Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Autor: Milivoje Jovanović, ENECA
Od 2021. do 2024. broj preduzetnika u Nišu porastao je za 18 odsto. Ipak, iza dobrih brojki ostaje pitanje: koliko lokalni sistem podrške prati stvarne potrebe ljudi koji svakog jutra otključavaju svoje radnje, radionice, salone i kancelarije?
Kada govorimo o privredi Niša, najčešće govorimo o velikim investicijama, izvozu i novim radnim mestima.
Mnogo ređe govorimo o ekonomiji koju svakodnevno srećemo na ulici.
O čoveku koji otvara malu radionicu. Ženi koja je pokrenula salon ili proizvodnju i sada razmišlja da zaposli prvu osobu. Programeru koji je registrovao preduzetničku radnju. Malom proizvođaču koji pokušava da dođe do većeg kupca. Porodičnoj firmi koja je preživela prve tri godine poslovanja, ali sada ne zna gde da traži novac za sledeći korak.
Takvih priča u Nišu ima na hiljade.
Prema poslednjim podacima korišćenim u analizi koju je ENECA pripremila, Niš je 2024. godine imao 12.211 preduzetnika i 3.964 privredna društva. U odnosu na 2021. broj preduzetnika porastao je za 18 odsto, dok je broj privrednih društava povećan za devet odsto.
To pokazuje da preduzetnička baza grada raste.
Ali rast broja firmi otvara i drugo pitanje: da li sistem podrške raste zajedno sa njima?
Problem ponekad nije novac, već jedan papir
Tokom konsultacija sa predstavnicima privrede koje smo organizovali u okviru projekta „Glas zajednice za preduzetništvo: Kreiranje održivih politika u Nišu“, postalo je jasno da najveća prepreka nije uvek nedostatak novca.
Ponekad je problem mnogo jednostavniji.
Dobra prijava na konkurs može biti odbačena zbog formalnog ili tehničkog propusta, bez mogućnosti naknadne dopune dokumentacije. Početnik u poslovanju često ne zna kome prvo da se obrati. Informacije postoje na različitim mestima, ali ne postoji uvek jedna jasna tačka na kojoj se može dobiti kompletan odgovor.
I tu dolazimo do jednog važnog pitanja.
Da li je cilj konkursa da pronađe najbolju poslovnu ideju ili najbolje popunjen formular?
Naravno da procedure moraju da postoje. Javni novac zahteva kontrolu i jasna pravila.
Ali postoji razlika između kontrole i birokratije.
Zato je jedna od preporuka koju smo predložili uvođenje roka od tri do pet radnih dana za tehničku dopunu dokumentacije na lokalnim konkursima. Ideja nije da se kriterijumi smanje, već da kvalitetna poslovna ideja ne bude eliminisana zbog greške koja može lako da se ispravi.
Jedno mesto za informacije
Drugi problem koji se često pojavljuje jeste rasutost informacija.
Preduzetnik ne bi trebalo da provodi sate pokušavajući da utvrdi da li je neka mera podrške namenjena njemu, gde se prijavljuje i koje dokumente treba da pripremi.
Zato je među preporukama uspostavljanje jedinstvene kontakt tačke, odnosno digitalnog mesta na kome bi početnici i mala preduzeća mogli da pronađu informacije o konkursima, dozvolama, licencama i drugim obavezama.
Možda zvuči jednostavno.
Ali ako ste ikada pokretali posao, znate da su upravo takve stvari često presudne.
Preduzetnik bi trebalo da najveći deo energije potroši na kupce, proizvod, zaposlene i tržište, a ne na traženje informacije.
Nekome je mentor važniji od granta
Još jedna stvar koju smo prepoznali jeste nedostatak podrške pre nego što čovek konkuriše za sredstva.
U projektnom jeziku to se naziva „pre-care“.
U stvarnom životu to znači nešto mnogo jednostavnije.
Da neko sedne sa početnikom pre nego što uloži porodičnu ušteđevinu i pita ga: Ko su ti kupci? Koliki su ti troškovi? Da li si uračunao poreze? Koliko moraš mesečno da prodaš da bi opstao?
Ponekad je deset sati dobrog mentorstva vrednije od nekoliko hiljada evra subvencije.
Zato smo predložili vaučere za mentorsku, računovodstvenu i konsultantsku podršku početnicima u poslovanju.
Nije cilj da Grad ili bilo koja institucija vodi privatni biznis.
Preduzetnik mora sam da donosi odluke i snosi rizik.
Ali dobar sistem može da učini da ne mora svaku grešku da plati sam.
Od politike za preduzetnike do politike sa preduzetnicima
U ENECA-i više od dve decenije radimo sa malim biznisima.
I upravo zato je lako upasti u zamku da pomislimo da već znamo šta im treba.
Ovaj proces nas je podsetio na nešto veoma jednostavno.
Nije dovoljno da eksperti napišu šta je dobro za preduzetnike.
Treba pitati ljude koji svakog dana posluju.
A onda ono što kažu prevesti u realne i sprovodive mere.
Možda je upravo u tome razlika između politike za preduzetnike i politike sa preduzetnicima.
Tekst je nastao u okviru projekta „Glas zajednice za preduzetništvo: Kreiranje održivih politika u Nišu“, koji ENECA realizuje u okviru projekta „Vidimo se u EU“. Projekat je usmeren na uključivanje preduzetnika, civilnog društva i lokalnih aktera u kreiranje javnih politika u oblasti preduzetništva i socijalnog preduzetništva.
