 110 hiljada ljudi – prema proceni Arhiva javnih skupova. Uzdasi i jecaji prisutnih bilo je jedino što se mogle čuti pored zvuka dronova koji su nadletali okupljene građane i građanke.
Politikolog Boban Stojanović, ističe da je to dokaz da kao narod nismo zaboravili na žrtve kao i da za njihovo stradanje i dalje niko nije odgovarao.
Sa političke strane, mislim da se još jednom pokazalo koliko se zemlja promenila – što je najveći utisak i događaj svega onoga što su studenti radili u prethodnih 11 meseci nakon što su ušli u blokadu. I ne samo masovnost skupa u Novom Sadu, već možda i više od toga, one studentske šetnje iz Novog Pazara, gde su studenti pešačili 16 dana za 16 žrtava preko 400 km, ali i sve druge grupe koje su kao oslobodioci išli kroz Srbiju. Meni to govori da niko nije umoran – naveo je Stojanović.
Skup u Novom Sadu bio je i svojevrstan demanti komentarima da su studentski protesti utihnuli. Povratkom studenata i profesora na fakultete stekao se utisak da je pomalo zaboravljeno ono što je proteklih godinu dana bila gotovo jedina tema u zemlji.
Samo dan uoči skupa, predsednik države Aleksandar Vučić je u svom neobično kratkom obraćanju javnosti – pozvao na mir i izvinio se studentima i građanima koji protestuju već godinu dana, zbog “nekih stvari koje je izgovorio” ranije. Ispostaviće se, da ga to izvinjenje neće sputati da već sutradan nastavi sa blaćenjem onih koji traže pravdu.
Uprkos brojnosti građana, ali i samoj prirodi okupljanja, to nije sprečilo Vučića, da komemorativni skup posvećen jednoj od najvećih tragedija u Srbiji nazove “debaklom”.
Ja bih dodao još ono što je uradio dva dana pre izvinjenja, a to je da se pravio mutav i rekao da ne zna šta je 1. novembra u Novom Sadu, kada je rekao to je neka utakmica. Ja mislim da je to toliko skandalozna izjava da bi u svakoj normalnoj zemlji predsednik republike samo zbog toga podneo ostavku – navodi Stojanović.
Proteklih dana, predsednik najavljuje “kontra-skup” u Novom Sadu, iako navodi da on nije organizator, već je samo pozvan da prisustvuje, kako prenose mediji. Politokolog Stojanović ističe da ne razume šta je cilj predsednikovih skupova još od maja 2023. godine.
Njegovi skupovi su tužni ljudi koji jedva čekaju da odu u svoj autobus i ceo Beograd je paralisan autobusima, dok su ovi drugi skupovi puni nade i te fotografije, te brojke su sada neuporedive. Studentski protesti ili studentske šetnje, komemoracije su mnogo, mnogo veće i to vidi cela Srbija. Ne znam zašto on insistira na tim kontra događajima, a posebno je, ja ću reći neprijatno čuti da neko organizuje kontra komemorativni skup. To je tek suludo – kaže Stojanović.
I dok zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora ostaje – vlast, bar prema izjavama koje se mogu čuti u medijima, ne razmišlja o njima kao o ključu za razrešenje krize. Umesto toga, predsednik države poziva Dijanu u svoj kabinet i moli je da prestane sa štrajkom, dok ona odgovara “da mu neće ići na noge”.
Povezane vesti
Šta vidimo nakon Vidovdana: Vlast pozive na dijalog i izbore zamenila policijskim pendrekom 
Godinu dana od pada nadstrešnice – Društvo u pat-poziciji, uz studente koji traže najvažniju utakmicu 
Trodnevni naprednjački skup u Nišu i dalje tajna, dozvole za postavljanje bine za sada nema 
Tri meseca od pada nadstrešnice “pala je” i Vlada – studenti i dalje na ulici, vlast razmišlja o izborima