Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Nakon gotovo dve godine, Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ponovo je u punom sastavu. Za predsednika je jednoglasno izabran Stevica Smederevac, a za zamenicu Ira Prodanov Krajišnik. Sada kada je ovo telo konačno funkcionalno, moći će da reguliše rad medija i upozorava na kršenje zakona. Ipak, prva odluka koju je Savet trebalo da izglasa već je izazvala nesuglasice, a odnosi se na to da li će televizija Informer biti uvrštena na listu medija koji će biti praćeni tokom izborne kampanje.
Nakon tri neuspela pokušaja, konačno je u potpunosti konstituisan Savet REM-a. Nakon dve godine elektronski mediji konačno imaju nezavisno telo koje će moći da prati njihov rad i poštovanje zakona.
Članovi ovog tela, njih osmoro, jednoglasno su izabrali za predsednika Stevicu Smederevca, nekadašnjeg načelnika Službe za nadzor i analizu programa u REM-u. Njegova zamenica će biti Ira Prodanov Krajišnik, profesorka na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.
Na značaj izbora predsednika Saveta ranije je ukazivao i Rodoljub Šabić, ističući da bez funkcionalnog Saveta REM ne može u punom kapacitetu da reaguje na kršenje zakona i izriče mere u slučajevima kada televizije ne poštuju propise tokom predizborne kampanje.
Iako je, prema pisanju Cenzolovke, ova sednica REM-a počela složno i jednoglasnim izborom rukovodstva, završila se raspravom. Razlog je monitoring televizija tokom predizborne kampanje i pitanje da li i Informer treba da bude uvršten na listu medija koji će biti praćeni.
Članica Saveta Mileva Mališić rekla je za Mediareform da smatra da pitanje monitoringa mora što pre da bude rešeno, imajući u vidu da je izborna kampanja već u toku.
Izborna kampanja je u jeku. Mediji su razuđeni, medijska scena je nekontrolisana i hteli smo da neke koji su urgentni, koji najviše krše profesionalni i etički kodeks, stavimo da se monitoriše njihov sadržaj. Kako smo pokazali jedinstvo u izboru predsednika i njegove zamenice, onda smo se vratili u podeljenost kada je u pitanju bilo da se Informer stavi na listu monitorisanih medija. To nije u redu i mora da se prevaziđe što pre – rekla je Mališić.
Problem sa monitoringom televizija nastao je još pre početka kampanje, kada su izbori raspisani. REM trenutno primenjuje program monitoringa napravljen za izbore 2023. godine, a novi program nije usvojen jer nisu imali predsednika, te nove oduke nisu mogle da se donose, rekao je za naš portal Rodoljub Šabić. Tako REM trenutno prati 11 televizija, a na tom spisku nisu one koje najčešće krše novinarski kodeks. Zato je neformalni plan članova bio da na prvoj sednici Saveta REM-a odluuče da li će tom spisku dodati Informer.
Predlog da se ova televizija odmah uvrsti u monitoring dao je upravo Šabić, ali nije dobio potrebnih pet glasova. Stručna služba REM-a upozorila je da bi promena uzorka nakon početka monitoringa mogla da bude metodološki problematična. O tome su ipak članovi Saveta imali različita mišljenja, pa je konačna odluka odložena.
Prema pisanju Cenzolovke ova služba do petka 25. septembra treba da dostavi izveštaj o predlogu da Informer bude na listi medija za praćenje, a da Savet odluči o tome na narednoj sednici koja bi trebalo da bude u utorak 29. septembra.
Šabić je nakon sednice za ovaj portal rekao da je razočaran ovakvim ishodom. Tokom sednice, međutim, deo članova Saveta ukazao je da ne bi trebalo menjati uzorak samo zbog jedne televizije. Milan Petković predložio je da se, ukoliko se lista proširuje, monitoringom obuhvati još tri ili četiri televizije, kako se ne bi stekao utisak da je Informer posebno izdvojen.
Koje će televizije biti obuhvaćene monitoringom tokom aktuelne izborne kampanje biće poznato naredne nedelje. Savet REM-a tada bi trebalo da odluči da li će postojeći spisak, na kojem su RTS 1, RTS 2, RTV 1, RTV 2, Pink, Prva, B92, Happy, N1, Nova S i K1, biti proširen i na Informer i druge televizije.
