Dvadeset godina nakon ubistva novinara Slavka Ćuruvije, pripadnicima Republičke državne bezbednosti koji su optuženi da su učestvovali u zločinu izrečena je kazna od ukupno sto godina zatvora. Rade Marković, šef DRB, i Milan Radonjić, načelnik Centra RDB, osuđeni su na trideset, a inspektor Rade Romić i pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak na dvadeset. Ovo je prva presuda za ubistvo novinara u Srbiji.
Novinar i nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović kaže za naš portal da je dobro što je konačno došlo do presude, ali ističe da je pravda spora.
“Mislim da je dvadeset godina predug period za ovako važno suđenje, koje svojim značajem prevazilazi ne samo činjenicu da je ubijen novinar već mnogo više govori o našem društvu u celini”, kaže Obradović.
Urednica portala Južne vesti Gordana Bjeletić slaže se u oceni ove presude kao važne, ali kaže da nema utisak da je u pitanju pravda u pravom smislu te reči.
“I dalje postoje nalogodavci čije ime niko ne sme da izgovori ni posle dvadeset godina. Dakle, ne znamo kome je u jednom trenutku palo na pamet da je vlasnik nekog medija opasnost po društvo i da on treba da bude likvidiran koristeći državni aparat. To nije pravda u pravom smislu te reči”.
“Pravda je spora, ali je zato spora”, citira današnji tvit urednica u nedeljniku Vreme Jovana Gligorijević komentarišući presudu. Podseća da će za nekoliko dana biti tačno dvadeset godina od ubistva Slavka Ćuruvije, ali i ona deli sumnju svojih koleginica i kolega zbog nalogodavca ubistva urednika Dnevnog telegrafa i Evropljanina:
“Niko me nikada neće ubediti da je tadašnja Državna bezbednost sama donela odluku da ga ubije, već je to moralo da dođe sa neke više instance”.
Iako je delimično rasvetljeno ubistvo Ćuruvija, Gligorijević podseća i na ostala ubistva i napade na novinarke i novinare:
“Ne mogu a da ne pomenem slučaj kolege Dejana Anastasijevića, koji je još uvek u predistražnom postupku iako je prošlo skoro dvanaest godina od pokušaja ubistva dvema bombama ispod prozora”.
S obzirom na dosadašnje iskustvo sa pravosudnim sistemom, uplitanjem politike i bez prave podele vlasti na nezavisne grane – pitanje je kada će ostali ubijeni i napadnuti novinari dostići pravdu.
“Da li je razlog tome nesposobnost onih koji treba to da isteraju do kraja ili odsustvo političke volje – ne znam. Imamo komisiju za istraživanje ubistava i napada na novinare koju vodi Veran Matić i koja je pomalo kontroverzna. Čini mi se ponekad da i ovi minimalni pomaci ne bi mogli biti bez nje, ali onda mi nije jasno da li treba ona da postoji ako imamo tužilaštvo i policiju. Nisam uopšte optimistična i ne mislim da će ovo poboljšati plan drugih slučajeva za koje ne znamo ko ih je počinio”, ističe Gligorijević.
Njen manjak optimizma deli i Vukašin Obradović iako ističe da bi voleo da ova presuda bude dodatni podsticaj za procesuiranje ubistava novinara Milana Pantića i Dade Vujasinović, kao i pokušaja ubistva Anastasijevića i ostalih novinara.
“Moj utisak je da ima mnogo pitanja iz postupka za ubistvo Slavka Ćuruvije koja su usmerana na funkcionisanje paradržavnog mehanizma unutar države, koji je bio sposoban i spreman da ubija novinare. Taj zločinački mehanizam nije rasvetljen do kraja iako su osuđeni čelni ljudi državne bezbednosti, jer zahteva dublju reformu. Tek kada se to desi, možemo da budemo sigurni da će budući napadi i, nedajbože, moguća ubistva novinara biti rasvetljeni, kao i slučajevi u kojima su novinari žrtve uspešno procesuirani”.
Gordana Bjeletić ističe da u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije dugo zna ko je organizator ubistva, dok nije tako sa ostalim ubijenim novinarima. Vreme, naravno, ne ide u korist rasvetljavanju tih slučajeva.
“Nadam se da će ova presuda ohrabriti državu da aktivnije učestvuje u ostalim slučajevima jer verujem da raspolažu podacima koji bi mogli da pomognu da i oni budu rasvetljeni. Nisam optimistična kako će se dalje odvijati stvari. Meni se desilo da sam napadnuta u prostorijama vladajuće stranke i da vlasti znaju ko je to uradio, ali mislim da to nije ni registrovano kao slučaj napada. Atmosfera nije dobra”, navodi Bjeletić.
Prvi korak ka društvu u kome neće dolaziti do napada ili ubistava novinara jer savesno i profesionalno obavljaju svoj posao jeste i “čišćenje svog dvorišta”, navodi Gordana Bjeletić.
“Skoro smo imali uključenja novinara koji su u afektu, pod stresom, i tako dopinose opštoj histeriji. Umesto da se trude da izbalansirano prenose, oni govore svoje zaključke, a ne činjenice. U toj šumi svega, ljudi su zbunjeni i stalno vlada neka loša atmosfera u društvu. Meni se desilo da sam izveštavala o napadu na sebe , ali nijednog trenutka nisam iskoristila reč koja je ocena jer novinar mora najobjektivnije i najrazumnije da prenese događaj”, ističe ona.
Ideja da se pohvale novinari za profesionalnost jeste utopijska, ističe Jovana Gligorijević, naročito u trenutku kada se dešavaju napadi na novinare i u zemljama u kojima je to bilo nezamislivo.
“Srbija je u onoj grupi zemalja gde je sve pod apsolutnom kontrolom vlasti. Dakle, treba da radimo na tome da novinari imaju elementrane uslove da svoj posao rade slobodno i da ne budu ugroženi ako istražuju kriminal, pa da ih od toga štitimo”, navodi Gligorijević.
Odnos vlasti prema novinarima i medijima koji neće praviti pokretne mete jeste ono za šta treba društvo da se bori, navodi Vukašin Obradović. On ističe da ni od 2000. godine nismo imali vlast koja medije vidi kao deo demokratskog procesa, kao četvrti stub demokratije, već samo kao sredstvo preko koga se dolazi na vlast i ostaje što duže. Promena trenutne atmosfere potrebna je kako bi novinari bili bezbedniji.
“S druge strane, mislim da ne možemo da aboliramo ni sami sebe od odgovornosti i želim da verujem da ćemo i mi unutar novinarske profesije učiniti da nateramo političke elite da na nas gledaju sa mnogo više respekta i uvažavaju ovu profesiju kao značajnu za demokratski razvoj društva. To neće biti lako jer je novinarstvo urušeno i građani nam premalo veruju. Ugled novinarstvu možemo jedino da vratimo ako se držimo etike i profesionalnih standarda. U ovom trenutku, nažalost, ne možemo da budemo zadovoljni stanjem na ovom polju i mislim da je to glavni razlog mnogih problema u kojima se novinari i mediji nalaze, a između ostalog i tih bezbednosnih koji su preduslov bavljenja novinarstvom”, zaključuje Obradović.
Povezane vesti
Novinari/ke pod pritiskom: Budi deo istraživanja o tome koliko su medijski radnici/ce na jugu bezbedni/e? 
Posle 25 godina bez kazne za ubistvo Ćuruvije – Apelacioni sud oslobodio četvoricu optuženih 
Tamara Skrozza na meti ozbiljnih napada tabloida, udruženja pozivaju nadležne da zaustave targetiranje 
Slučaj tragedije u Beogradu – Mediji ponovo pali na testu etike