Koliko su skupštine u Srbiji narodne?

Poslanici i odbornici - predstavnici građana ili partija; foto: MRCN/N.S.

Kraj svake kalendarske godine obeležava rasprava o budžetu za sledeću godinu u Narodnoj skupštini, kao i u gradskim i opštinskim. Za razliku od prethodne godine, kada je sednica na kojoj se raspravlja o budžetu Grada Niša za 2018. godinu zakazana dan pre održavanja, ove godine rukovodstvo Grada i nekoliko nevladinih organizacija započeli su razgovore o budžetu mesec dana pre zakonski određenog roka za donošenje ovog bitnog dokumenta. Još jedna novost je i da građani Niša već sada mogu pogledati radnu verziju Odluke o budžetu, kao i da pošalju svoje predloge za izmenu i dopunu.

Sa druge strane, građani Srbije nisu mogli da vide predlog republičkog budžeta pre poslanika jer ministar finansija Siniša Mali, kako je naveo, nije znao za tu praksu da se predlog budžeta nakon usvajanja u Vladi predstavi javnosti. Na ovo su reagovali i predstavnici medija i civilnog sektora, a Mali je obećao da će predlog Vlade sledeće godine biti prvo predstavljen javnosti, pa tek onda poslanicima.

Građani nedovoljno znaju o parlamentarizmu

Marta Zagorac (levo) o parlamentarizmu; foto: Nenad Stojanović

Sve ove probleme moguće je lako rešiti ukoliko bi se parlamentarizam i kod građana, i kod samih poslanika doveo na viši nivo. Organizacija CRTA, kroz inicijativu Otvoreni parlament, po ugledu na Parliament week u Ujedinjenom Kraljevstvu organizuje Nedelju parlamentarizma zajedno sa Narodnom skupštinom Republike Srbije.

„Ideja Nedelje parlamentarizma je da okupi što više partnera ne samo iz Beograda već i iz drugih krajeva kako bi se ljudima u manjim gradovima približilo ono što im je daleko i u šta nisu upućeni“, ističe projektna asistentkinja CRTA-e Marta Zagorac.

Ona kaže da je parlament stub demokratskog sistema koji predstavlja sve nas, pa je važno da građani budu upućeni u rad ovog tela:

„Parlament predstavlja sve građane i bitno je da narod koji bira poslanike bude upoznat sa tim kakva je njihova moć u parlamentarnom sistemu, kako mogu da utiču na poslanike, kako da se sa njima povežu i govore im o svojim problemima i kako da budu svesni svoje moći da kroz parlament kontrolišu Vladu i utiču da se društvo stvara u skladu sa njihovim potrebama“.

Iako je Nedelja parlamentarizma prve tri godine bila vrlo zapažena i među građanima i u javnosti, ovogodišnji datum održavanja ove vrste festivala za sad nije poznat. Otvoreni parlament i CRTA, navodi Marta Zagorac, i dalje će pratiti rad skupštine i nastaviti da pozivaju narodne poslanike na odgovornost, kao i da donose zakone u skladu sa javnim interesom, a ne ličnim ili partijskim.

Poslanici – glas građana u Narodnoj skupštini

Nenad Stojanović / Foto: Saša Cvetković

Intenzivnija komunikacija između građana i poslanika koje su izabrali cilj je i lokalne incijative Moj poslanik koja pokušava da napravi vezu između građana juga Srbije i poslanika Narodne skupštine iz ovog dela Srbije.

Nenad Stojanović iz Proaktiva, članice ove inicijative, naveo je kako mu se čini da je sve manje parlamentarizma u Srbiji, a problem vidi u samoj Narodnoj skupštini, koja gubi svoju ulogu.

Mislim da je potrebno da ojačamo funkciju parlamenta, jer to telo donosi sve odluke, predstavlja stav građana, a Vlada, premijer i predsednik tu su da te odluke samo sprovode. Bojim se da se uloge nekako menjaju i da neke institucije preuzimaju previše funkcija. Simptomatično je da ove godine nemamo najavljenu Nedelju parlamentarizma, pa smo želeli da na lokalu damo odgovor na to. Građani su željni da čuju o parlamentu, da vide kako on funkcioniše i gde Srbija ide. Građani Niša imaju veliko poverenje u parlamentarizam i potrebno je da vratimo ulogu parlamenta koju treba da ima“.

Parlamentarizam na minimumu i u lokalnim skupštinama

Zgrada Skupštine Grada Niša; foto: MRCN/B.R.

Kao predstavnik organizacije koja radi u Nišu, ali se kroz inicijativu Moj poslanik bavi i radom Narodne skupštine, Stojanović vidi paralelu u radu nacionalnog i gradskog parlamenta.

„Bojim se da je situacija identična, da koračamo unazad, ali mislim da smo i mi sami zaslužni za to. Pre svega, organizacije civilnog društva, a sa druge strane građani. Snažniji smo nego što mislimo, ali mislim da građani misle da su bespomoćni, da su pasivni, da ne mogu da utiču ni na šta. Možemo, možemo da se udružujemo za stvari koje su nam bitne“, rekao je i podsetio na događaje u vezi sa niškim aeordromom. „To je naša stvar i treba da pitamo lokalni parlament zašto su za to glasali, gde je odgovornost; da nam većnici i gradonačelnik kažu koji je plan razvoja aerodroma, kako će ga razvijati. Evo, sada smo u fazi izdrade budžeta za 2019. godinu i građani imaju prava da pitaju gde idu njihove pare u narednoj godini“.

Bez sumnje, navodi Marta Zagorac, važnost vidljivijeg rada lokalnih skupština građanima je od iste važnosti kao i rad Narodne skupštine.