Danima nakon velikog vidovdanskog protesta, nakon kojeg su studenti dali “zeleno svetlo” građanima i građankama da pokažu neposlušnost, traju blokade na ulicama, ali i privođenja, a od sinoć u Nišu i svedočenja o “policijskoj brutalnosti”. Koja su prava i obaveze građana/ki pitali smo niške advokate. Studenti u blokadi iz Niša otkrivaju kako izgleda nalog po kome policija postupa, ali poručuju da “nema razloga za paniku i strah”.
Prvi put za ovih 7 meseci studentskih blokada, na ulicama Srbije vidimo otvorenu građansku neposlušnost. Na “zeleno svetlo” studenata građani su odgovorili i već 4 dana blokiraju najprometnije raskrsnice. Policija dolazi “nepozvana” i u Nišu uglavnom ne reaguje do kasno u noć, a potom, prema svedočenjima studenata, privodi i piše prekršajne prijave.
MUP se svakog jutra oglašava saopštenjem o tome da su sve blokade “uklonjene”, a ulice prohodne. Pišu da su prethodne noći identifikovali 1.297 osoba u zemlji, dok je 79 dovedeno do službenih prostorija – 72 zbog prekršaja, a 7 zbog sumnje na krivična dela. 
Na pojedinim mestima zabeleženi su sporadični incidenti, pri čemu je policija postupala u skladu sa zakonom. Incidenti su zabeleženi na sledećim lokacijama: u Beogradu, Nišu, Novom Pazaru i Novom Sadu, gde je određeni broj lica priveden zbog narušavanja javnog reda i mira i počinjenih krivična dela. Od strane učesnika blokada povređena su četiri policijska službenika i oštećeno jedno službeno vozilo MUP – navode u saopštenju.
I u Nišu je sinoć bilo privođenja, ali iz policije ne otkrivaju broj. Studenti svedoče i o policijskoj brutalnosti tokom blokada.
Mladić M.Z, koji je prethodno priveden u blizini teretane Kangoo, trenutno se nalazi u Kliničkom centru zbog povreda zadobijenih tokom brutalnog postupanja policije prilikom privođenja. Naime, četvorica policajaca su ga tokom privođenja tukla pendrecima i pesnicama, pri čemu su mu naneli povrede rebara. Pored toga, dvojica policajaca su jurila njegovu devojku, studentkinju prve godine Univerziteta Metropolitan, i više puta je udarili pendrekom po leđima, ali je uspela da pobegne – pišu studenti u blokadi.
Iz Univerzitetskog kliničkog centra odgovaraju da 30-godišnji mladić sa ovim inicijalima jeste bio u njihovoj ambulanti, navodeći da je “povrede zadobio u tuči”.
Upućen je na snimanje grudnog koša, ali on to nije učinio. Otpušten je tj.otišao je kući. Nije zadržavan kod nas. Gde je i pod kojim okolnostima bila tuča, to nije naša obaveza da znamo – odgovor je UKC Niš.
Poruka studenata u blokadi iz Niša je – “nema razloga za paniku i strah, zajedno smo jači”. To je i utisak građana – da ta masovnost može biti najbolja odbrana u ovim danima.
Molba studenata je i da pristanu da ih policajci legitimišu, da tada budu mirni i saradljivi, a da ukoliko dobiju prekršajne prijave o tome što pre obaveste svoje advokate kako bi se adekvatno zaštitili.
Studenti otkrivaju nalog po kome policija postupa
Anonimni izvor iz policije je studentima otkrio kako izgleda uputstvo koje dobijaju kada izađu na ulicu tokom građanske neposlušnosti.
Prilikom dolaska na lokaciju gde je okupljanje u toku, zatečena lica na kolovozu ili u njegovoj neposrednoj blizini potrebno je upozoriti na moguće posledice njihovog ponašanja po bezbednost saobraćaja. Nakon izricanja usmenog naređenja da ne ometaju saobraćaj, ista lica legitimisati, a podatke odmah dostaviti saobraćajnoj policiji radi dalje obrade i podnošenja prekršajnih prijava u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS) – deo je saopštenja studenata u blokadi.
Dalje u saopštenju se navodi da u slučajevima u kojima pešaci ignorišu izdata naređenja i prelaze preko obeleženih pešačkih prelaza bez svetlosne signalizacije ili na drugi način krše propise iz oblasti saobraćaja, nadležni službenici dužni su da pokrenu prekršajni postupak u skladu sa članom 331, stav 1, tačka 47 ZOBS-a.
Ono čemu svedočimo jeste da se građani nakon dolaska policije na lokacije sklone pa opet vrate na isto mesto. U tim situacijama, policija prenose studenti, ima osnov da ih privede ili zadrži. 
Osim što prelaze pešačke prelaze i prvo tako blokiraju saobraćaj, građani stavljaju i fizičke prepreke. To su uglavnom do sada bili kontejneri. U takvim situacijama policija ima zadatak da identifikuje osobe i kako se navodi u saopštenju studenata “o zatečenom stanju bez odlaganja obavestiti nadležnog javnog tužioca radi procene postojanja elemenata krivičnog dela iz člana 290 Krivičnog zakonika Republike Srbije”. Zatim imaju zadatak da tome da sačine službene beleške i proslede saobraćajnoj inspekciji.
Radi potpunog dokumentovanja događaja, kao i u cilju utvrđivanja odgovornosti učesnika i vozila koja su korišćena (putnička, teretna, motocikli i dr.), neophodno je izvršiti snimanje i fotografisanje svih relevantnih elemenata na licu mesta. Prikupljeni materijal dostaviti operativnim linijama nadležnim za obradu, bez odlaganja – prenose studenti.
Prekršajne kazne mogu biti pravno osporene
U slučaju privođenja, advokat Andrija Krasić, ističe da je policija dužna da građanima kaže zbog čega ih privodi.
Znači, svako lice bi odmah trebalo da kaže: “Neću ništa ni da govorim, niti da se izjašnjavam dok mi se ne dovede angažovani branilac”. Ako nema angažovanog, onda je policija dužna da mu pribavi advokata po službenoj dužnosti i do tada jednostavno ne treba da se izjašnjava na bilo šta – kaže Krasić.
Nakon toga, svako ima pravo da obavesti porodicu o privođenju, osim u slučaju ako je to, prema rečima Krasića, suprotno interesima postupka. Ipak, građanima se već nekoliko noći zaredom pišu prekršajne kazne, a advokat pretpostavlja da su one za remećenje javnog reda i mira. 
Kada su prve kazne napisane, građani u Nišu su kroz par minuta skupili novac za kažnjene sugrađane, dok su studenti kasnije pozvali da ih ne plaćaju. To je zato jer su u konsultaciji sa advokatima dobili preporuku jer postoji mogućnost da budu osporene pred Prekršajnim sudom. To nam i advokat Krasić potvrđuje.
Oni su verovatno njima dali prekršajne naloge gde imaju rok od osam dana da uplate pola iznosa, a ako ne uplate onda moraju ceo. Ali postoji u zakonu pravo da se traži sudsko odlučivanje. Znači, kome god je taj prekršajni nalog izdat, ima pravo da pokrene sudski postupak da bi se odlučilo o tome da li su krivi ili nisu – ističe Krasić.
Ako su građani prelazili od jednog do drugog pešačkog prelaza, koji se nalaze oko kružnog toka i tako napravili prsten i onemogućili saobraćaj – nisu narušili javni red i mir, kaže advokat. Ipak, dodaje da elemenata za neko delo može biti ukoliko je hipotetički neko opsovao policiju, vređao, gađao itd.
Tako da u zavisnosti od konkretnih okolnosti i da li oni mogu da dokažu šta su radili, a mogu, jer imaju druge svedoke, mogu da u roku do osam dana taj nalog predaju Sudu. To znači da se ne prihvataju odgovornosti i pokreće se postupak utvrđivanja odgovornosti – objašnjava advokat.
Policijska brutalnost i fantomke nedozvoljene
Ono čemu svedočimo poslednjih nekoliko dana jeste da se primenjuje policijska sila nad građanima. Advokat Krasić kaže da to nije dozvoljeno i da građani obavezno zatraže od policije da ih odvede kod lekara ako do takve situacije dođe. 
Ono šta mogu jeste da odmah traže medicinsku pomoć, da odmah traže advokate i da eventualno budu jedni drugima svedoci. Na primer u slučjaju neke torture, zlostavljanje i mučenje. To je krivično delo, ako se ono izvršava od strane službenih lica policije, to je kvalifikovani oblik dela još strožija kazna je za to – dodaje Krasić.
S njim je saglasan i advokat Filip Domazet koji takođe poručuje da je važno da građani odmah odu kod lekara.
Naravno, pogodnije i povoljnije je ako zlostavljano lice ima i neki dokaz u smislu nekog izveštaja lekara. Važno je da se javi lekaru odmah nakon toga, da se utvrdi postojanje neke povrede. Ako je bio šamaran, ako je to zaista bila policijska tortura, definitivno ima osnova za podnošenje krivične prijave i nije čak ni blago delo za policajca, za policijskog službenika. To definitivno ne treba dopustiti i svakako reagovati i podnositi prijave blagovremeno tužilaštvu – kaže Domazet.
Da je brutalnost policije nedozvoljena, povrđuje i advokat Filip Domazet.
Sve su to, opet kažem, individualne situacije. Oni imaju pravo da vrše procenu da li je neko učinio prekršaj ili krivično delo, imaju pravo da legitimišu, nemaju prava svakako da tuku građane, da šamaraju, da privremeno privode, pa da ih puštaju tu na licu mesta – pojašnjava Domazet-
S druge strane advokat Krasić kaže da je problem i to što među policajcima ima i onih koji nemaju obeležja. Napominje da je to suprotno Zakonu o policiji u kome piše da svako uniformisano lice treba da ima oznaku broja legitimacije i prezime.
To znači da može da se identifikuje, da se predstavi licu prema kome vrši službene radnje. Sakrivanje lica i bilo kakvih oznaka je namerno urađeno da bi mogli da postupaju bukvalno kao huligani, a ne kao policija – zaključuje Krasić.
Dok pojedini nemaju oznake, pojedini nose fantomke. Krasić kaže da su one dozvoljene u situacijama kada se realno može očekivati da će im se zbog otkrivanja identiteta ugroziti žvot ili život njihove porodice. To to je kad hapse opasne kriminalce i orgamizovane kriminalne grupe.
Obojica advokata su saglasna da građani moraju da vode računa i da ne provociraju i vređaju policiju. Ističu da imaju pravo da snimaju policiju tokom legitimisanja ili privođenja ukoliko im ruke nisu podignute. Takođe, podsećaju da građani imaju prava da budu maksimalno do četiri sata u policijskoj stanici i da nakon toga moraju biti pušteni.
Povezane vesti
Završen Nišvil džez teatar, nagrađene tri predstave 
Trodnevni naprednjački skup u Nišu i dalje tajna, dozvole za postavljanje bine za sada nema 
Studenti/kinje u petak blokiraju tri lokacije u Nišu 
Prosvetna inspekcija vanredno na Filozofskom u Nišu, uprkos “korektnoj poseti” dekanica očekuje mere za povratak na nastavu