Osoba koja je novinaru Mentalnog razgibavanja Darku Mitroviću pretila preko društvenih mreža uhapšena je ovih dana i određeno joj je zadržavanje od 48 sati. Pretnjama koje se novinarima i drugim medijskim profesionalcima upućuju putem interneta, najčešće putem društvenih mreža, bavi se Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Osim napada na pojedince, često je i hakovanje sajtova, upad na sajt, menjanje sadržaja, upad na naloge na društvenim mrežama.
„Ukupan broj pretnji upućenih novinarima i drugim medijskim profesionalcima u poslednjih nekoliko godina približno je isti. Međutim, povećan je broj pretnji koje su upućene putem interneta, kao komentari na sajtovima medija, a pogotovo putem društvenih mreža. Tako u 2019. godini, od ukupno 20 verbalnih pretnji koje je NUNS zabeležio u svojoj bazi napada i pritisaka na novinare, 15 je upućeno putem interneta“, kaže Marija Babić, istraživačica i pravnica u NUNS-u.
Ona kaže da su najdrastičniji primeri svakako pretnje smrću, kakve je jula ove godine preko društvenih mreža dobijala reporterka N1 Zani Cimili, a prećeno je i njoj i njenoj porodici.
„Jedna od drastičnijih i brutalnijih pretnji smrću upućena je krajem prošle godine novinarki Tatjani Vojtehovski i njenoj ćerki preko Tvitera. Zabeležili smo i pretnje Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu, i ove godine su nastavljene pretnje Nedimu Sejdinoviću i Draganu Janjiću“, navodi Babić i dodaje da su najčešće mete napada novinari koji obavljaju svoj posao u javnom interesu i poštuju profesionalne standarde.
Šta novinar treba da zna u slučaju napada?
Kada je novinaru na bilo koji način ugrožena bezbednost, to mora da prijavi nadležnim organima, savetuje Babić. Zakonski se prijave podnose nadležnom tužilaštvu, ali se krivična prijava može podneti i policiji i sudu.
„Na osnovu Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara, uspostavljen je mehanizam lica za kontakt i koordinaciju postupanja u slučajevima izvršenja krivičnih dela protiv novinara, pa je osnovana Stalna radna grupa za bezbednost novinara. Postoje kontakt osobe u tužilaštvima, policijskim upravama i udruženjima, preko kojih novinari mogu da prijave slučaj napada, a mogu se obratiti i svom udruženju koje će slučaj prijaviti“.
Kada je reč o pretnjama na internetu, sam novinar mora da preduzme određene korake kako bi osigurao dokaze, jer se često dešava da se sporni komentari na društvenim mrežama obrišu i tako ne ostane trag da je pretnji bilo. Zbog toga se savetuje da novinar, ukoliko primeti preteći komentar, obavezno skrinšotuje pretnju, sačuva link koji vodi na post ili komentar koji sadrži pretnju, kao i link koji vodi na profil sa kog je stigao preteći sadržaj.
„Ako su pretnje u komentarima na portalima i ako je prikazana IP adresa sa koje je komentar stigao, treba je sačuvati i skrinšotovati zajedno sa tekstom celog pretećeg komentara. Nadležni organi onda mogu preko internet provajdera potencijalno da dođu do korisnika IP adrese, ukoliko je ona iz Srbije“.
Najčešće greške novinara kojima se preti
Najveća greška koju novinar može da napravi jeste da ne prijavi pretnju, što je slučaj kod novinara koji su česta meta napada i koji su generalno izgubili poverenje u državne organe, pa smatraju da neće uspeti da reše slučaj i otkriju počinioca, ističe Marija Babić.
„Novinari retko koriste prava koja su im propisana zakonom. Tu je pre svega pravo novinara kao oštećenog da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz. Znači, novinar kao oštećeni može imati uvid u predmet, a to pravo mu jedino može biti uskraćeno pre nego što bude ispitan kao svedok“.
Marija Babić navodi još jedno pravo novinara koje retko koriste, a to je pravo na prigovor, ukoliko tužilac odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja. Takođe, novinar kao oštećeni ima pravo da ukaže na činjenice i da predlaže dokaze koji su od važnosti za predmet dokazivanja tokom celog postupka, kao i da bude obavešten o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja. U tom slučaju oštećeni ima mogućnost da preuzme krivično gonjenje.
„Ono što svaki novinar može da uradi za sebe jeste da u svom radu uvek poštuje kodeks i zakone, a ukoliko u bilo kom trenutku primi neki komentar ili mu se neko obrati tako da se oseti ugroženo, obavezno prijavi to, čak i ako nije siguran da li je krivično delo ili prekršaj. Nadležni će u tom slučaju proceniti treba li preduzeti mere“, zaključuje Babić.
Povezane vesti
Svetski indeks medijskih sloboda: Srbija pala za 12 mesta 
Nagrada „Gordana Suša“ ide u ruke novinara Hrvoja Krešića 
Novinari/ke pod pritiskom: Budi deo istraživanja o tome koliko su medijski radnici/ce na jugu bezbedni/e? 
Pretnje smrću novinaru i piscu Marku Vidojkoviću, medijska udruženja zabrinuta