Prvi put za 20 godina, koliko je prošlo od reosnivanja Lekarske komore Srbije, javnost je budnim očima pratila njene izbore, gotovo kao i političke. U prvim epizodama ove španske serije pobedu su na severu slavili takozvani nezavisni kandidati. U Nišu su pak ukazivali na izbornu krađu i “prepisali terapiju” – pritisak javnosti i žalba Upravnom sudu, koji se proglasio nenadležnim i ceo slučaj predao Višem. Deo lekara posebno je isticao nepravilnosti koje su omogućile funkcionerima SNS da dobiju svoje mesto u ovom strukovnom i “nezavisnom” udruženju. Rekapitulaciju i aktuelnosti ovih izbora, mesec dana kasnije, prenosi nam internista Dejan Hristov, koji kolegama poručuje da će učiniti sve da sačuvaju njihovu izbornu volju.
Prethodnih godinu dana gotovo da nije bilo izbora ili spornih odluka vlasti koje su prošle van očiju javnosti. Alarm za buđenje uspavanih građana navili su studenti, a u tome su ih pratili brojni stručnjaci kojih su se odluke ticale.
Pre mesec dana je Lekarska komora birala nove članove svojih skupština. Udružili su se beli mantili i uz pomoć studenata pratili ove izbore, za mnoge “istorijske” zbog, kako kažu, nezapamćene izlaznosti. U Nišu su do ranog jutra čekali brojanje 800 listića. Taj 19. april bio je medijski praćen gotovo kao i lokalni izbori. Sutradan su u Beogradu i Novom Sadu takozvani nezavisni kandidati slavili pobedu, a niški ukazivali na brojne nepravilnosti koje su primetili tog dana.
Žalbe grupe nezavisnih kandidata iz Niša nisu ostale samo “u novinama”, jer ih je njihov advokat početkom maja predao Upravnom sudu. Iako je rok za odlučivanje koji je pomenuo bio 72 sata, odluka je doneta tek posle nedelju dana, 11. maja. Ipak, šta je ovaj Sud odlučio – kandidatima do juče nije bilo poznato. O tome su ih
obavestili novinari Mediareform, koji su dobili odgovor – da Upravni sud za njihove žalbe nije nadležan.
Obaveštavam Vas da se po žalbi protiv navedenog osporenog rešenja Centralne izborne komisije Lekarske komore Srbije, Beograd, Upravni sud rešenjem Už 7/26 od 11.05.2026. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj predmetnoj stvari i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu na dalju nadležnost i postupanje – odgovorili su novinarima iz Upravnog suda.
Međutim, ova odluka onima koji su je podneli i njihovom advokatu nije bila poznata nedelju dana. Novinarima je to potvrdio internista Dejan Hristov, jedan od dvoje nezavisnih kandidata koji su dobili podršku kolega na izborima.
Iako nije odlučeno da li su izbori bili regularni ili ne, a iz Višeg suda nema odgovora šta se dešava sa tim postupkom, održana je konstitutivna sednica u Nišu. Hristov zato ovaj slučaj opisuje kao pripovetku “Jazavac pred sudom”.
U svakoj normalnoj zemlji pre konstituisanja bilo čega mora da stigne odluka Suda da je to nešto bilo regularno, je l’ tako? I moje pitanje je bilo vrlo jednostavno – šta ako vi napravite konstitutivnu sednicu, a sutradan stigne odluka Suda da izbori treba da se ponove? Mislim, eufemizam je da kažem da je to neozbiljno. Skupština stanara je ozbiljnija organizacija od ove trenutno, ako ćemo da budemo realni – ističe dr Hristov.
Sa jučerašnje sednice Hristov je izašao pre kraja, jer ističe da nije želeo da daje legitimitet spornim odlukama. Ipak, kaže da ih je obavestio da je njihova žalba sada pred Višim sudom i pitao zašto nisu dali na uvid izborni materijal, ako nemaju šta da kriju. Pitao je i zašto se sednica održava pre odluke Suda, ali kaže da nije dobio odgovore.
Iako su nezavisni kandidati u žalbi ukazali na više sumnji na krađu izbora, dr Hristov ističe da je jedna od prvih i evidentnih sukob interesa, koji je Sud mogao da proveri u svega nekoliko klikova.
Činjenica da u Nišu imate predsednika Izborne komisije koji radi pri Nišavskom okrugu, odnosno njen nadređeni je Petar Babović koji je kandidat, to je jedan kroz jedan sukob interesa. Ne moram da budem pravnik da bih to znao. Ta jedna činjenica je dovoljna da ti izbori padnu u Nišu. Ono što smo se mi nadali je da će Upravni sud, pa čak i da donese odluku koja nama ne odgovara, da makar eto toliko budemo pošteni da ova država da nekakve obrise postojanja, da sudovi rade i da kažu okej, bilo je neregularnosti ili nije bilo – pojašnjava.
Umesto odluke dobili su ćutanje i praktično ignorisanje da žalba postoji, jer je zakazana i održana konstitutivna sednica. Hristov nema odgovor na to ignorisanje, jer veruje da su sve nepravilnosti na koje su ukazali lako proverljive, a dokazi jasni.
Kolegama koji su ove godine odlučili da učestvuju u izborima obećava da neće dozvoliti da se sve zataška i zaboravi.
Ja ne mogu da tumačim odluke suda, zašto radi ovako i onako. Ali kad gledate ovako sa strane, jasno vam je šta se dešava – mi ćemo ovo malo da odložimo, nećemo da donosimo odluke, vi konstituišite sednice, oni će to da zaborave, to će tako da ode. Mi nećemo da dozvolimo da se to zaboravi i dokle god u Nišu ne bude izvojevana pravda za sve kandidate da se ponove izbori i na kojima će da budu nezavisni posmatrači. Na nama ostaje da se svim pravnim sredstvima borimo, nekim građanskim aktivizmom i svim dozvoljenim sredstvima, da ne dozvolimo da urade to što im je plan – napominje Hristov.
Političari-lekari u “nezavisnom” udruženju
Načelnik Nišavskog okruga Petar Babović nije jedini političar i naprednjak koji je osvojio mandat u Komori. Odbornik SNS Milan Lazarević, koji je odlukom Vlade preuzeo fotelju direktora Univerzitetskog kliničkog centra, a koji je i predsednik “nestranačkog” Pokreta za narod i državu i privremenog Saveta na Fakultetu srpskih studija, takođe je izabran. Tu je i njegov kolega iz skupštinske i stranačke klupe Boris Đinđić.
Pa mi sad kad bismo produbili tu priču… imate Borisa Đinđića koji je stranački funkcioner. I on po statutu ne može nikakvu funkciju da obavlja u Lekarskoj komori, a on je već četiri godine predsednik Regionalne lekarske komore Niš. Tako da i to vam je dovoljan pokazatelj koliko oni brinu o zakonu, o statutu, o bilo čemu drugom. Imate čoveka koji je načelnik Nišavskog okruga, on se ne bavi lekarskim pozivom. Dakle, on ne bi ni smeo da bude aktivni član Komore. To je još jedna velika nepravilnost u Nišu zbog koje ti izbori moraju da padnu – navodi Hristov.
Poništavanje ovih izbora i održavanje novih, pod budnim okom nezavisnih posmatrača – njihov je jedini zahtev. Dok se i ako se to ne desi, nezavisni kandidati poručuju kolegama da će učiniti sve da Komora bude i dalje pod lupom javnosti, jer do sada nisu bili pod kontrolom, te zaključuju da su mogli da rade šta hoće.
Zašto bi iko nameštao izbore u Lekarskoj komori?
Lekarska komora je usko strukovna, medicinska organizacija, koja je u Srbiji osnovana 1901. godine, a 2006. reosnovana i deklariše se kao nezavisna. Zbog sumnje da će i ove izbore obeležiti brojne nepravilnosti studenti i kandidati koji se predstavljaju kao nezavisni pratili su izborni dan. Doktor Hristov ističe da ima nekoliko razloga koji ukazuju na to da Lekarska komora i dalje ne treba da bude nezavisna u Nišu.
Jedna stvar su tokovi novca, koji praktično do sada nisu proveravani, imaju ogromne izdatke koji su vrlo sumnjivi na prvu loptu ovako kad ih pogledate, a druga stvar je status Lekarske komore u javnosti da tako kažem, odnosno težina koju reč izrečena ispred Lekarske komore nosi. Dakle, njima je u interesu da imaju jedno takvo telo koje ćuti i koje se ne oglašava kad treba – kaže Hristov.
Kao primere navodi slučaj profesora Dugalića, za koji je Komora prva morala da reaguje, a ćutala je i prespavala i slučaj ulaska u intenzivnu negu predsednika Vučića i gradonačelnika Pavlovića.
Ako se neko pojavi u intenzivnoj nezi gde leže pacijenti sa teškim opekotinama, gde treba da budu apsolutno sterilni uslovi i sa kamermanima i sve, prva stvar koju treba da očekujete je odgovor Lekarske komore na to, odnosno osuda javna i svi ostali da kažem pravni mehanizmi koji su na raspolaganju. Šta ste vi imali, vi ste imali apsolutno jedno ćutanje – ističe Hristov.
Podseća i da udruživanje lekara do ovih izbora praktično nije postojalo i pored katastrofalnih uslova u zdravstvu. Generalni štrajk se takođe nije desio od kovida i svih nepravilnosti i nelogičnosti u kojima lekari godinama rade.
Vi imate odlazak lekara sa državnih funkcija, vi imate plate žandarmerije koje su veće nego lekara i milion drugih stavki koje se ne rešavaju, guraju se pod tepih. I da kažem sindikate koji su po meni skrajnuti u ne znam, gurnuti u na neki ćorsokak, ali de fakto ne rade svoj posao. I njima je svaki vid okupljanja vrlo problematičan, a svakako ono čega se najviše plaše to je da vide bele mantile na ulicama – zaključuje Hristov.
Ipak, veruje da su se lekari ohrabrili i da su ovi izbori pokazali da je u nekim mestima čak 10 puta više kandidata glasalo, a mnogo nezavisnih osvojilo mandate, te da Lekarska komora ubuduće neće moći da radi kako je navikla.
Pitanja o ovom slučaju upućena su i Lekarskoj komori, ali odgovora još nema.
Inače, deo kandidata koji su osvojili mandate su i članovi Pokreta za narod i državu, čiji je predsednik takođe izabrani Milan Lazarević, a političkim saopštenjem reagovali su nakon održanih izbora za ovu “nezavisnu strukovnu organizaciju”.
View this post on Instagram
Povezane vesti
Nakon ostavke osuđenog Novakovića – Niš na pragu prinudne uprave 
Niš bez prinudne uprave – nakon oproštajnog govora Novakovića vlast uradila po svom, opozicija traži podršku građana za izbore 
“Dve Srbije” i kordon policije između – kako je izgledao apsurd Vučićevog jedinstva u Nišu 
Tri meseca od pada nadstrešnice “pala je” i Vlada – studenti i dalje na ulici, vlast razmišlja o izborima