Kada se gradovi pobune…

Građanski front na protestu #1od5miliona; foto; Ivan Dinić

Za nas, osnov političkog delovanja leži tamo gde se osećaju pravi životni problemi. U ceni grejanja, u vremenu koje provedeš čekajući prevoz, u mogućnosti da školuješ decu, u praznom novčaniku na kasi u prodavnici, u čekaonici doma zdravlja. Lokalni problemi građana su za nas i polazišna tačka i mesto odakle želimo da crpimo snagu naše političke organizacije“, kaže za naš portal aktivista Incijative Ne da(vi)mo Beograd Radomir Lazović.

Fokusirane na konkretne probleme građana, nekoliko lokalnih inicijativa i organizacija, među kojima su Incijativa Ne da(vi)mo Beograd, Udruženi pokret slobodnih stanara iz Niša i Lokalni front iz Kraljeva, 2016. godine okupili su se pod zajedničkim imenom Građanski front.

Danas ovu organizaciju čini desetak lokalnih udruženja i inicijativa koji su kao svoj cilj istakli pravo na dostojanstven život, borba protiv diskriminacije i nulta tolerancija prema korupciji, ravnomerni regionalni razvoj, odbrana i upravljanje javnim resursima i javna uprava u službi građana, kao i uspostavljanje medijskih sloboda na osnovama objektivnosti, etičnosti i novinarske profesionalnosti kao odraz demokratskog društva.

U svojoj platformi, Građanski front ističe da su „političke partije uzurpirale polje politike i obeshrabrile građane da učestvuju u političkim, javnim stvarima“. Učešće građana u donošenju odluka rešenje je koje ove organizacije vide. Jedna od osnova njihovog delovanja je i decentralizacija političkog sistema.

Odlučivanje „odozdo“

Lokalni front iz Kraljeva (Vladimir Marović krajnje levo); foto: Lokalni front

Ovakav način političkog delovanja nije novina u svetu, pa je tako gradonačelnica Barselone Ada Kolau izabrana na listi koja je nastala na sličnim osnovama, a pokreti poput ovog su u regionalnim i nacionalnim skupštinama širom Evrope.

Kraljevački Lokalni front jedini je predstavnik ove platforme u Srbiji koji aktivno deluje u lokalnoj skupštini. Vladimir Marović iz ovog pokreta navodi da su želeli da daju alternativu dosadašnjem političkom životu, koji ocenjuje kao strogo hijerarhijski ustrojen po principu „autoritet odozgo, poverenje odozdo“. Svojim učešćem u politici želeli su da obrnu smer:

To znači da primenjujemo modele odlučivanja i političkog diskursa koji se zasniva na participativnoj demokratiji, i tako građane direktno uključujemo u proces donošenja odluka. Ovakav model je istinska opozicija ne samo trenutnoj vlasti već i političkoj praksi koja se generacijama reprodukuje, a dovela nas je do toga da iz politike, kao polja javne sfere, javnost (to jest građani) bude isključena. Otuda i uzurpacija političke moći u ’tradicionalnom’ pojmljenju politike“, pojašnjava Marović.

Na prošlogodišnjim prestoničkim izborima učestvovala je i lista Ne da(vi)mo Beograd, ali je dobila poverenje tek tri procenta glasača. Ipak, svoje političko delovanje nisu prekinuli nakon toga jer, kako navodi Radomir Lazović, za njih je cilj bavljenja politikom da pomognu građanima da žive bolje, da se odgovorno ponašaju prema prirodi i ostvare pun potencijal kako pojedinaca, tako i društva, kao i poštovanje svih različitosti.

Izborna kampanja inicijative Ne davimo Beograd bila je eksplozija pozitivne energije i želje da se naš grad drugačije razvija. Ona je bila prvi korak u vraćanju građana na mesta donošenja odluka o budućnosti Beograda. Ponosni smo na rezultat koji smo ostvarili, ali nažalost, u onako neravnopravnoj borbi on nije bio dovoljan da bismo ušli u gradsku skupštinu“, navodi Lazović i dodaje da je sistem tako napravljen da onemogućava da se građani pitaju, ali vidi alternativu u sličnim grassroot pokretima.

Marović ovakav pristup naziva i avangardnim u Srbiji.

Baš zato nam treba danas, kada se opstanak na vlasti zasniva na dobro oprobanim modelima manipulacije, zastrašivanja, potkupljivanja i ucenjivanja. Upravo stoga decentralizacija politike jeste jedan od mehanizama demontaže ’centra moći’ i njegovog samovoljnog upravljanja sudbinama. Politika je polje dejstva slobodnih ljudi, a tu slobodu oni mogu dokazivati ukoliko učestvuju u političkom/javnom životu, ostvarujući svoje interese u cilju dobrobiti zajednice, jer politika se tiče zajedničkog života“, pojašnjava on.

Osvrćući se na primere širom sveta, aktivista niškog Udruženog pokreta slobodnih stanara Rastislav Dinić tvrdi da je decentralizacija politike i te kako moguća, a to će omogućiti građanima da sami odlučuju o načinu na koji će urediti zajednički život sami, bez mešanja autoriteta iz političkih partija.

Dinić ističe da su već duže vreme partijske strukutre u Srbiji monopolizovale politiku, pa ne može da se razazna šta je opšti interes, nego partije nastupaju kao privatne firme na političkom tržištu.

Alternativna politika je potrebna jer ono što se u Srbiji već neko vreme smatra politikom, uporno izbegava da se suoči sa pitanjima koja su građanima najbitnija – a to su pitanja koja se tiču svakodnenovog života, socijalne sigurnosti, mogućnosti da se izgradi pristojan života za sve – i umesto toga nameće ‘velike’ teme koje služe samo da se skrene pažnja sa nerešenih socijalnih pitanja, dodaje on.

Vlast, opozicija i alternativa

Radomir Lazović na protestu protiv poklanjanja niškog aerodroma; foto: MRCN/N.S.

Aktuelna vlast je, prema mišljenju Radomira Lazovića, usavršila koruptivne mehanizme, mehanizme kontrole medija, partijske privatizacije institucija sistema. Međutim, napominje da to nisu oni započeli, već nasledili od prethodne vlasti.

Koliko god da je ova vlast kriminalizovana do najsitnije pore, toliko je bitno reći da se to nije desilo samo od sebe, već da su sve poluge sistema rasklimali velikom većinom oni koji su danas deo opozicije. Bitno je ne zaboraviti ove činjenice kako nam se ti procesi nikada više ne bi dogodili. Mi nemamo beskonačno mnogo pokušaja da svoje društvo uredimo, imamo samo jedan život i nemamo taj luksuz da greške koje su već pravljene sada ponovo proživljavamo nadajući se drugim rezultatima“.

Razliku između aktuelne opozicije i Građanskog fronta Rastislav Dinić ističe pre svega u pristupu politici jer su, podseća, svi pokreti ove platforme samonikli i izgrađeni su na principima jednakosti i učešća građana.

Aktuelna opozicija predstavlja tipičan primer ‘politike sa vrha’ koju kreiraju neki ljudi u odelima – profesionalni političari, i onda je kao već gotovu iznose pred građane da je ovi prihvate ili odbace. Ovo je legitiman, i nimalo neubičajen pristup politici, ali mi u GF-u verujemo u politiku koja se gradi odozdo, dakle koja polazi od samih građana i njihovih potreba, pojašnjava Dinić.

I kao što ne žele da političke partije drže monopol na politički sistem, zato ni opozicija ne sme da ima neotuđivo pravo na trenutno aktuelne proteste, kaže Marović.

Baš zato treba obratiti pažnju i na to da se unutar aktuelne opozicije valja jedan primitivan oblik svesti, koji je dominantan i u vladajućim strukturama, a ogleda se u nacionalizmu. Upozorenja na tako iracionalne političke trendove, koji zamagljuju elementarnu socijalnu i egzistencijalnu problematiku građanstva moraju doći sa naše strane, bilo na protestima, bilo kroz mnoštvo drugih vidova javnog nastupa. Ujedno, ako uzmemo Savez za Srbiju kao nekakav primer opozicione snage, ona svoje dejstvo ispoljava, kako sami kažu, kroz dejstvo svojih ‘lidera’. Već uspostavljanjem lidera napravljena je odstupnica od građanstva. To nam je neprihvatljivo“, dodaje.

Pobunjeni gradovi i #1od5miliona

Rastislav Dinić; foto: Ivan Dinić

Ipak, Građanski front od početka učestvuje ispod transparenta Pobunjeni gradovi na aktuelnim protestima #1od5miliona, a članovi Lokalnog fronta pešačili su iz Kraljeva na protest u Beograd. Svoje učešće objašnjavaju ogromnim nezadovoljstvom građana.

Radomir Lazović ističe da treba izaći na ulicu i tražiti fer uslove za izbore, slobodu medija i suprotstavljanje svim oblicima nasilja nad političkim neistomišljenicima.

Bez obzira šta će se desiti sa protestima, da li će rasti i voditi smeni ovog kriminalnog sistema ili će utihnuti, nezadovoljstvo ostaje i problemi ostaju, a ne vidim šta bismo drugo mogli da radimo sem da nastavimo da se borimo“.

Češću pojavu lidera opozicije na protestnim govornicama širom Srbije Vladimir Marović ocenjuje kao stvar koja ne doprinosi građanskoj opredeljenosti za odlazak na te proteste.

Mnogo jači faktor tog angažmana jesu sve nesnosniji životni uslovi, medijska manipulacija, kriminalne otimačine i rasprodaje javnih dobara, predsednikova samoživost ili ministarska neobrazovana bahatost. Protesta ne bi ni bilo da ne postoje upravo navedeni uzroci njihovog postojanja“, podvlači on.

Artikulacija građanske energije i bunta je preče pitanje prema mišljenju Rastislava Dinića.

Savez za Srbiju nudi jednu platformu za artikulaciju ovog bunta, i to je njihovo puno pravo. Moj je utisak da ova platforma ne odgovara na prave potrebe i želje pobunjenih građana, jer nije zasnovana na konsultacijama sa ovim građanima, već na konsenzusu političkih elita.

Iako je Ne da(vi)mo Beograd učestvovao u razgovorima na početku protesta koji su išli u pravcu artikulisanja zahteva, Lazović navodi da su istupili kada je Sporazum sa narodom otišao u drugom pravcu:

Zalagali smo se da svi politički akteri zajedno rade na postizanju fer uslova za izbore, po pitanju slobodnih medija i suprotstavljanja svim oblicima nasilja prema političkim neistomišljenicima. Zašto se odustalo od ove dobre osnove i ideje zajedničkog delovanja na ove tri tačke i prešlo na dogovaranje jedne kolone i toga šta će biti posle izbora, nije nam jasno i u tome nismo učestvovali“.

Dinić ističe da je Sporazum sa narodom pravi primer „politike sa vrha“ koja se formuliše u malom krugu ljudi, pa se daje građanima „na overu“, a Marović dodaje da je to osamnaestovekovna ideja i da je zastarela.

Nije država posao koji zahteva da se između strana u tom poslu potpisuje nekakav dokument, koji je, u ovom slučaju, i kao marketinški potez neozbiljan. Država je svrha društveno-organizovanog života. Toga moramo da budemo svesni kada uzmemo učešće u politici“, pojašnjava Marović.

Alternativna budućnost političke Srbije

Prva tribina Građanskog fronta u Nišu 2017. godine; foto: arhiva MRCN/N.S.

Sva trojica naših sagovornika navode da gde su građani – biće i Građanskog fronta, pa i na protestima širom Srbije. Što se tiče saradnje sa opozicijom, Rastislav Dinić kaže da su kompromisi sastavni deo poltike, ali ističe da je bitno znati oko čega se oni tačno sklapaju.

Fer izborni uslovi, medijske slobode i suprostavljanje nasilja prema neistomiščjenicima tri su ključne tačke koje su zajedničke i mejnstrim opoziciji, ali i alternativnom Građanskom frontu.

Nedavno priključivanje desetak lokalnih organizacija ovoj platformi jedan je od koraka širenja ideje grassroot pokreta u drugim gradovima Srbije. Svoja iskustva razmeniće sa iskustvima sličnih pokreta iz regiona i Evrope juna na međunarodnoj konferenciji „Pobunjeni gradovi“ u Beogradu.

Građanski front će svakako raditi na širenju i na uključivanju što većeg broja grupa i pokreta koje inspiriše ideal građanske participacije. Svi dalji planovi će biti rezultat zajedničkog odlučivanja“, navodi Dinić, a Marović dodaje da je trenutni primarni zadatak borba za fer uslove pod kojima je moguće meriti snagu političkih opcija.

Nadamo se da će građani prepoznati važnost uključivanja u ove procese i da ćemo uskoro moći da predstavljamo i snagu na nacionalnom nivou”, zaključuje Lazović.