Romska deca moraju da nadmaše obrazovni nivo svojih roditelja

foto: Petar Todorović
Društveni centar u Nišu; foto: Petar Todorović

Prilazim Društvenom centru preko puta romskog naselja Crvena Zvezda. Oko zgrade trče deca. U dvorištu čekam da se završi sastanak Romskog obrazovnog fonda. Čujem decu kako se u igri raspravljaju: „Sve ću da kažem Sadiku… Sadik! Sadik!“. Posle nekog vremena na vratima centra pojavljuje se Sadik, i pokazuje im da se stišaju. Svi su ga opkolili kao da je Deda Mraz koji deli poklone. On ih pita kako je bilo u školi.

Sadik Saitović, apsolvent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, sa ovim mališanima radi od osnivanja Društvenog centra 2011. Kao kordinator Grupe za decu i mlade „Indigo“ on sa volonterima pomaže romskoj deci da što bolje savladaju gradivo u školi i da razvijaju svoje potencijale kroz obrazovanje.

foto: Petar Todorović
Društveni centar u Nišu; foto: Petar Todorović

„Od kako smo počeli da radimo do sad stvari su se dosta promenile, deca su više motivisana. Super mi je i kad poprave ocenu, a još veći je uspeh kada završe osnovnu i srednju školu. Divan je osećaj! Ovde sa njima uglavnom rade studenti. Shvatili smo da smo mi njima modeli, jer često čujemo da deca žele da budu kao mi. Prve godine kada smo otvorili konkurs za volontere javilo nam se desetoro ljudi, međutim, već naredne godine smo imali preko 180 prijava za volontiranje“, priča Sadik.

Već u razgovoru sa trinaestogodišnjom Ivanom Sulejmanović, koja živi u naselju preko puta, shvatam koliko to što volonteri rade, pozitivno utiče na decu koja dolaze u Društveni centar. Ivana uz njihovu pomoć radi domaće zadatke, uči strane jezike, pohađa kreativne radionice i igra se. „Meni znači da dođemo ovde. Kad mi nešto nije jasno, ovde mi objašnjavaju bolje nego nastavnici u školi. Ja se divim svim volonterima. Svi su super!“.

foto: Petar Todorović
Društveni centar u Nišu; foto: Petar Todorović

Aktivisti iz Grupe za decu i mlade „Indigo“ rade sa romskom decom upravo kroz Društveni centar. Tamara Simonović, koja vodi ovu organizaciju, smatra da oni koji rade sa Romima, a pripadaju većinskoj populaciji, moraju prvo mnogo toga da nauče o samoj romskoj zajednici – o njihovim običajima, navikama, kulturi, načinu života. „Sa romskom decom radim 15 godina. Ono što pre svega mora da se razume je siromaštvo u kome živi ta zajednica i kako funkcioniše jedna romska porodica. Naš obrazovni sistem je takav da obično samo replicira obrazovna postignuća roditelja na decu. Nažalost, sistem ne podstiče i ne daje podršku u dovoljnoj meri deci iz siromašnih porodica, naročito deci iz porodica gde je obrazovni nivo roditelja nizak, da nadmaše svoje roditelje. To je osnova – da romska deca imaju više znanja od svojih roditelja, kako bi lakše funkcionisala u društvu“.

foto: Petar Todorović
Društveni centar u Nišu; foto: Petar Todorović

Biblioteka igračaka

Uz pomoć Romskog obrazovnog fonda, „Indigo“ je ove godine pokrenuo Biblioteku igračaka koja se nalazi u Društvenom centru. Roditelji dolaze u centar tri-četiri puta nedeljno sa decom i igraju se zajedno.

„Tom zajedničkom igrom uz pomoć igračaka se podstiče rani razvoj dece. Deca se igraju kvalitetnim igračkama koje razvijaju motoriku, govor, socijalne interakcije i komunikaciju. Mi u stvari radimo i sa roditeljima. Pokazujemo im koliko je rani razvoj deteta važan i učimo ih kako da taj razvoj stimulišu“, objašnjava Tamara.

Selma Ramić iz naselja Crvena Zvezda redovno dovodi ćerku u Biblioteku igračaka, gde sa njom provodi vreme u igri. „Znači nam što ide tamo. Prošle godine ništa nije znala, ali sad vidim popravlja se… Svaki dan je vaspitačica pohvali. ’Oće i sama da se potrudi da piše, da crta i slova da nauči… Bitno mi je da ide u školu. Ja sam završila samo osmogodišnju… Što ona da preživljava ovo što preživljavamo mi. Ja sam bila nemarna, nisam htela da učim, bežala sam iz škole. Nije me interesovala i zato sam se i rano udala. Rodila sam je sa 16 godina“.

Predškolsko vaspitanje važno za rani razvoj dece

unicefPrema podacima UNICEF-a samo 6% dece iz romskih naselja od 3 do 5 godina pohađa vrtiće, u poređenju sa 82% dece iz najbogatijih domaćinstava. U Nišu nema romske dece u vrtićima, a obavezan pripremni predškolški program romska deca uglavnom pohađaju u okviru osnovnih škola koje gravitiraju romskim naseljima. Obavezni pripremni predškolški program je startovao pre 10 godina i zamišljen je kao afirmativna mera koja targetira decu iz siromašnih sredina. Međutim, ova mera nije donela očekivane rezultate.

„Postoje grupe pripremnog predškolskog programa koje su nažalost segregisane jer se organizuju u školama. To samo po sebi nije loše, ali u isto vreme na tim mestima, postoje pripremne predškolske grupe u predškolskim ustanovama i po pravilu se u te grupe upisuju deca iz većinskog stanovništva, a u grupe u školama se upisuju romska deca“, kaže Tamara i dodaje da je predškolski sistem monopolistički jer je napravljen za roditelje koji rade i imaju formalne poslove, dok u romskoj zajednici roditelji skoro da nemaju formalne poslove.

Funkcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja nije samo vođenje računa o deci dok su roditelji na poslu. Ja se slažem da je ta funkcija jako važna, ali nije jedina. Mnogo važniji je rani razvoj i obrazovanje dece, naročito za porodice koje su niskog obrazovnog nivoa i žive u siromaštvu. U takvim situacijama dete dobija mnogo u predškolskom vaspitanju i obrazovanju“.

Grupa za decu i mlade „Indigo“ radi od 2014. godine. Samo prošle godine njihove programe pohađalo je blizu 450-oro dece. Uz podršku UNHCR rade sa decom uzrasta od četiri do dvanaest godina iz Niša, Kraljeva, Novog Pazara, Bele Palanke i Bujanovca.


***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova o stanju u obrazovanju Roma u Nišu i okolini. Tekstovi će se se baviti romskim jezikom, inkluzivnim obrazovanjem, afirmativnim akcijama za obrazovanje Roma i radom civilnog sektora na poboljšanju obrazovanja Roma. Pokušaćemo da prikažemo sa kojim se poteškoćama suočavaju Romi u obrazovanju – od vrtića do fakulteta.

Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta „Džandipe – znanje“ koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2017. godini.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here