„Izvor blizak istrazi”, „dobro obavešteni izvor”, „izvor iz vrha vlasti”, „neimenovani izvor”, „sagovornik koji je želeo da ostane anoniman”, samo su neki od pokazatelja potencijalne neutemeljenosti medijskog sadržaja ili manipulacije.
Za javnost je veoma bitno da izvori informacija imaju poverenje u novinare, ali zaštita, odnosno neotkrivanje izvora opravdana je samo u izuzetnim slučajevima, odnosno kada je ugrožena nečija reputacija, posao, bezbednost ili čak život.
Prema novinarskom Kodeksu, novinar je dužan da naznači izvor informacije koju prenosi. Ukoliko izvor ne želi da bude otkriven, novinari i urednici postupaju sa dužnom profesionalnom pažnjom i svojim profesionalnim autoritetom staju iza informacije i odgovaraju za njenu tačnost.
Međutim, anonimni izvori se neretko zloupotrebljavaju, naročito u tabloidima, odnosno koriste se da bi se plasirala željena informacija, za čiju eventualnu netačnost gotovo nikada niko ne odgovara.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kazao je za RTS da je neverovatno da organi vlasti ne reaguju u situaciji kad neko plasira izmišljenu informaciju, pozivajući se na izvor iz samih organa vlasti.
Dugogodišnji niški novinar Ozren Rašić kaže da za njega anonimni izvori ništa ne znače:
„Što bismo se krili ako imamo pravu i preciznu informaciju? Svi mediji koji preteruju sa anonimnim izvorima i informacijama prave tiraž,” objašnjava Rašić.
Na zloupotrebu anonimnosti na sebi svojstven način upozoravaju i sa satiričnog portala Njuz.net: „U redakciju Njuza, danas u toku dana stiglo je pismo u kojem neimenovani izvor direktno optužuje izvor blizak istrazi da sve informacije krade od dobro obaveštenog izvora. Ovo pismo je u prostorije Njuza donela osoba koja je želela da ostane anonimna, a čiji je identitet poznat redakciji”.
Jedna trećina objava o EU, Rusiji i SAD bez izvora
CRTA je analizirala medijske objave o međunarodnim akterima u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kako bi utvrdili na koji način mediji izveštavaju o EU, Rusiji i Sjedinjenim američkim državama.
“Došli smo do zaključka da je gotovo svaki treći članak u Srbiji koji se tiče tema u vezi sa Rusijom, EU i SAD bez bilo kakvog izvora”, istakao je Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA-e.
On je takođe naveo i primer Makedonije, gde postoji veliki broj sadržaja sa citatima, ali neimenovanim – čak 43 odsto.
“Ovo je sve, medijska struka će reći, jedan od ključnih indikatora koji mogu da upućuju na dezinformacije”, zaključuje Nedeljkov.
Izradu multimedijalnih sadržaja za projekat Medijska pismenost – Stvarnost iza ekrana, koji realizuje Media i reform centar Niš, podržao je Grad Niš u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2018. godini.
Projekat je fokusiran na predstavljanje kako stavova mladih, tako i ekspertskih mišljenja o važnim temama koje se tiču medija i medijske pismenosti.
