„Neki logoraši su jurnuli na stražare, ali su pokošeni. Kad su čuli Bjegovićev povik i prve pucnje logoraši koji su se nalazili na delu šetališta iza zgrade i oko klozeta odmah su jurnuli da probijaju prolaz kroz žičanu ogradu. Jedan logoraš iz Timočke Krajine vešto se kao krtica tu provlačio ispod žice, vičući iz sveg glasa: ’Napred drugovi!’“ stoji svedočenje u knjizi „Nemački koncentracioni logor na Crvenom krstu i stratište na brdu Bubanj“ o prvom begu iz nekog nacističkog logora za vreme Drugog svetskog rata.
Od septembra 1941. do oslobođenja Niša 14. oktobra 1944. „Das Anhaltlager Nisch“ smešten u predratnoj konjičkoj kasarni „Obilić“, postojao je kao logor u koji su dovođeni svi protivnici Trećeg rajha. Sudbine logoraša zavisile su od kategorije u kojima su smešteni, ali kada je bila na snazi naredba za odmazdu – svaki izabrani logoraš završio je na stratištu Bubanj. Neki taoci bili su upućivani u druge logore Trećeg rajha ili Norveške preko beogradskog logora Banjice.
Nakon učestalih streljanja na Bubnju krajem januara 1942. godine, u niškom Logoru, kako bi izbegli takvu sudbinu, zatvorenici iz sobe 12 skovali su plan za bekstvo. Jedan od vođa bio je i Branko Bjegović, student i član Komunističke partije Jugoslavije, kasnije narodni heroj. Od 150 logoraša koji su učestvali u proboju, stotinak je uspeo da pobegne i priključili su se okolnim partizanskim odredima.
„Sneg je na čitavom šetalištu bio obojen krvlju. Došli su šef Gestapoa, feldkomandant, šef Specijalne policije Mirko Živanović, jedan Nedićev viši oficir i još neki oficiri. Bila je to neka komisija za utvrđivanje činjeničnog stanja. Žičana trostruka ograda bila je, kao na ratištu, na dva-tri mesta oborena. Posle uviđaja, izvedena je grupa Jevreja sa budacima i ašovima da iskopa rake pored bare van žičane ograde, gde su u popodnevnim časovima sahranjeni izginuli logoraši. Građani koji su imali svoje u logoru, obilazili su tog i sledećih dana oko logora, da bi, razdirani bolom, iz daljine videli ima li kog živog.
U toj neravnopravnoj borbi mnogi goloruki logoraši nisu otišli dalje od bodljikavih žica“
I nakon proboja, Logor se „stalno punio i praznio“ sve do odlobođenja Niša. Poslednji svedok proboja, Olga Slavković, preminula je krajem 2016. godine. Nekoliko logoraša koji su dovedeni u logor kao taoci tokom poslednje godine rata još uvek se sećaju i svedoče o svojim danima u logoru. Među njima su Vladimir Jovanović i Predrag Petrović.
Povezane vesti
Glasno protiv iskopavanja litijuma i iz Niša – skup ispred Gradske kuće, protestna šetnja u čast poginulih rudara 
„Čajanka“ – izložba grupe „Čaj…odličan“ 
Niš – grad elektronike kroz vreme (VIDEO) 
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije – kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama