Istraživanje OEBS-a pokazalo je da čak 32 odsto novinara ima neki mentalni problem. Skoro petina njih ima i dijagnostikovan mentalni poremećaj, od kojih su najčešće prisutni anksioznost, depresija i napadi panike.
Kada se sagleda broj novinara koji imaju dijagnostifikovan mentalni poremećaj i onih koji imaju subjektivni osećaj prisustva mentalnih tegoba, ali se nisu obraćali za pomoć, dolazi se do podatka da čak trećina novinara ima problem. Anksioznost je prisutna kod čak 71.6 odsto onih kojima je problem otkriven, dok je 41.8 odsto onih koji se bore sa depresijom. Do ovih podataka došlo se kroz “Analizu mentalno zdravlje novinara“. Analizu su uradili Jovana Gligorijević, Tamara Džamonja Ignjatović, Branko Čečen, Veran Matić i Miroslav Janković.
Veliki broj novinarki i novinara ima potrebu za nekakvim mehanizmima pomoći i podrške u suočavanju sa posledicama stresa direktno u vezi sa profesijom, te je razvoj takvih mehanizama i njihovo stavljanje novinarkama i novinarima na raspolaganje – hitan. Broj osoba kojima je pomoć potrebna već sada se meri stotinama, a onih kojima će, ako se sa njima ne bude radilo na tome, tek biti potrebna, još je i veći, pokazalo je istraživanje.
Skoro petina novinara (19.4 odsto) pati od posttraumatskog stresnog poremećaja. To direkno ukazuje na specifične rizike ove profesije, jer premašuje gotovo 20 puta rasprostranjenost ovog poremećaja u populaciji koja iznosi oko 1 odsto.
Pritisci na novinare
U Analizi stoji i da svake godine NUNS registruje preko 100 različitih slučajeva pretnji i pritisaka. Reč je samo o prijavljenim slučajevima.
Više od 60 odsto anketiranih veruje da su pretnje, vređanja i napadi uticali na njihovo psihičko blagostanje. Ovo je trenutni presek. Kada tome dodamo akumuliranje u dugim vremenskim periodima, onda su posledice gotovo izvesno veoma dramatične.
Stres i mobing
Analiza je pokazala i da polovina novinarki i novinara (47 odsto) ima psihološke posledice mobinga. Takođe, 83,1 odsto anketiranih iskusilo je sagorevanje tokom bavljenja svojim poslom. Posledice izveštavanja o traumatičnim događajima ima čak 69,9 odsto anketiranih. Nije mali procenat onih koji osećaju stres.
Upitani da ocene nivo stresa pod kojim se trenutno nalaze (bez pominjanja posla), novinarke i novinari koji osećaju umeren do visok nivo stresa, javljaju se u procentu od 79,9 odsto, a njih 14,6% procenjuje da trpi čak veoma visok stepen stresa, što je sveukupno već mnogo bliže broju onih koji smatraju novinarstvo stresnim zanimanjem.
Na ovaj problem najviše utiču kratki rokovi i veliki broj radnih zadataka (po 56,1 odsto) sa jedne strane. Sa druge, razlozi su potplaćenost i finansijska neizvesnost. Zatim slede spoljni pritisci i pretnje (37,8 odsto) kojih je neuporedivo više nego pritisaka i pretnji unutar redakcije (7,9 odsto).
Što se fizičkih oboljenja tiče, više od polovine (51,8 odsto) ispitanih ima hronična oboljenja koja smatra blagim. Teže forme fizičkih bolesti ima 9,1 odsto.
Misija OEBS-a u Srbiji je krajem 2022. godine formirala tim sastvaljen od novinara i psihologa koji su imali zadatak da urade pilot anketu koja će pružiti uvid u stepen prisustva i izvore stresa sa kojima se novinari susreću u svakodnevnom radu. Cilj je da rezultati ove ankete posluže za definisanje preporuka i vrlo konkretnih kratkročnih i dugoročnih aktivnosti i projekata koji će pomoći novinarkama i novinarima da se lakše izbore sa izazovima kojima je njihovo mentalno i fizičko, zdravlje ugroženo.
