„Ljudski mozak se evolutivnim procesima razvijao u prilično vizuelnom pravcu. Instinktivno daleko više informacija dobijamo analizom grafičkog sadržaja nego pisanog, što ukazuje na izuzetan značaj fotografije u domenu prenošenja informacija putem medija“, kaže umetnik Davorin Dinić.
Uloga fotografije u medijima, navodi naš sagovornik, jeste davanje emotivnog pečata informaciji, pozivanje na empatiju i iniciranje osećaja bliskosti sa temom. Međutim, on upozorava da je fotografija danas često lišena konteksta. Upravo je zato lako manipulisati fotografijom:
„Postoje razni nivoi zloupotrebe fotografija, neki od njih čak ni ne uključuju manipulaciju. Ponekad je stavljanje u pogrešan kontekst sasvim dovoljno da se ciljana grupa obmane. Naravno, postoje i konkretne intervencije, kojima je moguće digitalno napraviti šta god poželite i na taj način vrlo uspešno prevariti većinu koja dođe u kontakt sa tom fotografijom“.
Davorin Dinić dodaje da su neke manipulacije jednostavne i lake, a daju velike rezultate. Sa druge strane, težina i kompleksnost intervencije zavise od mnogo faktora.
Kao jedan od skorašnjih primera manipulacije fotografijom u medijima Davorin Dinić navodi korišćenje fotografije sa sado-mazo festivala u San Francisku kao da je nastala na poslednjoj Paradi ponosa u Beogradu.
„Fotografije sa tog festivala poturaju se kao aktualne fotografije sa prethodnih ovdašnjih parada ponosa i time izazivaju osudu same manifestacije i bacaju senku na istinite namere, a to je težnja ka jednakim pravima i prihvatanju LGBT osoba“, pojašnjava naš sagovornik.
Ipak, nekada postoje opravdanja kada se upotrebi fotografija događaja slične tematike kao ilustracija teksta, dodaje, ali jedino kada su teme opšte i kada se time čitalac ne dovodi ni u kakvu zabludu. Uglavnom se tada koriste stock fotografije.
Ako niste ekspert, teško je, gotovo nemoguće prepoznati obrađene fotografije. Međutim, bavljenjem fotografijom duže vremena može da pomogne. O tome biće i reči na školi fotografije našeg sagovornika.
„Dokumentarnu fotografiju često ne posmatramo van konteksta u okviru kojeg se ona ilustrativno koristi. Istinitost informacije koju fotografija sugeriše moramo staviti na proveru uzimajući u obzir čitav narativ u koji je ona smeštena, dakle naslov, tekst, izvor, sama fotografija. Sve su to činioci koje treba odvojeno analizirati kako bi došli do neke aproksimacije istinosti te informacije“, navodi Dinić i dodaje da se ta veština prepoznavanja vremenom usvoji i pitanje je vremena kada će ovakva procena biti urađena brže.
Najveći broj manipulacija fotografijom dešava se na društvenim mrežama. Naš sagovornik kaže da, ukoliko neko ima duže vreme profil na nekoj društvenoj mreži, lako može otkriti manipulaciju. Problem je želja korisnika društvenih mreža da budu izmanipulisani, pa se često nađu u situaciji da se dive, zapravo, jednoj ulepšanoj stvarnosti koja ne postoji.
„Međutim, kod konkretnih manipulacija ljudima na društvenim mrežama, najbitniji faktor je masovnost. Internet tehologije su svima podjednako dostupne i skoro da ne postoji informacija koja neće imati svoju ciljnu grupu. Upravo masovnost ciljnih grupa daje lažni kredibilitet samoj lažnoj fotografiji ili informaciji, jer stvara privid velikog broja autentičnih i kvalitetnih sledbenika, a psihologija kaže da ćemo daleko lakše učiniti određeni izbor ukoliko znamo da je pre nas mnogo ljudi načinilo istovetan izbor“, navodi on.
Problem se nalazi, kako kaže Dinić, i u tome da se fotografija uglavnom oslanja na subjektivnost u interpretaciji.
„Dok je kod umetničke fotografije upravo to njena najveća vrednost, kod dokumentarne može da bude hendikep, jer ostavlja praznine koje se podrazumevano popunjavaju subjektivnim pogledom samog čitaoca“, kaže naš sagovornik i dodaje da se u dokumentarnoj fotografiji subjektivnost izbegava opisom fotografije.
Ipak, upozorava da ukoliko se fotografiji nametne pogrešan naslov, pravac razumevanja otvara vrata pogrešnoj interpretaciji.
„Ukoliko fotografija prikazuje objekat koji gori, velika je razlika između istih fotografija sa naslovima ’Gori kuća u Nišu’ i ’Ko pali kuće po Nišu’“.
