Autor: Milena Tasić

Diplomirani žurnalista i master komunikologije Filozofskog fakulteta u Nišu.

Ki rromani familija, tari Kroch ki krch mothovenajpe o paramisija, kola o manusha korkore shunenaj taro ple purane. Rromani kultura tani ki ćhib, thaj o knjizhevnoct phiravilajpe mujeja. Dragoljub Ackovich ki pli pustik “Tradicionalno namaterijalno kulturako rromano barvalipa” sar angluno srbikano rromolog kova ikaldja angluni pustik taro Rroma ki srbikani ćhib phenol kaj o Petar Asi-Markovich. Pustik “Stematografija sireč opisanije načalnogo proishoždeenija Ciganov mađarski s nekimi pripovedkami“ iklilji 1803. bersheste. Duj em pendjarutne rromologija ko 20.veko sine Rade Uhlik thaj Tihomir Djordjevich. Rade Uhlik ko 1937.bersh sikavdja angluni zbirka taro manushege gilja “Rromane gilja”, po palal sine panda importantne kotora,…

pročitaj više...

U romskoj porodici, s kolena na koleno prepričavale su se bajke, mitovi i legende koje su pripovedači i sami slušali od svojih starijih. Romska kultura je usmena kultura, pa se književnost i stvaralaštvo uglavnom prenosilo usmenim, oralnim putem. Dragoljub Acković u svojoj knjizi „Tradicionalna nematerijalna kulturna baština Roma“ kao prvog srpskog romologa koji je i objavio prvu knjigu o Romima na srpskom jeziku navodi Petra Asi-Markovića. Knjiga „Stematografija, sireč opisanije načalnogo proishoždeenija Ciganov mađarski s nekimi pripovedkami“ objavljena je 1803. godine. Dvojica najznačajnijih romologa 20. veka bili su Rade Uhlik i Tihomir Đorđević. Rade Uhlik je 1937. godine objavio prvu…

pročitaj više...

Sa e familija, barabar solidaripa, Rromano Kris – kultu taro chisto, rromani ćhib, o principi “importantno te ove, numa te ovol tut”, kult taro ćhave thaj purane, principi taro “akanipa” – belezhinena rromani kultura kola ulavena žlanija tari nisheski rromoloshko sikavni, numa sherutne rromane intelektualcija. Pojam kova ovola ko sa akala karakterisike tari kultura tane Rromanipe numa Rromanipen. Akava pojam nakhavol pe sar “romstvo” numa “romskost” (pi srbikani ćhib), a phanlo ki kultura taro rromano identiteti. Termini Rromanipen 2003. bersheste alo ko jek avazi ko Strazbur kana ko SE sine intezivno debata ko puchipa taro kulturako rromano identiteti. Osman Balich,…

pročitaj više...

Potpuna porodica, grupna solidarnost, Romani Kriss – romski sud, kult čistoće, romski jezik, princip „važnije je biti, no imati“, kult dece i starih, princip “večne sadašnjosti” – su samo neka od obeležja romske kulture koja izdvajaju članovi niške romološke škole, ali i vodeći romski intelektualci. Pojam koji sažima sve ove karakteristike kulture je Romanipe ili Romanipen. Ovaj pojam neki autori prevode kao romstvo ili romskost, a odnosi se na kulturni identitet Roma. Termin Romanipen je usaglašen novembra 2003. godine u Strazburu kada se u okviru Savetu Evrope vodila intenzivna debata o pitanju kulturnog identiteta Roma. Osman Balić, direktor Yurom centra…

pročitaj više...

Kulturno-istroijsko nasleđe, školovanje i usavršavanje su oblasti u kojima Srbija i Francuska najduže i najuspešnije sarađuju, a u tome i vide zajedničku bolju budućnost. Prijateljski odnosi dve zemlje kroz istoriju bila je jedna od ključnih tema o kojoj se razovaralo na gradskom forumu „Srbija i Francuska – stari prijatelji za bolju budućnost“ u okviru obeležavanja petnaest godina rada Francuskog instituta u Nišu. Upravo ovim povodom Niš je prvi put posetio amasador Francuske u Srbiji Nj. e. Frederik Mondoloni. Kaže da su prvi utisci veoma pozitivni, kao i da je „primetio da je Francuska veoma prisutna u Nišu“.  Gradonačelnik Niša Darko…

pročitaj više...

Niški džez pijaista Vladimir Jelenković dobio je priliku da svoje muzičko znanje prenese đacima na francuskom koledžu „Eleanor de Provence“ iz Monsegur-a. On je u saradnji sa Francuskim institutom i Nišvil fondacijom već tri puta posetio ovaj koledž gde je sa đacima ove škole napravio Big bend. Bilo mu je neverovatno da se u Francuskoj, u regularnim srednjim školama, koje nisu muzičke, đaci u jednoj godini opredeljuju za instrument koji vole i uče da sviraju na njemu. „Nisam znao šta da očekujem. Kada sam otišao tamo iskreno sam se iznenadio jer su deca stvarno radila punom parom i bilo im…

pročitaj više...

Dvadesetšestogodišnja Mia Petković od septembra 2017. godine studira u Parizu na Univerzitetu Nova Sorbona, Pariz III. Nakon studija francuskog jezika na Univeritetu u Nišu, zahvaljujući stipendiji Francuske vlade, na Sorboni je upisala master iz interkulturalne komunikacije i upravljanje projektima u sferi kulture. Masteri u Francuskoj su podeljeni u dve kategorije: profesionalni i istraživački master. Mia je upisala profesionalni master na kome su uglavnom uči kroz praksu. Kaže da su joj prvi dani bili veoma stresni. „Moji prvi dani ovde –  malo se i ne sećam, meni je sve to malo pomućeno. Bila sam mnogo uplašena. Kada su počela predavanja na…

pročitaj više...

„Aktivizam je sistem vrednosti, a ne sredstvo dolaska do nečega. Aktivizam je cilj, volja i želja. Aktivizam su nova iskustva. Aktivizam je promena“, ovako govore učesnici Gradskog foruma „Aktivizam – Šta nas pokreće i šta od toga imaju građani i građanke?“. „Aktivizam polazi iz porodice“, smatra dugogodišnji aktivista Milan Bojić iz organizacije KOM 018 i dodaje: „Ne bih da mračim, ali nekako, društvo i televizija koju gledamo nas uspavljuju. Jako sam ponosan našim sugrađanima Niška urbana gerila koji pokreću jedinstvene akcije u gradu koje skreću pažnju na neke bitne probleme, ali mi  je opet i krivo zato što moramo da…

pročitaj više...

“Aktivizam polazi iz porodice. Svi ćemo imati mnogo bolju zajednicu ukoliko svako učini nešto dobro u svom komšiluku. Ne moramo da čekamo neke velike pokrete ili akcije da bismo nešto menjali”, jedan je od zaključaka gradskog foruma “Aktivizam – Šta nas pokreće i šta od toga imaju građani i građanke”. Jedan od problema kada se govori o aktivizmu je taj što „svi misle da će neko drugi rešiti probleme u zajednici“, kaže Ivan Topalović iz organizacije Proaktiv. Na forumu se prisutnima obratio i predstavnik Niške urbane gerile i objasnio zbog čega insistiraju na anonimnosti. „Anonimni smo da bismo snagu aktivizma…

pročitaj više...

U Nišu postoji veliki broj inicijativa kojima se jačaju veze sa Francuskom i zbog toga je neophodno da se te inicijative uobliče kroz međusektorsku saradnju i lokalnu diplomatiju, zaključeno je na Gradskom forumu „FrankofoNI: FRANCUSKI JEZIK – TVOJ IZBOR ZA BUDUĆNOST.“ O važnosti francuskog jezika, na forumu se govorilo kroz prizmu kulture, biznisa, nauke i diplomatije. Francuski jezik je za 77 miliona ljudi u svetu maternji jezik, a govori se u 29 zemalja koje čine Frankofoniju. U vreme vladavine Luja XIV, u 17. veku postao je međunarodni jezik. Od tada, pa sve do polovine 20. veka koristio se u diplomatiji,…

pročitaj više...