Pandemija koronavirusa, sa kojom se čitav svet bori od prvih meseci ove godine, pogodno je tlo za pojavu lažnih vesti, spinova i teorija zavere. Zato je i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) u martu pokrenuo stranicu na kojoj novinari, kao i građani, dele proverene i tačne informacije o ovoj temi sa svih medija.
Mape širenja koronavirusa, statistički podaci o broju zaraženih iz čitavog sveta, aktuelna epidemiološka situacija u Srbiji, napredak u pronalaženju vakcine – sve ove vesti mogu da pronađu oni koji posete CINS-ovu fejsbuk stranicu “Informacije o koronavirusu u Srbiji i svetu“. Proverene vesti o virusu na jednom mestu – to je ono što je od samog početku pandemije građanima neophodno.
„Videli smo da publika vapi za informacijama koje su im bile neophodne u tom trenutku, ne samo zbog znatiželje, nego i zbog toga što im je od toga zavisilo zdravlje, pa i život na kraju krajeva. U ovoj grupi mogu da se nađu sve relevantne informacije koje se tiču koronavirusa”., priča Vesna Milić Radosavljević, menadžerka za promociju i angažman publike u CINS-u.
Kada na početku pandemije u Srbiji nije bilo ključnih infromacija o samom virusu, na stranici su se tada mogle pronaći informacije iz sveta. Tako je sve i krenulo.
“Prvo smo prenosili mere koje se srovode u drugim zemljama, pa smo onda prenosili i servisne informacije iz Srbije, koje su tada za građane bile veoma bitne. Nakon toga smo šerovali i informacije o potencijalnim istraživanjima o vakcinama, a kako je vreme odmicalo i kako su ljudi ostajali u kućama i nisu im bili dostupni nikakvi sadržaji, mi smo počeli da šerujemo i informacije o kulturnim događajima koji su krenuli da se emituju onlajn, kao i savete psihologa za način da ljudi što lakše prebrode karantin kod kuće”
Kako kaže, u moru informacija o koronavirusu novinarima CINS-a nije bilo teško da pronađu isitnite, jer se oni inače u radu oslanjaju na relevantne medije, a provera informacija i jeste ono što CINS svakodnevno radi.
“Mi smo ohrabrivali i naše čitaoce da postuju informacije, ali i da im stavimo do znanja koliko je bitno da sve što se objavi mora i da se proveri, kako ne bismo učestvovali u širenju lažnih vesti. Zbog toga smo odredili pravila, prema kojima mi odobravamo svaki post članova naše grupe, tako što najpre proverimo šta je iza njega. A dešavalo se više puta da neko pokuša da šeruje nešto za šta se ispostavilo da je dezinformacija“, objašnjava naša sagovornica.
Širenje lažnih vesti može biti jako opasno, naročito tokom vanrednog stanja, u doba pandemije, kada životi ljudi nekada zavise od toga da li će dobiti pravu informaciju.
„Bilo je mnogo dezinformacija ili poluinformacija koje su u određenim trenucima davali i neki zvaničnici, a to su zapravo bila njihova nagađanja. Recimo, Donald Tramp je rekao da dezinfekciona sredstva treba unositi u organizam u borbi protiv korone, što je zapravo jako opasno. Moglo je da se desi da neko čuje izjavu predsednika SAD-a i da to proba. Nakon toga su se mnoge kompanije koje se bave proizvodnjom dezinfekcionih sredstava demantovale Trampa i rekle: ‘Ljudi, nemojte to da radite, to vam neće pomoći, a može biti smrtno opasno’“.
Sudeći po iskustvima sa ovom CINS-ovom Fejsbuk stranicom, ljude interesuju razne stvari, počev od servisnih informacija, kao što su one o merama koje stupaju na snagu.
„Tu je i bilo najviše reakcija, kada se donese neka nova mera, da li policijski čas kreće od pet ili od osam i slično. Ljudi su na to najviše reagovali jer je to direktno uticalo na njihov svakodnevni život. Sa druge strane, bilo je lepih reakcija na neke pozitivne vesti. Sećam se da sam postavila vest o tome da je novosadski umetnik uradio mural posvećen lekarima, gde je lekare predstavio kao superheroje. Bilo je mnogo šerova i lajkova“, seća se ona.
Korisnici interneta na dnevnom nivou mogu i sami da proveravaju informacije koje do nih dolaze, savetuje Milićeva, najpre proveravanjem imprsuma, odnosno rubrike ‘O nama’, gde mogu da vide o kakvom se mediju radi. Pored toga, ako je informacija prenesena, čitaoci bi obavezno trebalo da provere originalni izvor. Naročito je bitno da to uradi svako ko želi da šeruje neki tekst na društvene mreže, kako bi se sprečilo širenje dezinformacija.
„Puno je stvari na koje treba da se obrati pažnja kada se koristi internet, naročito društvene mreže, na kojima nam se stalno nude neke informacije. Postoje razni algoritmi koji nam stalno izbacuju neke informacije, koje nismo želeli da vidimo. Mlad čovek treba da vodi računa da ne naseda na senzacionalističke naslove, tipa ‘Evo šta mediji kriju od vas’, ‘Šokantno’ i slično. To bi definitivno trebalo da izbegavaju, jer se iza takvih naslova gotovo uvek nalaze lažne vesti, odnosno neistina, poluistina ili neki spin“, savetuju iz Centra za istraživačko novinarstvo.
Povezane vesti
Suzana Trninić o pandemiji: Poverenje je izgubljeno na samom početku i nije ga bilo moguće vratiti 
Stefan Janjić o medijskoj pismenosti: Kako su Ivermektin i Pavlovićeva mast postali “otrovni” za društvo 
Pojedina deca sa poteškoćama u učenju ostala bez nastave tokom korone 
Pandemija COVID-19: Ljudi u karantinu, životinje na ulicama