Kako povećati broj romske dece u školama, jedan je od glavnih problema sa kojima se društvo i romska nacionalna manjina bore već decenijama. Zbog toga je obrazovanje Roma u Srbiji bilo jedna od četiri značajne oblasti koje su izdvojene u prvoj Dekadi Roma završenoj 2015. I u drugoj Dekadi, koja je počela naredne godine, obrazovanje je istaknuto kao prioritetno.
Stručnjaci su saglasni da je kroz afirmativne akcije za upis u srednje škole i kroz pomoć pedagoških asistenata napravljen određeni pomak. Četiri osmogodišnje škole u Nišu sa najvećim brojem romskih učenika – Vuk Karadžić, Radoje Domanović, Kralj Petar I i Sreten Mladenović Mika – imaju obaveznu pripremnu predškolsku nastavu. Sa decom rade pedagoški asistenti, koji su u početku radili isključivo sa romskom decom i imali zvanje romski asistenti vaspitača.
Ajša Alić radi kao pedagoška asistentkinja u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ već petnaest godina. Čak 97% njenih učenika su Romi. Za sve godine rada, Ajša je sa njima proživljavala njihove sudbine koje su je često rastuživale, a bilo je i trenutaka kada su je deca od srca nasmejala.
„Kad sam došla u ovu školu, prvo sam počela da radim u pripremnoj predškolskoj grupi. Ja sam znala da, kad prođem kroz romsku mahalu, pošto i sama živim tamo, pronađem dete koje je bukvalno u kanti za đubre. Ja sam znala da ga uhvatim za ruku, odvedem ga kod sebe kući, operem mu ruke i lice i dovedem ga u predškolsko. Moj najveći uspeh je što je to dete završilo srednju školu“, priča Ajša, koja sa „svojom decom“ iz škole ostaje u kontaktu, prati ih i podržava i kada upišu srednju školu.
Uspeh jednog učenika je uspeh svih
Međutim, stanje na polju obrazovanja među romskom populacijom i dalje zahteva puno pažnje i rada. Prema podacima iz Statističkog godišnjaka, u Nišu živi 6.996 pripadnika romske nacionalnosti, a prema procenama romskih organizacija civilnog društva, ova brojka se kreće od 15 do 30 hiljada. Od toga, čak polovinu romskog stanovništva u Nišu čine mladi do 25 godina.
„Imajući u vidu da je naše većinsko stanovništvo prililčno staro, a da je romsko stanovništvo prilično mlado, mi moramo da računamo na njih i da ih uključujemo, da bi svima nama budućnost bila bolja. Zato je važno da se sa romskom decom u obrazovanju radi od najmlađeg uzrasta“, kaže Tamara Simonović iz Grupe za decu i mlade „Indigo“ koja sa romskom decom radi od 2014.
Prema podacima Školske uprave Niš, svih 119 romskih svršenih osmoškolaca se ove godine upisalo u srednje škole, od kojih je čak 44 njih otišlo u Tehničku školu “12. februar“.
„Ja volim da se hvalim činjenicom da iz naše škole sva deca upisuju srednje škole. Deca su ta koja ispunjavaju moj život. Ništa me toliko ne obraduje, koliko kad oni završe osnovnu školu i upišu srednju. Ili kada završe osmi razred, donesu vam pozivnicu i kažu: Pozivamo vas da dođete na naše drugarsko veče. Ja se svake godine rasplačem“, priča nam Ajša.
Dok je za romske roditelje i decu škola nekada predstavljala „bauk“, danas je broj romske dece koja završavaju školu mnogo veći. Možda je upravo to najveći podstrek za one koji rade za obrazovanju Roma. Jer, uprkos tome što je to dugotrajan proces, zadovoljstvo zbog uspeha samo jednog učenika praktično postaje uspeh svih.
***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova o stanju u obrazovanju Roma u Nišu i okolini. Tekstovi će se se baviti romskim jezikom, inkluzivnim obrazovanjem, afirmativnim akcijama za obrazovanje Roma i radom civilnog sektora na poboljšanju obrazovanja Roma. Pokušaćemo da prikažemo sa kojim se poteškoćama suočavaju Romi u obrazovanju – od vrtića do fakulteta.
Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta “Džandipe – znanje” koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2017. godini.
