Vučićev izborni rebus ostao je nerešen i nakon Đurđevdana. Čekajući datum izbora, građani su dočekali samo najavu o novoj najavi izbora. I dok se deo niške opozicije pridružio predsedniku u licitaciji datumima, upozoravajući da će izbori sigurno biti u julu, aktulena dešavanja ne idu tome u prilog. Pavle Dimitrijević iz CRTE objašnjava da predsednik ne može da raspusti Skupštinu dok je inicijativa o nepoverenju Vladi u toku, kao i da vlast namerno kalkuliše ovim mehanizmom. Prema aktuelnim scenarijima, izbora neće biti narednih 75 dana, a kada će – zavisi od jednog čoveka.
Srpska javnost sa nestpljenjem je iščekivala Đurđevdan, budući da je predsednik Srbije naveo da bi se tada mogao saznati datum dugo najavljivanih izbora. Đurđevdan je prošao, ali termina još nema, dok ono čega ima jeste nova najava o najavi. Ovog puta, kaže Vučić, saopštiće je “za desetak dana”.
Dodatno prolongiranje najave datuma poznavaoci prilika tumače različito. Deo opozicije to vidi kao “mrcvarenje javnosti”, a pojedini analitičari kao “opipavanje terena”. Sa druge strane, glasovi o poljuljanom rejtingu vlasti i namernom odlaganju izbora i dalje su u etru.
Pojedini predstavnici niške opozicije nedavno su uzbunili javnost “proverenim informacijama” da će se na birališta izaći u julu, upravo zbog sezone godišnjih odmora i odliva građana. Ipak, za sada nema naznaka o tome, a aktuelni procesi u Narodnoj skupštini ne idu u prilog toj tvrdnji.
15. aprila narodni poslanici zaseli su u skupštinske klupe ne bi li raspravljali o nepoverenju Vladi. Povod je bio čak dva meseca ranije podnet zahtev za ovu sendicu od strane 62 narodna poslanika opozicije, nakon spornih odluka oko zgrade Generalštaba.
Ipak ta sednica nije potrajala, budući da poslanici vlasti nisu dali kvorum. Ista situacija desila se i sutradan na ponovljenoj sednici – bez kvoruma, ali i bez novog datuma o nastavku sednice.
Dok se sednica ne okonča, zvanično traje rasprava o nepoverenju Vladi, a prema Ustavu ovo jeste jedna od “kočnica” potencijanih skorijih izbora.
Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne skupštine, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja – stoji u Ustavu Srbije, Član 109.
Zašto naprednjaci sa koalicionim partnerima “opstruišu” rad ove sednice ne dajući joj kvorum, nije najjasnije, budući da su na drugim sednicama “redovni”. Programski direktor CRTE Pavle Dimitrijević za mediareform.rs objašnjava da je to deo političke kalkulacije i igre.
Foto: Medija centar
To nije neka tehnička stvar, to je prosto stav da u tom trenutku nije vreme za tu sednicu, bez obzira što je ona nekoliko dana ranije zakazana – navodi Dimitrijević.
Takođe, vlast nije kalkulisala samo kada je davanje kvoruma u pitanju, već i kada će ista uopšte biti zakazana, budući da je zahtev za njeno održavanje podnet pre 2 meseca.
Hipotetički, bilo je pitanje da li će se to uopšte i staviti na dnevni red. Nema tu nikakve procedure da mora u roku 30, 60 ili 90 dana. Jednostavno predsednica Skupštine je sada to stavila na dnevni red – kaže Dimitrijević.
Šta bi bilo, kad bi bilo
Više je mogućih scenarija koji ukazuju na to da izbori ne mogu da se održe u narednih 75 dana.
U hipotetičkoj situaciji, ukoliko bi Skupština danas izglasala nepoverenje Vladi, prema Ustavu, počeo bi da teče rok od mesec dana za formiranje nove Vlade. Ukoliko u pomenutom roku do toga ne dođe, predsednik države bio bi dužan da raspusti Skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore.
Istovremeno sa raspuštanjem Narodne skupštine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja – Ustav RS, Član 109.
Drugi put do izbora bio bi preko ostavke aktuelnog premijera Đura Macuta. Dimitrijević navodi da premijer može da podnese ostavku u bilo kom trenutku, bez obzira da li je procedura o poverenju Vladi u toku. U slučaju i da vlast ne želi da formira novu Vladu nekon toga, rok od 30 dana i dalje je neminovan. Pre njegovog isteka predsednik države ne može da raspiše nove izbore.
Takođe, tu je i obavezan rok za izbornu kampanju, navodi niška opoziciona odbornica i nekadašnja narodna poslanica Tamara Milenković Kerković.
Od raspisivanja izbora do izbornog dana mora da prođe najmanje 45, a najviše 60 dana, što znači da je od ostavke premijera do izbornog dana potrebno najmanje 75 a najviše 90 dana. Kada bi premijer Macut podneo ostavku već u ponedeljak 11. maja – a neće je podneti – izbori bi mogli da budu tek 2. ili 19. avgusta – kaže Milenković Kerković.
Ipak, sudeći prema poslednjim gostovanjima premijera Macuta na Javnom servisu, on to nema u planu. U ovom trenutku rekonstrukcija umesto ostavke, prema njegovim rečima, deluje malo izvesnije.
Ja sam imao priliku da sa predsednikom komentarišem na tu temu da je Vlada u ovom sastavu glomazna i vrlo teška za komunikaciju. Mislim da se operativnost Vlade na taj način možda i usporava. Ako bismo imali manji broj ministarstava, verovatno bismo bili operativniji – rekao je Macut za RTS.
Potencijalni scenariji ne deluju uverljivo ni odbornici Milenković Kerković koja zato najavljene izbore prognozira “za kukovo leto”.
Ne nasedajte na Vučićeve bačene koske i spinove, poput njegovih knjiga, master studija, ostavki, srčanih problema, “otkrivenih” studentskih lista, provociranih sukoba, datuma izbora i svega čime pokušava da umiri svoj narastajući strah i prekrije afere poput ove poslednje, kojima su kriminalni modus operandi neoradikalskog holdinga “Super Ego” i kriminal SNS kamiondžijskog posla iz Srbije pokušali da kloniraju i u SAD – navela je odbornica.
Neke od izmena neće uticati na izbore koje očekujemo
I dok predsednik tretira datum izbora kao zeca u šeširu, držeći javnost u neizvesnosti, predsednikovi ljudi bave se izbornim zakonima. Tako, trenutno su u proceduri izmene i dopune 4 izborna zakona i to Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima, Zakona o predsedniku Republike i Zakona o Ustavnom sudu.
Javno slušanje tim povodom organizovano je i u Nišu. Predlagač zakona, narodni poslanik iz redova SNS Miroslav Petrušinović naveo je da su nove odredbe ovih zakona unete kako bi se Srbija uskladila sa preporukama ODIHR.
Među izmenama koje su privukle najviše pažnje jesu one koje se odnose na to da sada jedan građanin svojim potpisom može podržati više izbornih lista.
Dragana Milutinović opoziciona odbornica iz Koalicije za Niš ističe da bi ovakva promena mogla samo da poveća “izborni inženjering”.
To zaista nema nikakve veze sa preporukama ODIHR-a i poboljšanjem izbornih uslova, to je samo u cilju i u svrhu izbornog inženjeringa, da se pravi što više fantomskih listi, da se te neke “ruske stranke”, stranke nacionalnih manjina, razni Tihomiri Perići ubacuju u lokalne i republičke parlamente. Sad i grupe građana mogu da dobijaju status lista nacionalnih manjina. Time ćemo da dobijemo ponovo izbore gradonačelnika kao u Nišu – istakla je Milutinović.
Da li bi odredba o obaveznoj obuci članova izbornih komisija i biračkih odbora mogla da utiče na odlaganje ovih koje očekujemo, Dimitrijević iz CRTE navodi da ne. Iako Republička izborna komisija ima rok od 3 meseca da isplanira sprovođenje obuka, ova izmena bi se primenjivala od 1. januara 2028. godine.
Još jedna odredba zakona odnosi se na to da će svaki član gradske i opštinske izborne komisije kao i biračkih odbora sada morati da prođe obuku i ima potvrdu za to.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu, noviteti se ovde uglavnom odnose na rokove u izbornim postupcima.
Sada organ za sprovođene izbora ima rok, kada mu to naloži Ustavni sud, da u roku od 3 dana dostavi svu potrebnu dokumentaciju koju mu Ustavni sud traži, a sa druge strane, kada sva ta dokumentacija stigne u ovom predviđenom roku, sud ima rok od 20 dana da donese odluku – kaže Petrašinović.
Novitet je i to da će rok za ponavljanje izbora na određenom biračkom mestu sada biti 30, umesto dosadašnjih 10 dana.
CRTA ističe da su posebno problematične izmene koje se odnose na ukidanje ograničenja „jedan birač – jedna izjava o podršci izbornoj listi“, to da grupa građana kandiduje kao lista nacionalne manjine, kao i hitnosti u postupcima pred Ustavnim sudom.
Tri predložena rešenja izdvajaju se kao posebno rizična, imajući u vidu aktuelni društveno-politički kontekst u Srbiji. Iako su ova rešenja utemeljena u komparativno prihvaćenim demokratskim praksama, njihova primena u postojećim institucionalnim uslovima može proizvesti suprotne efekte – od dodatnih zloupotreba u izbornom procesu do daljeg urušavanja poverenja u pravosuđe – navode iz ove organizacije.
I dok se čeka da ovi izborni zakoni prođu skupštinsku proceduru pre zvaničnog usvajanja, vlast već najavljuje izmene i dopune novih. Sve u cilju usklađivanja sa ODIHR preporukama koje je Posmatračka misija OEBS-a izdala nakon vanrednih izbora 2023.
Povezane vesti
Milić: Pozivam SNS da to ko je kakav i kakve su liste rešimo ponavljanjem izbora na dva biračka mesta 
EU izbori zatalasali Evropu – većina za narodnjake i demokrate, ojačala desnica 
Viši sud usvojio 24 od 27 žalbi opozicije, na potezu ponovo Gradska izborna komisija 
“Dok naprednjake muka ne natera”: Slabljenje vlasti na lokalu kao mogući znak da vanredni izbori neće skoro