Nedovoljna bezbednost novinara, politički uticaj na pravosuđe i tužilaštvo – neki su od najvećih problema koji su istaknuti u najnovijem izveštaju Evropske komisije o vladavini prava u Srbiji za 2024. godinu. Ozbiljna zabrinutost postoji i kada je u pitanju rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), posebno u funkciji očuvanja medijskog pluralizma, ali i nezavisnosti samog tela. Inače, Srbija je prvi put obuhvaćena ovim Izveštajem kao država kandidat.
U godišnjem Izveštaju Evropske komisije o vladavini prava posebna pažnja je posvećena medijima, a naročito Regulatornom telu za elektronske medije. Navodi se da je REM 2022. godine dodelio istim emiterima nacionalne frekvencije koji su nastavili da krše zakonske obaveze. Problem je, ističu, i nedodeljena peta nacionalna frekvencija.
REM je u avgustu 2022. objavio poziv za dodelu pete nacionalne frekvencije, koja još uvek nije dodeljena u okviru roka objavljenom u pozivu, bez odgovarajućeg opravdanja za kašnjenje – piše u Izveštaju.
Manjak efikasnosti regulator je pokazao i kada je u pitanju borba sa dezinformacijama koje dolaze iz inostranstva i to u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Navodi se da iako je izmenama zakona REM dobio mogućnost da novčano kažnjava emitere koji krše zakon to još uvek nije učinjeno, a depolitizacija ovog tela posebno je važna u izboru članova Saveta REM-a.
U Izveštaju stoji i da mediji koji su u prethodnom periodu često kršili Kodeks novinara Srbije i dalje bivaju sufinansirani iz budžeta, što se posebno odnosi na lokalne medije. Razlozi za brigu jesu i političko-ekonomski uticaji na medije, kao i struktura vlasništva i njihova privatizacija.
Dodaje se da postoji zabrinutost kod je u pitanju rad javnih medijskih servisa RTS i RTV, a koji se odnosi na pristrasnost, uređivačku nezavisnost i manjak pluralizma sadržaja.
Kako se članovi upravnih odbora RTS-a i RTV-a imenuju i razrešavaju dvotrećinskom većinom u Savetu REM-a, pitanja nezavisnosti REM-a su relevantna i za nezavisnost RTS-a i RTV-a – piše u Izveštaju.
Kao još jedan od problema navodi se i odbijanje državnih organa da dostave informacije od javnog značaja medijima, ali i nedovoljna bezbednost novinara i sve veći broj sudskih procesa sa kojima se oni suočavaju, što je, kako stoji, takođe povezano sa vlastima na lokalnom i nacionalnom nivou.
Pritisci na pravosuđe i dalje prisutni
Iako je poslednjih godina srpski pravosudni sistem u fazi reformisanja i izmene zakona, a sve u cilju jačanja nezavisnosti ove grane vlasti, politički pritisci na pravosuđe i rad tužilaštva i dalje su visoki, stoji u Izveštaju Evropske komisije.
Navodi se da pravosudnom sistemu nedostaje bolja koordinacija u radu, te da je neophodno raditi na sveobuhvatnom sistemu koji bi povezivao rad sudova i tužilaštava na predmetima. Napominje se i da nacionalna strategija za borbu protiv korupcije kao i njen prateći akcioni plan još uvek nisu usvojeni.
Iako je pravni okvir za borbu protiv korupcije prisutan, nedostaje njegova realna primena u praksi naročito kada se radi o korupciji na najvišem državnom nivou. Izveštaj navodi i da Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje nema dovoljne personalne kapacitete što otvara dodatni prostor za političko mešanje.
Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava predstavlja godišnji presek stanja u ovoj oblasti i adresira niz problema koji postoje na ovom polju u državama članica Unije. Po prvi put ovim Izveštajem su obuhvaćene i države koje su u dugogodišnjem procesu pristupanja. Pored Srbije, tu su i Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora.
Izveštaj dolazi nakon nešto više od osam meseci od redovnog godišnjeg izveštaja Evropske komisije, a kojim se analizira koliko je država kandidat napredovala na putu ka punopravnom članstvu.
U poslednjem koji je izdat novembra, konstatovano je da u Srbiji postoji ograničeni napredak kada je sloboda izražavanja u pitanju, ali da politički i ekonomski uticaji na medije i dalje ne jenjavaju.
