Poslanici u skupštini treba da brane interese građana mesta iz kojih dolaze, a ne političkih partija kojima pripadaju, jedan je od zaključaka debate organizovane na niškom Trgu kralja Milana. Sa ovom konstatacijom slažu se i građani Niša jer, kako kažu, posledice glasanja za političke liste na svojoj koži osećaju svi koji žive van Beograda.
Nišlija Slobodan Nikolić misli da možda tek 10 posto njegovih sugrađana zna ko ih predstavlja u parlamentu.
„Najveći problem je to što glasamo za liste i ja bih zabranio da se oni ujedinjuju pre izbora, neka svaka partija izađe samostalno, da znamo za koga glasamo, a posle neka se udružuju. Oni se prvo udruže, pa se posle razdvoje i svako radi za sebe. A sve to naravno ide na našu štetu, to mi plaćamo“.
I Mirjana Dinić saglasna je da Nišlije ne poznaju svoje predstavnike u Skupštini Republike Srbije.
„Skoro nikog ne poznajem, a i ove što poznajem su nula. Kada im se žalimo na nešto, oni ne reaguju. Rade samo u interesu Beograda i svog džepa, ali nikako u interesu građana“, tvrdi naša sugrađanka i kaže da bi bilo mnogo bolje kada bismo pre izbora mogli da znamo ko će nas predstavljati na državnom nivou.
Oni koji se nalaze na vrhu države, a tako i predsednik vlade, trebalo bi da se oslanjaju na direktnu podršku građana koju imaju lokalni političari u svojim sredinama i to bi trebalo da bude prava snaga demokratije, smatra Rastislav Dinić, politički teoretičar i član Udruženog pokreta slobodnih stanara.
„Mi smo nedavno imali situaciju sa arodromom u Nišu i znamo kako to izgleda kada dođe do sukoba između interesa na lokalu i interesa republike, odnosno vladajuće stranke. Kada bi lokalni političari zavisili samo od glasova građana, oni bi morali da brane interese tih istih građana. Međutim, u situaciji kada njihov položaj, funkcija, pa i plata u konačnom zavise upravo od predsednika stranke, koja god to stranka bila, oni će, naravno, uvek zastupati interese te stranke. Čak i kada ti interesi idu nasuprot interesa njihovih sugrađana“, kaže Dinić.
On smatra da je sve to posledica situacije u kojoj ljudi nisu poimence odgovorni prema građanima za ono što sprovode, kao ni za efekte svojih politika.
Podići demokratiju na viši nivo
I narodni poslanik Dušan Milisavljević smatra da narodni poslanici moraju biti istinski predstavnici mesta iz kog dolaze.
„Uzimajući u obzir iskustvo dok je moja politička stranka bila na vlasti i sada kada je u opoziciji, stičem utisak da je poslanicima uglavnom bitno da su dobri sa šefovima svoje poslaničke partije, kao i sa predsednikom i potpredsednicima stranke, kako bi na nekim sledećim izborima imali što bolje mesto na izbornoj listi“, kaže Milisavljević.
On dodaje da je veoma važno da to promenimo i da nivo demokratije podignemo toliko da građani tačno znaju ko su im poslanici u parlamentu i kako zastupaju interese svog grada i regiona.
„Bio sam svedok situacija kada poslanici iz neke sredine glasaju za zakon koji uskraćuje prava toj lokalnoj zajednici, što je meni neverovatno. Promena izbornog sistema bila bi lekovita za mnoge političare i poslanike, jer bi oni morali češće da budu sa građanima, da ih oni prepoznaju, da sa njima pričaju, da kroz određeni period građani vide šta su oni radili i da, ukoliko su dobro radili, traže podršku u nekom narednom izbornom ciklusu“, kaže ovaj narodni poslanik.
Paprike za zimnicu biramo opreznije od poslanika
Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju kaže da je trenutni Zakon o izboru narodnih poslanika loš.
„Trebalo bi da znamo da svako od nas vredi jednu trećinu Beograđana, jer oblast svih 17 beogradskih opština daje preko 100 poslanika u parlamentu Srbije, dok ceo region južne i istočne Srbije, koji ima nešto manje stanovnika, ima samo 35 poslanika. To znači da imaju tri puta manji uticaj na odluke koje se donose“, kaže Dašić i dodaje da je još veći problem to što ljudi biraju poslanike „na neviđeno“.
„Državom upravljaju ljudi u Skupštini, koji imaju velikih problema sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Tako su trenutno 43 poslanika kažnjavana po prijavama Agencije, a protiv njih 18 se vodi postupak, tako da mi trenutno imamo dvotrećinsku većinu u parlamentu koja ima probleme sa radom sa tuđim novcem“, kaže Dašić, koji je izbor poslanika uporedio sa trenutno aktuelnom pripremom zimnice.
„Da li papriku kupujete u zatvorenom neprovidnom džaku, ili gledate svaku pojedinačno? A kako birate svoje poslanike? Da li od poznatog slatkorečivog prodavca koji vas je ubedio da treba od njega da kupite, ili ćete ih ipak proveriti? Tako štitimo sebe od neprijatnih iznenađenja i na gradskom i na republičkom nivou“, zaključio je on.
Građani treba da komuniciraju sa svojim predstavnicima u parlamentu
Uloga civilnog sektora u uticaju na promenu izbornog sistema je veliki, smatra Nenad Stojanović iz „Proaktiva“.
„Ovakva situacija u zemlji je idealna za poslanike i političke partije. Imaju Srbiju kao jednu izbornu jedinicu, sakriju se iza svog vođe i bitno je samo koliko si sa njim blizak, jer na taj način utičeš na kom si mestu na izbornoj listi“, smatra Stojanović i dodaje da sa druge strane civilni sektor, ali i sami građani moraju da shvate da su oni pokretači promena, da moraju da se pitaju i da predstavnika svog mesta moraju da poznaju imenom i prezimenom.
„Kada ga sretnu na ulici, onda mogu da ga pitaju o svom problemu ili problemu naselja u kome žive. Trenutno nije tako, pa vidim civilni sektor kao pokretača komunikacije između građana i izabranih predstavnika“, kaže ovaj predstavnik „Proaktiva“.
Kako kaže, ova organizacija već radi na poboljšanju komunikacije između predstavnika vlasti u državi i građana preko portala „Moj poslanik“, gde svi zainteresovani mogu da pitaju poslanike sve što ih zanima.
Važnost promene sistema glasanja, odnosno glasanja za poslanika direktno, a ne za liste partija bila je tema današnje debate na Trgu kralja Milana koju je organizovala Inicijativa za promenu izbornog sistema Biram koga biram, u okviru akcije „Bus izborne reforme 2018“.
Nakon Niša, autobus će obići još sedam gradova Srbije, u kojima će, osim debate, biti organizovana i stend up predstava „Birač vs Preletač“.
