Tek trećina mladih je zainteresovano za politiku, pokazalo je istraživanje KOMS-a. Iako izveštaj pokazuje da bi više od 63% njih izašlo na izbore, više od 90% njih smatra da ne mogu da utiču na političke odluke. Naši sagovornici smatraju da su mladi u Srbiji otuđeni od politike, ali i razočarani zbog političke prošlosti njenih aktera.
Na pitanje „Koliko politički sistem u Srbiji omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke?“ prosečna ocena ispitanika (od 1 do 5) bila je 1,6. Od toga je ocenu 1 (uopšte ne omogućava) dalo više od polovine ispitanika. Ovo su podaci KOMS-a koji je radio Alternativi izveštaj o mladima od aprila do jula ove godine.
Ovakav stav mladih ne proizlazi iz lenjosti ili nezainteresovanosti, kaže profesor Branislav Stevanović, sa Filozofskog fakutleta u Nišu. On smatra da mladi politiku doživljavaju kao neku udaljenu, otuđenu stvar kojom se bave “sede glave željne vlasti”.
Uz to, omladina, barem do sada, nije videla dovoljno direktnih veza između svog neposrednog političkog angažmana i neophodnih promena u društvu. Ona srpsko društvo uglavnom doživljava kao društvo bez perspektive i smatra da politika “kao takva”, a posebno njeno učešće na izborima, to ne može da promeni – kaže on.
Razloge za ovakvo stanje Stevanović vidi u razočarenju u postojeće političke partije. One su u prošlosti, kaže, često menjale svoje temeljne političke principe i lako sarađivale sa svojim najljućim protivnicima. Zbog svega toga, današnje studente odlikuje vrsta necivizma, za koji profesor kaže da se karakteriše visokim stepenom nepoverenja prema političarima, odsustvom kooperacije i zajedništva u političkim akcijama kao i slabom izlaznošću na izbore.
Najveću odgovornost za prethodno snose centri političke i ekonomske moći (kako oni u zemlji tako i iz Zapada iz koga „na kašičicu„ stižu investicije u srpsku privredu) koji nisu učinili dovoljno da naša omladina, od večite „generacije krize“ postane – generacija budućnosti.
Uprkos izneverenim očekivanjima mladi treba da shvate da su oni ti koji sve više određuju društvene prilike, ne samo kada je reč o izborima, već za svaku donetu odluku kaže Marko Sotirović, student prodekan Filozofskog fakulteta.
Naravno da jedna od najznačajnijih jeste učestvovanje u političkom životu, jer će mladi dati pozitivan primer budućim generacijama mladih – kaže Sotirović.
Kao problem on navodi nasleđe socijalizma, kada se nije glasalo. Tada je postojao jednopartijski sistem u kome su, isitče, izbori organizovani pro forme sa unapred poznatim ishodima. Dodaje da je u Jugoslaviji kada je uveden višepartijski sistem sve ostalo isto.
Odrastavši uz takve izborne procese, roditelji nisu imali nikakvu osnovu pojedinačne političke odgovornosti koju bi preneli na svoju decu. Ta deca su sada mladi ljudi na kojima počiva i počivaće sve više politicka sudbinu zemlje, grada, opštine.
Zaključuje da roditelji i institucije moraju mladima da usade društvenu odgovornost. Iz nje bi, kaže on, usledio prirodan osećaj važnosti izlaska na glasanje.
Nedostatak motivacije, ali i prilika
Većina mladih – tri četvrtine ispitanika, smatra da izbori nisu slobodni i pošteni, a prosečna ocena koju su dali je 1.8. Najvišu ocenu dalo je svega 1.6% mladih koji su učestvovali u istraživanju. Takođe, 90% mladih nisu aktivisti nijedne političke partije.
Mladi su 90-ih godina, podseća Sotirović, bili pokretači nekih promena samo iz razloga što je vreme u kome su živeli bilo okidač za njihov bunt. Nesigurnost zbog decenijskih ratova, unutrašnja politička previranja, spoljašnji pritisci, sankcije kao i kolektivno nezadovoljstvo su, navodi, kulminirali studentskim protestima i kasnije 5. oktobra. Nakon toga je Jugoslavija, kasnije SCG i RS, dodaje, počela da poprima obrise zapadne kulture.
Dolazi do sve veće pojave individualizma, upliv kapitalizma koji nas tera da budemo usredsređeni sami na sebe i svoju korist (nažalost). Naposletku, ekspanzija društvenih mreža i virtualnog života ih je odvojila od realnog vremena i predstavila im je da je ono što se dešava kada pogledaju kroz prozor neki drugi svet, tuđi, na koji oni smatraju, što je veoma pogrešno, da ne mogu da utiču, a sasvim je suprotno – pojašnjava Sotirović.
Profesor Stevanović smatra da je nekadašnje društveno angažovane i tolerantne studente zamenila generacija egoista čiji je, ističe, najvažniji cilj u životu moći sebi priuštiti lepe stvari.
Imamo posla sa jednom bitno nepolitičnom, hedonističkom i karijerističkom generacijom koja, doduše, živi pod velikim pritiskom – jer ne može da računa na socijalnu sigurnost i radna mesta koje su imali njihovi roditelji – kaže on.
Za mlade je važno, podseća profesor Stevanović, i da se stalno podsećaju da akcije ne treba da počinju, ali i da se završavaju samo na društvenim mrežama.
Stvari se ne menjaju tako, već u realnom životu, pre svega glasanjem na izborima, a ponekad (ako je neophodno) i na ulici. Na društvenim mrežama se čak najćešće stiče pogrešna slika, jer tamo neke minorne političke stranke redovno „osvajaju“ izbore, što deluje sasvim zbunjujuće.
Postoje i tumačenja da su neke revolucije i izostale upravo zbog onoga što se dešavalo na društvenim mrežama. Kako navodi Stevanović, mnogi su mladi mislili da je dovoljno da nešto dislajkuju da bi se sa nečim negativnim i završilo.
Sa druge strane, studentkinja Marija Ilić kaže da se mladi posmatraju kao neozbiljni, a da im se niko ne obraća i ne daje priliku. Narativ da je politika prljava igra u kojoj mladi nemaju šta da traže, već kad su neuspešni tek onda da uđu u politiku, smatra netačnim.
Zato se i dešava, na primer, odliv mozgova. Možda je i pitanje koje treba da se postavi da li mi svojim odnosom sa mladima preporučujemo ovde nema mesta za vas – navodi studentkinja.
Ona tvrdi da mladi pokazuju aktivizam, ali da na lokalu ne postoji volja da se mladi zapravo više uključe u donošenje odluka.
Mislim da se mladi angažuju prvo na lokalu, tek na nacionalnom nivou gde prvo mogu da vide svoju moć. Ako smo uspeli da pokrenemo tridesetoro ljudi da očisti reku i da smo uspeli da nekome spasimo život nekom akcijom, verovatno ćemo uspeti i da promenimo državu, ako radimo nešto imaćemo rezultate, da li će doći pre illi kasnije to je pitanje.
Inače, prema podacima Narodne skupštine Republike Srbije u parlamentu je u poslednjem sazivu bilo ukupno 9 mladih poslanika i poslanica. U 2022. ih je bilo 14, što je značajno manje nego 2020. i 2022. kada ih je bilo 28, odnosno 22.
Iz KOMS-a podsećaju da kao ni ranije ni u prethodnom sazivu Narodne skupštine nije formiran odbor za mlade, a da u aktuelnoj Vladi nijedan ministar niti član nije bio u kategoriji mladih osoba.
* Tekst je izmenjen nakon što su nam iz KOMS-a ukazali na grešku u izveštaju.
Povezane vesti
Dok političari zaboravljaju na mlade u predizbornim obraćanjima, omladinske organizacije ih podsećaju da se i oni pitaju 
Na istoku Srbije rastu plate, ali opada broj stanovnika 
Novinarka Fakenews tragača o Nestoroviću u Skupštini: Primer zašto je borba protiv dezinformacija neophodna 
Naprednjaci izgubili u Medijani, a najubedljiviji u Niškoj Banji sa preko 50%