Dok u pojedinim razvijenim državama Evropske unije skoro polovina ukupnih budžetskih prihoda pripada lokalnom nivou, u Srbiji je prošle godine svim opštinama, gradovima i Autonomnoj pokrajini Vojvodini pripalo 11,68 odsto ukupnih budžetskih prihoda, odnosno skoro devet puta manje od centralnog nivoa vlasti.
Na samom početku 2015. godine prihod svih 145 lokalnih samouprava i AP Vojvodine iznosio je manje od deset odsto ukupnih budžetskih prihoda zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
Budžetski prihodi gradova i opština u Srbiji će, međutim, od 1. januara 2017. godine biti još niži, pošto će početi primena Zakona o izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave. Njime se prihodi od poreza na zarade preraspodeljuju tako da lokalnim samoupravama umesto dosadašnjih 80% ostaje 66%, 74% ili 77%, u zavisnosti od toga da li je reč o Beogradu, opštinama ili gradovima.
Ovakvo prebacivanje poreskih prihoda u republičku kasu Vlada Republike Srbije, kao predlagač Zakona, obrazlaže time da je zbog dosadašnje „darežljivosti prema lokalnom nivou“ rastao godišnji fiskalni deficit, odnosno razlika između državnih prihoda i rashoda. „Lokal“ uz veće poreske prihode nije dobio i nove nadležnosti, stoga porez na zarade u modernoj fiskalnoj praksi dominantno pripada centralnom nivou vlasti.
„Prema Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija, godišnji konsolidovani javni prihodi na lokalnom nivou u Srbiji (opštine, gradovi i pokrajina Vojvodina) 2012. godine bili su na nivou od 17,7%, dok je prosek za 2015. iznosio 11,68% ukupnih budžetskih prihoda. Tu se postavlja prvo pitanje: kako je moguće da su ’rasipnici na lokalu’ dobili 6% manje, a da je u isto vreme godišnji fiskalni deficit (koji je posledica tih izdvajanja) imao konstantni rast? To prosto nije logično“, napominje Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
„Možda bi razlog za fiskalni deficit trebalo potražiti u sve većim rashodima na centralnom nivou koji je krajem 2015. raspolagao sa skoro 90% svog novca u Srbiji? Ili u podatku da je dug samo jednog javnog preduzeća – EPS-a, od 2012. do danas porastao sa 600.000.000 evra na skoro 1,2 milijarde. Samo taj iznos povećanja duga EPS-a premašuje godišnji nivo ukupnih konsolidovanih javnih prihoda na lokalnom nivou“, dodao je Dašić.
Za razliku od Srbije, sa evidentno visokom centralizacijom javnih prihoda – koja je i jedan od pokazatelja centralizacije političke moći, evropske države teže fiskalnoj decentralizaciji, koja po definiciji doprinosi jačanju autonomije lokalnog nivoa vlasti i uloge građana u obavljanju javnih poslova.
U 28 država Evropske unije lokalnom nivou vlasti je, tokom prošle godine, u proseku pripala skoro jedna trećina ukupnih budžetskih prihoda (31,6%). Prema istraživanju NKD-a, Finska, Danska i Švedska, koje decenijama spadaju u države sa najvišim životnim standardom, za lokalni nivo izdvajaju skoro polovinu ukupnih javnih sredstava (47,9% / 47,7% / 45,6%). U prvih deset zemalja koje za potrebe „lokala“ izdvajaju više od 30% ukupnih budžetskih prihoda u državi nalaze se i Poljska, Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Letonija, kao i jedna država Zapadnog Balkana – Hrvatska.
Srbija je Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi ratifikovala 2007. godine i obavezala se da „primeni pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti“.
Najnovije istraživanje NKD-a, koje se temelji na podacima Ministarstva finansija i statističke službe Evropske unije Eurostat, možete pronaći na sledećem linku: http://www.biramkogabiram.rs/wp-content/uploads/2016/09/Seventh-report-on-socioeconomic-research.pdf
