Teško bi bilo ukratko objasniti strancu, koji ne poznaje naše ljude, šta je to kafana i šta je ona značila našem društvu. A značila je mnogo, od kulture, preko nauke, do politike. Bile su i svojevrsni gradski orijentiri.
Iako postoji podatak da je prva kafana u Evropi otvorena u Beogradu davne 1522. godine, neskromno ćemo kafanski užitak pripisati gradu meraka i kariranih stoljnjaka na obali Nišave.
U kafanama, tako srdačno i jednostavno za stolom, uz meze i pokoju čašicu rakije ili vina, stvarane su mnoge kulturne ustanove Niša.
I danas se stare Nišlije orijentišu prema, sada već nepostojećim kafanama, kao prema nekim nevidljivim putokazima.
Najpoznatija niška kafana bila je „Evropa”, izgrađena 1879. godine, a porušena 1966. Nalazila se na uglu današnje Voždove i Ulice kraljevića Bana.
Kafana Evropa ostaće zapamćena I po tome što je u njoj, za vreme ručka, Nikola Pašić tadašnji predsednik srpske vlade, primio telegram u kome Austrougarska objavljuje rat Srbiji, što je označilo početak do tada najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva.
„Evropa“ je prvobitno bila hotel, izgrađena je 1879, a vlasnik je bio Mihajlo Terzibašić, koji je imao i deset dućana. To je bila najlepša spratna građevina u Nišu, građena pod uticajem zapadnog akademizma. Imala je 18 soba, dva salona, veliku letnju baštu i konjušnicu za smeštaj konja i kola.
U „Evropi“ su se, dok je u Nišu zasedala srpska vlada, od 1914/15. hranili njeni članovi. Posle Drugog svetskog rata u ovom lokalu je radio i bioskop „Jastrebac“. Zgrada u Voždovoj ulici porušena je 1958. godine. Danas je na njenom mestu zgrada pošte.
Osim ove kafane, Niš ih broji na desetine koje su mu donele laskavu titulu grada meraka. I čuvena kafana Džerima opevana u pesmi nalazila se baš u Nišu.
Kafana – toliko puta I sa toliko emocija opevana, a kako I ne bi kad je bila mesto gde su se pisale pesme i nalazila inspiracija za njih, a vodile su se i ozbiljne političke debate. Neretko, bile su koncertni podijum i operske kuće, redakcije najboljih novinara, advokatske kancelarije, po potrebi i narodne skupštine… Kafane su, ne bez razloga, nazivali i ”univerzitetima života”u kojima se desila istorija koju nismo mogli da čujemo u školama.
Iako i dalje jedno od omiljenih mesta okupljanja, tek poneka kafana danas sačuvala je dobro poznati ambijent, pa se šetajući između stolova kao kroz vremeplov neretko može osetiti duh starih niških boema.
Kompletnu priču o niškim kafanama možete pogledati na ovom linku.
