Autor: Milena Tasić

Diplomirani žurnalista i master komunikologije Filozofskog fakulteta u Nišu.

Kastrat Brijani-ki lumija taro hip-hop pendjarutno sar MC Kastro djivdinola thaj kerol pli buti ko rromano beshipasko than ki Beograd Mahala. Ko hip-hop tano taro 1991. bersh. Ramosarol angazhuime socijalno tekstija em but ki rromani ćhib. Phenol kaj o narroma isi olen bagi precepcija taro odova soj e rromani kultura avdive. Avdive, ko 45 bersh kerol buti soske mangol te prekali pli muzika bićhali importantno poruke ko sistemi taro odova soj leski muka, rromano amalipa numa sa e manushen kola djivdinena ko chororipa. “Hip-hopeja startuindjum ko 1991. bersh, kana startuindje o mahreba ki angluni Jugoslavija. Tadeni o hip-hop bashi mande…

pročitaj više...

Silvija Neshich e muzika zamaglja ko okova momenti kana efta bershencar beshlja uzaro klaviri. Taro tadeni, dji avdive e muzika than kote nashol, thaj khanchi so phenol ola avere manushencar tari bilo koja nacija. Rromani kultura bashi olate shaipa taro djvdipa, gndipe tari sloboda, muzika, obichaija, shukar sung taro rromane habenja basho praznikija. “Okova so rromani familija arakhola tane familijake, mashkarmanushenge bucha pherde taro respektuipa mashkari daj, ćhaj, dad thaj po purane ki familija. Rromane praznikija, sar soj Vasilica numa Bibija, tane importantne dive kana o Rroma kedenape thaj kana amalikane khelena pijena thaj belezhinena odola dive. Avdive da slavinava…

pročitaj više...

Robert Kasumovich – terno rromano lilvarlutno, muzikanti, aktivisti thaj student tari farmacija. Barilo avrijal e mahala ki natradicionalno familija premalo sa. Prekalo plo amalikano angazhuime tekstija vakeren taro than taro rromano amalipa, ekologija, mashengo hakaj, numa em taro problemija kola muchinen amen sarijende. Sar em importantno belezhipa tari rromani kultura dikhol rromani ćhib. “Gndinav kaj e ćhib okova emizvorno so arakhljam. Sa aver menjinipe prekali istorija odoleske so o Rroma nakhlje prekalo savena kotora tari lumija. Gndinav kaj e ćhib okova soj em autentichno thaj kana kera lafi tari rromani kultura numa rromani tradicija me maj anglal po so gndinav…

pročitaj više...

Kastrat Brijani – u svetu hip-hopa poznatiji kao MC Kastro živi i stvara u romskom naselju Beograd mala. Hip-hopom je počeo da se bavi od 1991. godine. Piše socijalno angažovane tekstove uglavnom na romskom jeziku. Smatra da većinska zajednica i dalje ima pogrešnu percepciju o tome šta je romska kultura danas. Danas, i u 45-oj godini stvara jer želi da kroz svoju muziku pošalje važne poruke sistemu o tome šta muči njega, romsku zajednicu ali i čitav narod koji živi u siromaštvu. „Hip-hopom sam počeo da se bavim daleke 1991. godine kada su počeli ratovi u bivšoj Jugoslaviji. Tada je…

pročitaj više...

Silvija Nešić muziku je zavolela onog trenutka kada je sa sedam godina sela za klavir. Od tada, do danas muzika je njeno utočište, ali i nešto što je povezuje sa drugim ljudima bez obzira na nacionalnost. Romska kultura za nju je način života, misao o slobodi, muzika, običaji, miris romskih jela u porodičnom okruženju za vreme praznika. „Ono što romska porodica neguje su ti porodični, međuljudski odnosi puni poštovanja između majke, ćerke, oca i starijih članova domaćinstva. Romski praznici, kao na primer Vasilica ili Bibija, jesu zapravo ključni dani kada se Romi okupljaju i kada se zajedno vesele i obeležavaju…

pročitaj više...

Robert Kasumović – mladi romski pisac, muzičar, aktivista i student farmacije. Odrastao je van mahale u netradicionalnoj porodici po svim merilima. Kroz svoje društveno angažovane tekstove govori o položaju romske zajednice, ekologiji, ljudskim pravima, ali i o problemima koje muče svakog od nas. Kao najvažnije obeležje romske kulture vidi romski jezik. „Smatram da je jezik ono najizvornije što smo sačuvali. Sve ostalo se menjalo kroz istoriju zato što su Romi prolazili kroz različite delove sveta. Mislim da je jezik ono što je najautentičnije i kada spomenemo romsku kulturu ili romsku tradiciju ja prvo na šta pomislim je jezik. Romski jezik…

pročitaj više...

Kultura taro meriba, sar em ko avera manusha, isi em mashkaro Rroma. Rromani kultura ko meriba ovol sar em avere manushengi kaj djivdinena o Rroma, numa isi ola em ple nesave karakteristike. Obichaija tane diferentne thaj odova dikholape da li o Rroma djivdinena ko av numa ko foro thaj ani koja pachavipaski grupa ovena. Romolog Dragan Todorovich phenol kaj o Rroma kola djivdinena ko foro, isi olen ple limorija thaj isi ole ritualija kola shaj ovena jek sar em ko avera manusha, dji kaj e diferencija tari rromani kultura taro meriba po but dićhola ko gava. Sar phenolape ki pustik…

pročitaj više...

Kultura smrti, kao i kod svih naroda, postoji i među Romima. Romska kultura smrti je uglavnom prilagođavana običajima i navikama okružujućih naroda, ali ima i neke svoje karakteristike. Običaji se razlikuju u zavisnosti od toga da li Romi žive u selu ili gradu i kojoj verskoj grupi pripadaju. Romolog Dragan Todorović kaže da Romi koji žive u gradu, uglavnom imaju svoja groblja i praktikuju rituale koji su u značajnoj meri slični kao i oni kod većinskog naroda, dok su osobenosti romske kulture smrti  više vidljiviji u seoskim sredinama. Kako se navodi u knjizi „Stari niški Romi“, autora Nenada Jašića, niško…

pročitaj više...

Kultura taro sa o manushikannipa arakhipe pe prekalo tardicionake khelipa, folklori thaj manushikane sheja. Sar em ko sa o segmentija tari pli kultura rromani kultura thaj tardicionake kheloba sikavi soj specifichno rromano okoleja soj sar karakteri taro manusha thaj than ano kova djivdinen. Odova em but dićhola prekalo tardicionalno sheja. Sociolog thaj romolog Djokica Jovanovich phenol kaj naje arhaicno amalipa kova naje ole plo kheliba, odova kheliba, kana ulo sine ola magijake bucha. “Sa o amalipa, culture isi olen plo kheliba. Odova nashti ulavipe tari muzika thaj e muzika naje ulavdi taro kheliba. Khelibaja ovol po zoralo phaniba taro jek…

pročitaj više...

Rromane bijava anglal ovenaj po efta dive. Bichaija thaj tradicija kola pratinena akava importantno buti ko djivdipa tari svako rromani familija menjinenajpe rekalo vakti, thaj diferentno taro than ko than. Rromane bijava avdive ovena duj numa trin dive. Odova so ovlaj ko anglitbe bijava atakholape prekalo vakeriba taro purane manusha, nesave obichaija respektuinenape mashkaro terne avdive da. “Bijav e rromenge em baro salan. Bijav ovola sar jek sheni taro nevo djivipa kova bijandjol. Odoja bari buti. Manush ova nasavo kash bajrari avol ko chefi, numa kana ka ovol nevo manush ko amalipa – nevo manush. Odolesske o bijava da baravale…

pročitaj više...