Nesreća koja se u petak 21. decembra dogodila na pružnom prelazu u Donjem Međurovu izazvala je burne reakcije korisnika društvenih mreža, koji su u najvećem broju slučajeva reagovali zbog tabloidnog medijskog izveštavanja i iskorišćavanja nesreće i žrtava zarad profita.
Iako Kodeks novinara Srbije nedvosmisleno propisuje da je novinar dužan da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše, da zaštiti maloletnike, da ni na koji način ne zloupotrebljava emocionalno stanje sagovornika, brojni mediji svesno su i u više navrata prekršili ove smernice.
„Što se tiče medija, naročito tabloida, oni su odavno lešinari koji se sjate čim namirišu krv, tako da tu nema šta novo da se kaže. Tabloidno izveštavanje ubija empatiju u društvu, a ja stvarno ne znam kako jedno društvo može da funkcioniše bez elementarnog saosećanja“, navodi urednica nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević.
Saglasan je i asistent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu Dušan Aleksić, koji primećuje da je naš javni prostor odavno postao tabloidan i banalizovan do krajnjih granica.
„To se posebno manifestuje u ovim situacijama, i u kontekstu publike najopasnije je to što se tabloidni pristup ovakvim temama prihvata kao potpuno normalan. Što se porodica žrtava tiče, njima je tragedija sama po sebi već dovoljno teška, i njihova bol ne bi smela da se eksploatiše na ovaj način zarad profita. Svako ko ulazi u svet novinarstva prvo nauči da o drugima ne treba izveštavati na način na koji ne bi voleli da drugi izveštavaju o njima i njihovoim porodicama u takvim situacijama“, poručuje Aleksić.
On dodaje i da pojedini „novinari i urednici kao da su zaboravili, slučajno ili namerno, šta podrazumeva informativna funkcija novinarstva“.
„Nepojmljivo mi je to da događaj postane sekundaran, dok je u prvom planu utrkivanje urednika ko će smisliti “kreativniji” naslov, pa tako imamo “autobus smrti”, “jauke od kojih se ledi krv u žilama” i slične nebuloze. Nažalost, u Srbiji ne postoji regulatorno telo koje bi se ozbiljnije bavilo i sankcionisalo ovakve slučajeve, te dobijamo proizvode koje zagađuju javni prostor pod izgovorom da je reč o novinarstvu“, ističe.
Mediji ili PR za državu?
U poglavlju Kodeksa novinara Srbije koje se odnosi na odgovornost novinara, naglašeno je da je novinar „dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude”.
„Meni je nedopustivo da još pre početka istrage ministarka Zorana Mihajlović izađe i kaže da je uzrok nesreće ljudski faktor. Sve i da je tačno, to se ne sme iznositi pre nego što se sprovedu procedure kojima će to biti nedvosmisleno utvrđeno“, istakla je Gligorijević.
U Kodeksu se navodi i da „naročito treba izbegavati spekulacije i prenošenje nedovoljno proverljivih stavova u izveštavanju o nesrećama i tragedijama u kojima ima stradalih“.
„Ključna stvar u vezi i sa reakcijama vlasti i sa medijskim izveštavanjem je: ne sme se izlaziti sa spekulacijama kao da su 100% proverene činjenice, a mediji treba da izveštavaju, a ne da rade krizni PR za državu“, izričita je Gligorijević.
Dušan Aleksić: „Potpuno mi je skandalazno da lokalni čelnici iskorišćavaju ovakve tragedije za ličnu promociju, pa ih danas vidimo kako se slikaju na mestu nesreće gde se postavlja rampa, i mediji to prenose u pozitivnom kontekstu, iako je po logici stvari ta rampa trebalo odavno da bude tu“.
Istraga u institucijama, ne u medijima
Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) reagovala je saopštenjem na medijsko izveštavanje o nesreći u Donjem Međurovu, i pozvala predstavnike medija, Železnica Srbije i institucija da se suzdrže od izjava o odgovornosti dok se ne sprovede detaljna istraga.
„Izjave kojima predstavnici Železnica Srbije sami sebe oslobađaju odgovornosti i njihovo prenošenje u medijima ne služi za zaštitu interesa istrage. Železnice Srbije ne mogu da utvrđuju sopstvenu odgovornost. Istraga bi morala da utvrdi ne samo okolnosti koje su neposredno uticale na nesreću tog dana, već i sistemske nedostatke koji su direktno ili indirektno povećali šansu da do nesreće dođe, kao i koja činjenja ili nečinjenja su dovela do umanjenja bezbednosti samog prelaza“, navode.
Iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju pozivaju i predstavnike institucija da se ponašaju odgovorno i da obezbeđivanjem nezavisne istrage pokažu poštovanje prema žrtvama, povređenima i porodicama žrtava. Dodaju i da je bez ozbiljne istrage i preduzimanja mera poboljšanja bezbednosti na Železnici Srbije, samo pitanje trenutka kada će se ponovo desiti ovakva ili teža nesreća.
„Nijedna politička karijera nije vrednija od života“, zaključuju.
Povezane vesti
Novinari/ke pod pritiskom: Budi deo istraživanja o tome koliko su medijski radnici/ce na jugu bezbedni/e? 
Novinari i novinarke sa juga od sada mogu da prijave kršenja svojih prava na našem sajtu 
Slučaj tragedije u Beogradu – Mediji ponovo pali na testu etike 
Mladi između dezinformacija i promena: Kako se informišu i koja je njihova uloga u društvu?