Sporazum koji su kosovska i srpska delegacija potpisale u Beloj kući važan je korak ka mirnijem periodu na Balkanu i najbolji način da Srbija brani svoje nacionalne interese, smatra predsednik Kluba američko-srpskog prijateljstva dr Dragan Milić. Sagledavajući nedavna dešavanja u Vašingotonu, i reakcije nakon potpisivanja, on kaže da je sada saradnja naše zemlje i Amerike postala strateška.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Beloj kući 4. septembra potpisali sporazume o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine.
Dr Dragan Milić smatra da su ovi sastanci i sporazum pobeda za sve tri strane. Ipak smatra da je najveći pobednik u dešavanjima u Vašingtonu bila upravo Srbija, jer je, kako kaže, prvi put sagledana kao ravnopravni partner, što u prošlosti nije bio slučaj.
Foto: Screenshot YT Južne vesti
“Mi smo dobijali naloge poruke, preporuke, kako treba, šta treba. Bez neke velike priče da se čuju i srpski interesi. Sada, ovim činom, mislim da se na ovaj način to menja. Mislim da je srpska strana dobila pravo na život, pravo na postojanje, pravo na ekspresiju svojih interesa i mislim da je to jedan pravi put da Srbija zadovolji dobrim delom svoje nacionalne interese. “
Predsednik Kluba američko-srpskog prijateljstva kaže da je ključno to što je sporazum potpisan uz pomoć i uz lobiranje Sjedinjenih Američkih Država, što direktno utiče na saradnju između Srbije i SAD-a.
“Mi smo i do sada imali saradnju koja je bila sve bolja i bolja, ali sa potpisivanjem ovog ugovora mislim da saradnja postaje strateška. To je jako bitno za našu otadžbinu, jer je to jedini način da Srbija može zaštiti svoje nacionalne interese”, navodi.
Težina i važnost sporazuma leži, navodi on, u tome gde je potpisan i ko je tom potpisivanju prisustvovao.
“Najvažnije je što je to rađeno na najuticajnijem mestu na svetu, i to ima jednu specifičnu težinu. I ako su oni to preduzeli kao najmoćnija sila na svetu, oni su preuzeli neke obaveze, to su činjenice, i ako to piše ili ne piše, oni su dali svoj angažman i Amerika neće dozvoliti takav luksuz da ispadne smešna u očima sveta. Tako da je to veoma, veoma značajna činjenica, da je potpisano u ovalnoj sobi i da iza svega stoje SAD.”
Nakon potpisivanja u Vašingtonu predsednik Srbije izjavio je da nije reč o trilateralnom, već o bilateralnom sporazumu između Srbije i Amerike, specijalni izaslanik Bele kuće Ričard Grenel naveo je da Amerika nije potpisala ništa, a potom se u javnosti pojavilo i pitanje da li je sporazum zapravo obavezujuć? Forma, smatra dr Milić, nije ni važna, već sadržina i postavlja pitanje zašto bi se uopšte potpisivalo nešto što nije obavezujuće?
“U suštini mi smo videli da je sporazum bio u Beloj kući, ni manje ni više nego u ovalnoj sobi, gde je bio predsednik najmoćnije države na svetu, naš predsednik i premijer kosovske vlade. Dokument je potisan pred očima sveta. Kada vi potpišete nešto ovako javno, kako možemo da kažemo da nije obavezujuće, čemu onda potpisivanja? Ako imate tamo stavove, koji se naglašavaju, da dođe Američka kompanija za razvoj, dođu ekonomija, investicije, infrastruktura, ja ne vidim u čemu je problem i ne vidim da li je bitno… A zašto se sporazumi potpisuju ako nisu obavezujući? Pa svako ko je stavio potpis na to – jeste obavezujući.”
POLITIČKI ILI EKONOMSKI SPORAZUM?
Iako je deo javnosti očekivao da će se u sporazumu naći i obostrano priznanje Kosova, sve tačke na oba dokumenta ticale su se ekonomske saradnje. Milić smatra da je i bilo preambiciozno očekivati rešavanje pitanja Kosova nakon samo jednog sastanka, a stavljanje akcenta na ekonomsku saradnju smatra najboljim načinom za pregovore.
“Kada se krene sa politikom, statusom, određivanjem teritorija da li je to priznato, nije priznato – to je uvek jedna kočnica, razumljiva, koja nas ne vodi nigde, realno, jer mi nemamo posle toga neke rezultate pregovora koji bi mogli da obezbede bolju budućnost ili dalje neku bolju perspektivu. Tako da mislim da je formula koju su oni sada uzeli prava, a pošto iza svega toga stoji najjača ekonomija na svetu – Amerika, onda možemo da očekujemo da će to biti dobro ne samo za nas, nego za sve zemlje Balkana.”
Jedan deo sporazuma se odnosio na politiku, ali ne međusobnu već na onu usmerena prema Izraelu, strateškom partneru SAD-a.
“Mislim da upravo zbog te odluke da se sa Izraelom uspotave još bliži diplomatski odnosi, iako smo mi sa njima imali sjajne odnose, znači jedan dalji iskorak u približavanju politka Srbije i SAD što se često predviđa.”
O stavovima Evropske unije po tom pitanju treba razmišljati, smatra dr Milić, kada se Srbija bude približavala EU, a dotad je ovo, smatra, strateški dobra odluka. Navodi da su se prethodnih decenija rešavala pitanja svih zemalja na Balkanu, a da partnerstvo sa SAD-om može da vodi i do rešavanja najvećeg pitanja na Balkanu – srpskog nacionalnog pitanja.
“Nekako realno govoreći nacionalno pitanje Srba ostaje otvoreno, koje mora da se definiše na neki način, a to definisanje i zaštita naših nacionalnih interesa je apsolutno nemoguće bez SAD-a. Sad su glavna vojna sila na svetu, glavna ekonomska sila na svetu, američka vojska obezbeđuje mir na Kosovu i na Balkanu i ako mi nemamo tu saradnju, stratešku saradnju, mi ne možemo da očekujemo ispunjenje srpskih nacionalnih interesa. Međutim, sa tom daljom strateškom saradanjom sa SAD-om, ja mislim da Srbija može da isposluje štošta za svoje nacionalne interese.”
Sporazum je, smatra, korak ka mirnijem periodu na Balkanu. Kaže da, ako se ljudi sastanu i pričaju o ekonomiji, auto-putevima, investicijama i energetici – daje se razlog mladim ljudima da ne napuštaju svoja ognjišta bežeći od rata i siromaštva.
Jer ako nema ko da živi na tim teritorijama, zaključuje doktor, onda sva politika postaje besmislena.
