“Nekada je autoritarizam bio prepoznatljiv sistema, a u političkoj teoriji relativno razdvojen od demokratije, posebno od parlamentarne demokratije. Danas, međutim, imamo različite hibridne režime o kojima se sve više piše – Rusija, Mađarska, Turska”, rekao je Rastislav Dinić iz Udruženog pokreta slobodnih stanara na tribini ovog pokreta “Diktatura i autoritarnost”.
U svetu je sve više primera autoritarnih vlasti, a desničarske partije i ovog puta imaju većinu u Evropskom parlamentu. Ipak, autoritarizam, naglasio je docent Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić, nije ono što politikolozi navode i objašnjavaju kroz izborni autoritarizam i izbornu demokratiju.
“Izborni autoritarizam je kada imate višepartijski sistem, ali samo jedna partija može doći na vlast, a autoritarni vođ ima u rukama sredstva masovnog opštenja. Izborna demorkatija je nešto slično, ali kontrola nije potpuna. Sa ovakvim stavovima se nikada nisam slagao”.
Bakić je naveo da je konfuzija nastala zbog lošeg usvajanje antičkih pojmova:
“Uglavnom se govori o demokratiji i tiraniji gde smo mi demokrate, a tirani su naši neprijatelji. Ako pogledate društvo u kome živi čitava Evropa, a možda i svet, videćete da vlada manjina u sopstvenom interesu. To je definicija oligarhije u antici. U tom smislu, oni klasičan oligarhijski sistem ne zovu tako, već realno-postojeća demokratija”.
Profesor u penziji Filozofskog fakultat u Beogradu Đokica Jovanović nadovezao se i dodao da današnju demokratiju možemo nazvati i kakistokratija, odnosno vladavina prava.
“To je ono što nam se trenutno dešava, to je ono što je trenutno veliki izbor ovog društva. Ako dodamo da je kakistokratija nemoguća bez klijentelističkog odnosa, zavisnosti od onih koju svu moć drže u svojim rukama – videćemo da je razobličavanje tog poretka nemoguće, pa je zato i borba protiv nje veoma teška”, dodao je.
Osnovni razlog postojanja države, naveo je profesor Jovanović, jeste da ona čini da bude dobro što većem broju ljudi, a današnje države su postale uski instrument onih koji imaju finasijsku i političku moć. Jedan od razloga zbog kojeg nema nekih većih pobuna jeste upravo ta finasijska zavisnost:
“Imam razumevanje za ljude koji se nalaze u veoma teškoj ezistencijalnoj situaciji i još većem egzistencijalnom strahu. Od nekoga ko razmišlja kako će sutra da ishrani porodicu i školuje decu, teško je očekivati da će razmišljati o drugima, slobodi medija”, rekao je Jovanović.
Izlaz iz ovakve specifične situacije, Jovo Bakić vidi u solidarnosti i dodaje da se većina ljudi predala, ali da je to pogrešan stav i da to vodi u totalnu propast društva.
“Ukoliko se međusobno ne prepoznamo, ako se ne organizujemo i suprotstavimo različitim vrstama varvara koji nama vladaju onda nam nema spasa. Ništa to neće vredeti ako se promena zadrži na nivou Niša ili Srbije. Moramo da budemo spremni za udruživanje Niša sa Kraljevom, Kraljeva sa Požegom, Valjevom, Kragujevcem, Beogradom, Novim Sadom, Atinom, Budimpeštom. Tek onda možemo nešto da radimo”, zaključio je Bakić.
