RTS bi radio u službi građana kada bi od njih i zavisio, a ne od države

Javni servis još uvek nema građanina u centru svoje koncepcije i njegov rad neće se promeniti dok je situacija takva, smatra istraživačica medija dr Jovanka Matić. Da ljudi sa juga Srbije nisu zadovoljni kako Javni medijski servis izveštava iz ovog dela zemlje, pokazalo je i istraživanje „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“. Prema mišljenju Matićeve, rezultati istraživanja ne razlikuju se mnogo od ranijih analiza.

Javni servis je zamišljen kao jedan novi oblik organizovanja medija, koji će, pre svega, služiti građanima, i to tako da oni dobijaju informacije od organa vlasti, ali i da sa druge strane građani šalju svoje ideje i razmišljanja. Treba da postoji razmena i da građani budu ti koji formiraju svoja mišljenja u razmeni sa jako puno faktora u društvu. Mi to još uvek nemamo, nego imamo malo reformisan model državne televizije, koja više nije državna, ali nije ni potpuno ostvareni javni servis“, kaže ona i dodaje da javni servis nije prilagođen komunikaciji sa gledaocima, koja je s razvojem interneta sada mnogo lakše ostvariva. Građani su, kako kaže, navikli da iz Beograda dobijaju instrukcije o čemu treba da razmišljaju, a problemi svih u celom društvu treba da postanu ono o čemu će centar razmišljati.

Problem se neće rešiti dok javni servis ne postane zavisan od građana. Oni su sada prihvatili RTS onakvim kakav jeste i u njega veruju, jer je ono što im se preko komercijalnih televizija nudi daleko ispod njihovih potreba. Oni veruju u javni servis, ali su nezadovoljni, jer je njegovoj upravi važnije da zadovolji interese svojih finansijera, nego građana„.

Rezultati prošlogodišnjeg istraživanja o zastupljenosti juga Srbije na javnom servisu pokazali su da su mnogi građani nezadovoljni, i to ne samo brojem izveštaja nego i njihovim kvalitetom, kaže profesor Filozofskog fakulteta dr Zoran Jovanović, autor publikacije bazirane na ovom istraživanju.

Uradili smo kvantitativnu i kvalitativnu analizu, i jedna i druga su pokazale nedovoljnost izveštavanja RTS-a o jugu Srbije. Ono što mi preporučujemo jeste razgovarati, praviti tribine, javno iznositi činjenice i naravno uključivati ljude iz RTS-a u izveštaje o jugu Srbije, a jednako i ljude sa juga Srbije uključivati u tela RTS-a„, kaže on.

Ovaj deo Srbije, ističe, ima vrlo kvalitetne ljude koji rade godinama, profesionalce, lokalne medije, ljude na univerzitetu, a sasvim mali broj njih je uključen u rad RTS-a i REM-a.

Rezultati istraživanja nedavno su predstavljeni Programskom savetu RTS-a. Njegovi predstavnici kažu da su oni u velikoj meri svesni problema i da su rezultati ovog istraživanja donekle i očekivani.

Niko nije imun na ove nalaze, loši su, ali nisu neočekivani. Od ukupnog broja građana Srbije 13 posto su stanovnici juga, a zastupljeni su sa samo pet posto programa. Nema nikakvog razloga da se kroz digitalizaciju, na primer, u terminu kada se emituje Beogradska hronika emituje i vest iz drugog kraja Srbije. Možda da postoji neka vrsta regionalnog dnevnika, ili da se standardni dnevnik produži za 15-ak minuta„, jedan je od predloga koje je Jovanka Todorović, članica Programskog saveta RTS-a, izdvojila sa gradskog foruma u Media i reform centru u Nišu.

O nužnosti decentralizacije RTS-a govorio je i Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Nadamo se da će to biti što pre, jer o ovome govorimo 10 godina. Ključni problem je što građani u Srbiji koji gledaju RTS, a njih je mnogo, ne znaju šta se dešava u Srbiji van Beograda. Nišlija nema načina da sazna šta se dešava u Kragujevcu, Novom Pazaru, Užicu i slično. Veliki broj informacija iz ovih gradova nije kompletan niti jasan, i služi stvaranju loše slike o ostatku Srbije, o siromašnoj zemlji, mladima koji nemaju šta da ponude i koji odlaze. Iako je kontekst izveštavanja RTS-a o tim mestima pozitivan, ta slika na kraju ne podstiče nikog da poseti neki od tih gradova, pa tamo potraži posao, ili se vrati konačno iz tog Beograda u svoje rodno mesto“, kaže Jovanović i dodaje da to nije samo krivica RTS-a.

Prema rečima Jovanke Todorović, Programski savet će raditi na tome da bude dobar kanal komunikacije između građanstva i Upravnog odbora RTS-a.

Zahtevi koji su proistekli iz ovog istraživanja su legitimni i realistični, trebalo bi da se u što skorijem roku posvetimo temi decentralizacije i veće zastupljenosti građana. Ovo se ne odnosi samo na jug Srbije, jer ovi zahtevi mogu da se prekopiraju i za istočni, zapadni i centralni deo Srbije„, rekla je Todorović i dodala da će svi predlozi, koje su dobili, biti prosleđeni Upravnom odboru, ali i da će se tražiti povratna informacija od njih.


Media i reform centar Niš, u saradnji sa Centrom za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu i Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, realizuje projekat „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“. Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.